Blog

Depresija postaje sve češći problem današnjice, kako kod odraslih tako i kod mladih. Procenjuje se da će negde svaki deseti čovek tokom svog života barem jednom iskusiti depresivnu epizodu. Depresija je vrlo kompleksna pojava u okviru našeg mentalnog zdravlja koja se manifestuje mnogobrojnim promenama i simptomima u našoj emocionalnoj, kognitivnoj, ponašajnoj, telesnoj, voljno-nagonskoj i sferi […]

U literaturi postoje mnoge, često oprečne informacije i rezultati istraživaja po pitanju šta je namerno samopovređivaje i po čemu se razlikuje od pokušaja suicida. Samopovređivanje je duboko ukorenjeno u čovekovoj tradiciji. Ovisno o subkulturi ima različite konotacije. Nekada, a i danas u mnogim afričkim plemenima neizostavan je deo rituala inicijacije gde je dokaz fizičke, ali […]

Više od 40% našeg ponašanje tokom dana je potpuno automatizovano i radimo ga na isti način iz dana u dan. Pravimo iste pokrete, imamo iste misli i osećanja, reagujemo na isti način. Sva ova ponašanja su u stvari naše navike. Navike su neka vrsta puteva koje smo stvorili u nama i koja određuju na koji […]

Termin „mizoginija“ potiče od starogrčke reči „misogunia“ što znači mržnja i animozitet prema ženama. Mizoginija ima mnoga lica. Najčešće se manifestuje kroz plasiranje muških privilegija, patrijarhat, rodnu diskriminaciju, prezir, seksualno uznemiravanje, marginalizaciju, ugnjetavanje i omalovažavanje žena, nasilje nad ženama i devojčicama i seksualnu objektivizaciju. Žene se često doživljavaju od strane muškaraca kao objekti za seksualno […]

Zbog ljubavi smo spremni da pomaknemo planine, skinemo zvezde s neba ili odemo na kraj sveta. Ljubav je moguća samo između dvoje ljudi koji su dosegli određeni stupanj zrelosti. Bez obzira na to kakva su nam životna iskustva, svi smo doživeli stanje bezuslovne ljubavi u utrobi majke, pa otuda stalna čežnja da ponovo iskusimo tu […]

Osobe sa lošim društvenim veštinama mogu pokazivati različite karakteristike ili obrasce ponašanja koji im otežavaju efikasnu navigaciju kroz društvene interakcije. Evo nekih uobičajenih karakteristika ili obrazaca koji se često povezuju sa lošim društvenim veštinama: 1. Teškoće u pokretanju ili održavanju razgovora: Osobe sa lošim društvenim veštinama mogu imati problema da započnu razgovore ili ih održe, […]

Društvene mreže postale su neizostavan deo svakodnevnog života, posebno među mladima. One predstavljaju način komunikacije, druženja, sponu razvoja današnjice sa kojom deca veoma često imaju poteškoću da se izbore. Zapravo deca postaju konzumenti svega što se idilično predstavlja, uz jako malo opreznosti, često lakomisleno i bez rezerve. Prisustvo društvenih mreža donelo je mnoge koristi u […]

Georg Valter Grodek (13. oktobar 1866., Bad Kezen – 10. jun 1934., Knonau, blizu Ciriha) bio je lekar i pisac koji se smatra pionirom psihosomatske medicine. Grodek je rođen u luteranskoj porodici. Njegovi radovi pre Prvog svetskog rata u potpunosti su prihvatili eugeniku i ideologiju Volkiš pokreta. Godine 1902. Grodek je objavio svoju prvu knjigu, […]

ŠTA JE PORODIČNA PSIHOTERAPIJA? Sistemska porodična terapija je psihoterapijski model koji je usmeren na promenu interakcije članova porodice. Član porodice koji ima simptom, neku teškoću ili problematično ponašanje se posmatra kao reprezent ukupnih odnosa i dinamike cele porodice. Nekada je takav član ”najslabija karika u lancu”, drugi put ”žrtveni jarac”, a ponekad i ”glasnogovornik”. Porodica […]

Dr Milan Popović (1924-2012) bio je ugledni srpski neuropsihijatar i psihoterapeut psihoanalitičke orijentacije, profesor na Filozofskom i Medicnskom fakultetu u Beogradu, šef katedre za sociologiju, upravnik Odeljenja za filozofiju i sociologiju i dekan Filozofskog fakulteta. Na Filozofskom fakultetu je predavao “Socijalnu patologiju” i “Opštu psihopatologiju” a na Medicinskom fakultetu psihoterapiju i socijalnu psihijatriju. Jedan je […]

U poslednje vreme svedoci smo sveprisutnijeg trenda ekspanzije, plasiranja i popularizacije pozitivnog načina razmišljanja i prenaglašavanja potencijalne moći i vrednosti pozitivnih misli. Mediji, društvene mreže i knjige u velikoj meri ističu snagu pozitivnog promišljanja.

U poslednje vreme dosta se piše i govori o značaju postavljanja ličnih granica i benefita umeti reći “Ne”. Psihološka litertura obiluje korisnim savetima na koji način se izboriti za sebe, uvažiti svoje potrebe i postići veće poštovanje drugih zauzimanjem za sebe kreiranjem i obznanjivanjem jasnih i čvrstih granica.

Sa roditeljstvom, menja se i seksualni život. Jedan od aspekata promene jeste što sada postoji rizik da roditelji imaju i neželjene posmatrače, nepozvane svedoke. Kada dete, svoje roditelje zatekne na delu, to jest prilikom seksualnog čina, njegova reakcija će uglavnom zavisiti od uzrasta, a roditeljska od toga kako će mu ovaj aspekt svog života predstaviti.

Adolescencija je doba promena i faza prelaska iz detinjstva u odraslo doba. To je ranjivo vreme kada deca mogu razviti nezdrave navike koje prerastaju u probleme u kasnijem periodu života. Pitanja ponašanja u adolescenciji, koja su prilično česta, takođe se pojavljuju tokom ovog vremena, onemogućavajući roditeljima da im priđu.

Škola roditeljstva je namenjena svim roditeljima beba, male dece, tinejdžera i adolescenata a kojima su potrebni alati i veštine za izgradnju sigurnijih i srećnijih odnosa i odgajanje emocionalno zdrave dece kao i budućim roditeljima koji planiraju da se u skorije vreme ostvare u ovoj ulozi.

Ako ste se ikada pitali, danas ćemo vam razjasniti razliku. Razlika između psihologa, psihijatra i psihoterapeuta leži u njihovom obrazovanju, obuci i vrsti tretmana koje pružaju: Obučeni su da dijagnostikuju i leče mentalne poremećaje kroz terapiju razgovora i druge psihološke intervencije. Obučeni su za dijagnostiku i lečenje mentalnih poremećaja kroz kombinaciju terapije razgovora i ordiniranje […]

Termin „transrodan“ odnosi se na osobu čiji pol sa kojim se rađa a zasnovan je na anatomskim i fiziološkim odlikama, nije u skladu sa njenim rodnim identitetom odnosno psihološkim doživljajem svog pola. Neki transrodni ljudi će doživeti „rodnu disforiju“, što se odnosi na psihološki stres koji se javlja kao posledica nepodudarnosti između njihovog pola dodeljenog pri rođenju i njihovog rodnog identiteta.

Jung je ironično govorio da u psihoterapiji možemo slobodno davati savete klijentima jer ionako im neće pomoći niti će klijenti imati koristi od njih.

Anoreksija predstavlja poremećaj hranjenja sa izmenjenom percepcijom vlastitog tela. Može se javiti u svim životnim dobima mada se najčešće javljanja kod mlađih osoba u periodu adolescencije i puberteta. Početak anoreksije je uglavnom postepen. Mlade osobe krenu prvo sa izbiranjem hrane, zatim smanjuju količinu hrane koju unose, počinju da se žale na niz digestivnih smetnji poput nadima.

Termin savremenog doba, FOMO (Fear of missing out), predstavlja strah od propuštanja, odnosno intenzivan strah da drugi imaju ispunjavajuća, ugodna iskustva koja osoba nema jer je odsutna, pa ima želju da kontinuirano bude u toku sa onim što drugi rade. Pokazalo se da veća konzumacija društvenih mreža govori i o većem strahu od propuštanja, a ovaj strah povećan je i kod osoba kojima fali

Suicidalno ponašanje se može definisati kao svako ponašanje koje je svesno ili nesvesno i namerno usmereno na samouništenje i okončanje vlastitog života. U grupu samoubilačkih ponašanja ubrajaju se pokušaji samoubistva i samoubistva. Samoubistvo je definitivan i krajnji čin kojim čovek sebi oduzima život. Suicidalnom činu prethodi prvobitno ideja o suicidu sa pasivnom željom da se bu

Da bi čovek kao humano biće mogao da preživi neslućene izazove 21 stoleća,epohe pandemija, geopoltičkih raslojavanja, ideoloških, verskih i nacionalističkih neiživljenosti, ratova, informatičkih i tehnoloških bombardovanja, neophodne su tri ekologije.

Mazohizam podrazumeva izvlačenje uživanja i zadovoljstva iz bola. Njegovi snažni okidači su osećanje krivice i kajanje. Sa psihološke perspektive, samoporažavajuće ponašanje koje mazohista trpi čini sam sebi. Drugim rečima, mazohisti sami sebi nanose bol, patnju i poniženje.

Društvo se suočava sa nizom nepredviđenih okolnosti čime je kao takvo „osuđeno“ na promene, dok su, sa druge strane, napredak i nazadovanje „pravila“ koja determinišu sudbinu pojedinca na putu ka dostizanju zrele ličnosti . Svaka životna faza nosi sa sobom razvojne zadatke i izazove sa kojima se čovek suočava, te se u zavisnosti od njihovog uspešnog ili manje uspešnog savladava.

Interesantno je da psihoanaliza i film nastaju iste 1895. god. u sam sumrak romantične ere čovečanstva. Frojdovo definisanje nesvesnog je verovatno najgrandiozniji zamajac u preciznom otkrivanju zamršenih lavirinta ljudske duše ,ali i obrazaca individualnog ponašanja ,međuljudskih odnosa, socijalnih normi i protivrečnosti, kulturoloških modela, ali i razumevanja religije, politike, filozo

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji reč je o sindromu koji nastaje kao posledica prolongiranja ekspanzije stresa na radnom mestu, a manifestuje se iscrpljenošću, menatlnom distancom od posla i profesionalne uspešnosti. Ono što dodatno ističe značaj ovog fenomena jesu posledice koje ostavlja na zaposlene, radne organizacije, zdravstveni sektor i zemlju.

Samopouzdanje je važna komponenta našeg emocionalnog razvoja. Predstavlja stav o našim veštinama i sposobnostima odnosno način na koji procenjujemo vlastitu vrednost i kompetencije. Samopouzdanje je vera u sebe, uverenje da smo dovoljno sposobni da se suočimo sa životnim izazovima i da uspemo — i spremnost da se ponašamo u skladu sa tim.

Za crne ovce se često može čuti da su buntovnici, izopštenici i četvrtasti klinovi u svetu sa okruglim rupama. Prema Vebsterovoj definiciji crna ovca je osoba koja izaziva stid i sramotu grupe kojoj pripada zbog odstupanja od uobičajenih standarda, normi i pravila te grupe.

Sigmund Frojd, otac psihonalize, rekao je da su u životu svakog čoveka bitne tri stvari: izbor profesije kojom se bavimo, izbor hobija odnosno aktivnosti koja nas opušta i relaksira i izbor partnera. Kakvog partnera ćemo izabrati zavisi od našeg dubokog doživljaja samih sebe dok je ljubavna veza ogledalo koje pokazuje da naš partner odražava ono što zapravo treba da vidimo i znamo o sebi.

Razvod braka je vanredna razvojna kriza koja prekida postojeći životni ciklus porodice i jedan od najznačajnijih životnih stresora sa kumulativnim efektom kako za partnere koji se razdvajaju tako i za njihovu decu. Razlozi za razvod su mnogostruki.

Nijedan partnerski odnos nije idealan ali uglavnom svaki počinje idealno,  romantično, ispunjen prijatnim osećanjima i velikim, pozitivnim očekivanjima. Kako odnos napreduje partneri počinju da suočavaju sa raznim izazovima, konfliktima, usponima i padovima svoje veze.

Veliki broj ljudi ne živi svoju autentičnu prirodu, ne prihvataju sebe i svoje sopstvo istinski. Većina ljudi bira, ili prihvata već izabrane i namtenute uloge. Gradi fasadu, nosi maske. Jung je koristio izraz Persona koji je sinonim za glumčevu masku.

Ako bismo dublje i sistematičnije pokušali da proniknemo u sudbine ili u užem smislu u individualne ishode životnih dešavanja nedvojbeno bi se suočili sa vrlo preciznom matematikom u kojoj svaki dogadjaj ili svaki ishod ljudskog delanja iza sebe ima jasnu, preciznu projekciju kao izvorište karaktera i sadržaja ishoda. S

Uvek se postavljalo pitanje, koja je zapravo emocija koja suštinski determiniše i opredeljuje esencijalne životne pozicije, samim tim i ključne izbore. Nekako bi se sa poetske strane ili književne matrice nametalo kao inicijalno emocionalno izvorište LJUBAV, ili neka od emocija iz spektra onih pozitivnih osećanja.

Naravno da će u sve tri mogućnosti biti zajednička karakteristika činjenica da postoji interakcija između subjekta (JA) i objekta (TO), ali će suštinska promena odnosa JA prema vlastitom gnevu i stepen obrade istog biti u korelaciji sa sadržajem projekcije TO, a samim tim i sa konačnim ishodom.

Svakom našem izboru partnera, prijatelja, ali i dobrih i loših životnih pozicija, predstoji PROJEKCIJA istih, koja se oslanja na nivo psihodinamske zrelosti u kojoj se aktuelno nalazimo (faktički na stepen udaljavanja od prvih ideala i nivoa separacije i maturiranja) i mogućnosti i resursa da istu izrazimo uprkos emotivnih, socijalnih, egzistencijalnih teškoća, ali i olakšavajućih okolnosti, na koje svakako značajno utičemo i koje determinišemo.

Strah kao koncept života u sada već višedecenijskom dominantnom aspektu bitisanja na ovim našim uzavrelim balkanskim prostorima dobija u ovom periodu druge dekade XXI stoleća svoju kulminaciju. Tridesetak godina raspirivana matrica nastala iz potpuno pogrešno konstaliranih fokusa političkih i intelektualnih pseudoelita tako prisutnih i neuništivih sve ovo vreme uspela je da mentalno stanje duhovno, materijalno i psiho-somatski obogaljenog naroda svede na nivo katastrofičnog, beznadežnog i iracionalnog.

Individualna neuroza traži svoj put za razrešenje. Staze su raznolike, krivudave i viseslojne. Jedna od putanja je razrešenje kroz kolektivnu neurozu. Mada tu od razrešenja više dobijamo ventilaciju ili odlaganje, što samo po sebi više pojačava napon i tonus same neuroze i time je još više produbljuje, a nikako razrešava.

Polazak u školu predstavlja  značajan događaj i za dete koje polazi a i za roditelje. Koliko god to bio pozitivan trenutak i koliko god mu se radovali, on sa sobom nosi i neke izazove i poteškoće koje mogu da izazovu uznemirenost, brigu, strepnju. Dete se suočava sa značajnom životnom promenom.

Sedam kultnih Hičkokovih filmova sa stanovišta psihoanalize.

Postoje mnogobrojni primeri iz života a i stručne prakse koji pokazuju da je veliki broj telesnih bolesti izazvan ili pogoršan usled delovanja određenih psihičkih stanja obolelih i emocija poput ljutnje, besa, gneva, straha.

Terapija parova se razlikuje od individualne terapije po tome što je usmerena na odnos a ne na intrapsihičke sile unutar osobe. U terapiji parova terapeut intervjuiše par zajedno. Varijacije su brojne, neki terapeuti viđaju oba partnera zajedno, neki odvojeno, neki viđaju jednog a drugog povremeno pozivaju na intervju, a neki viđaju jednog partnera dok drugog upućuju drugom terapeutu sa koj

Međutim, odgovor na pitanje „Ko sam ja?“ neretko navede čoveka da zaćuti i promisli, da bi shvatio da nije siguran koji odgovor je pravi. Kada treba dati popis svojih autentičnih osobina, teško je odoleti da se ne predstavi svoja željena verzija, a ne ona iskonska, realna. Svakodnevni život suočava čoveka sa stalnim pritiskom da bude socijalno dobro adaptiran, tako da on sa onim što

Donžuanizam je neklinički termin za želju muškarca da ima seks sa različitim ženskim partnerima. Kompleks proizilazi iz stalnih ličnih frustracija nastalih u intimnim odnosima sa ženama. Psihološki sindrom se objašnjava kao nesigurnost u vezi s muškošću pacijenta i/ili latentnom homoseksualnošću koju podsvesno maskiraju više seksualnih veza sa različitim ženskim partnerima ali be

Zašto ljudi odlučuju da se venčaju s nekim? Ako izuzmemo onaj „srećan“ vremenski period od pre nekih stotinak i više godina unazad kada izbor partnera nije bio baš toliko mukotrpan posao jer su brakovi sklapani i ugovarani od strane roditelja ili čak i šire rodbine, možemo reći da se danas ljudi najčešće venčavaju zbog zaljubljenosti, osećaja da taj neko može da nas voli i usre

Povezanost je glavni sastojak ispunjenog i smislenog života. Osećaj prihvaćenosti, pripadnosti i verovanje da smo vredni onakvi kakvi jesmo omogućava nam da napredujemo emocionalno, duhovno, intelektualno. Međutim da bismo se povezali sa nekim neophodno je da dopustimo sebi ranjivost. Ranjivost je pokretačka snaga veze i ključni sastojak zdravih, ispunjenih odnosa.

Gojaznost je kroz istoriju različito tretirana i na nju se različito gledalo. Bilo je perioda kada je bila na dobrom glasu kao simbol zdravlja i plodnosti ali i perioda kada je osuđivana i ismevana jer je povezivana sa nespretnošću, neprivlačnošću, proždrljivošću i bezobzirnošću. Danas je gojaznost globalni svetski zdavstveni problem. Prekomerna gojzanost predstavlja jedan od najozbil

Verujem da većina ljudi ima neku predstavu o tome kako izgleda psihopata i da većini na pamet padne kada čuje ovu reč neki serijski ubica, okoreli kriminalac, lopov, prestupnik, silovatelj, monstruozni zločinac kome je mesto iza rešetaka. I to je sve tačno, takve osobe  mogu da budu psihopate ali takođe ljudi sa psihopatskom strukturom ličnosti ne moraju da budu ništa od napred pobrojanog jer psihopatske tendencije ne znače nužno i nasilnu narav u tom pogledu.

Da li nam je potreban virus kako bi ponore i emocionalne terete koje s rođenjem nosimo i tokom života pothranjujemo, mogli nesmetano da prospemo ne mareći jedni za druge, u igri zvanoj život gde caruje zakon jačeg? Ili nam baš to duboko suočavanje sa smrću, koje smo doživeli tokom pandemije, može doneti spasonosno iskustvo koje razbuđuje, širom otvara oči i služi kao katalizator krup

Ervin Štraus, rođen 11.10.1891. godine u Frankfurtu, bio je nemački fenomenolog i neurolog koji je svojim zalaganjem na polju psihijatrije i antropologije pomogao u uvođenju holističkog pristupa koji je podrazumevao kritiku prema mehanističkim i redukcionističkim gledištima u razumevanju i lečenju ljudi.

Dejvid Tejlor imao je istaknutu karijeru kao analitičar za obuku, psihijatar i psihoterapeut u javnom sektoru. Gostujući je profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu, poverenik Melanie Klein Trust i član odbora Britanskog psihoanalitičkog društva odgovornog za istraživanje.

Smanjenja pažnje i poremećaj hiperaktivnosti (ADHD) je deo većine biopsiholoških problema tokom razvojnog perioda. ADHD (Attention deficit/hyperactivity disorder) predstavlja neurorazvojni poremećaj. Nije u pitanju manjak inteligencije ili motivacije. Nije rezultat lošeg roditeljstva ili nedovoljno dobrih nastavnika.

Robert Hinshelwood (1938) je engleski psihijatar i  akademik. Profesor je psihoanalitičkih studija na Univerzitetu u Esseksu. Školovao se za lekara i psihijatra. Interesovao se za pokret Terapijske zajednice od 1974, i urednik je u The International Journal of Therapeut Communities (1980) sa Nickom Manningom.

Alis Miler je bila ugledna švajcarsko-poljska psihološkinja, psihoanalitičarka, filozofkinja i javna intelektualka poznata po svojim knjigama u kojima je pisala o roditeljskom zlostavljanju dece. Njen doprinos psihologiji je izuzetan a njene knjige prevedene su na mnogo jezika.

Švajcarski psihijatar Herman Roršah je septembra 1921. godine upoznao psihološku naučnu javnost sa svojim ,,dijagnostičkim testom zasnovanom na opažanju” (Rorschach, 1921). Roršahov test, koji se sastojao od 10 karata sa mrljama od mastila koje sačinjavaju osnovnu testovnu građu njegovog mernog instrumenta, a koji je i danas slavljen, izrazito cenjen i korišćen, isprva je od strane samoga autora bio zamišljen kao test opažanja ali je vremenom svrstan u skupinu projektivnih tehnika.

Marion Vudman, rođena Boa, jedna je od najpoznatijih jungovskih analitičara Severne Amerike, rođena 15. avgusta 1928.godine u Kanadi. Bila je najstarije od troje dece majke Ile, domaćice i oca Endrua Boa, koji je bio ministar. Imala je dva brata, Frejzera Boa koji je bio psihoanalitičar i Brusa Boa, koji se bavio glumom. Prvo je studirala englesku književnost na Univerzitetu Zapadni Ontario i bavila se predavanjem engleskog jezika i drame više od dvadeset godina u srednjoj školi.

Postavljamo pitanje, zasto su oralni oblici zavisnosti toliko rasprostranjeni u svetu u kojem živimo? Ne tako mali procenat ljudi pati od viska telesne težine. Takođe, anoreksična populacija koja je veoma raznolika po svom hronološkom dobu, vrlo je prisutna, naročito kada uzmemo u obzir imperativ društva, da moramo biti fit. Pitam se, otkuda nam tolika rupa i šupljina u dušama

Shizofrenija je duševno oboljenje sa specifičnim psihičkim simptomima koji dovode do dezorganizacije celokupne ličnosti obolele osobe. Pored biološke osnove i psihološke vulnerabilnosti samog obolelog, na pojavu i razvoj shizofrenog procesa svakako utiču i porodična dinamika i porodična atmosfera u kojoj je oboleli odrastao.

Teorija i praksa psihoanalitičke psihoterapije pristupa psihičkim i psihopatološkim pojavama sa širokih pozicija. Njeni ciljevi se protežu na dugačkoj skali od površnih, koji se odnose na gubitak simptoma, do dubokih, koji uz strukturisanje i prestrukturisanje ega, bolje integracije i sklada različitih aspekata ličnosti često prevazilaze okvire medicinskog u užem smislu reči i odnose se na pitanje izbora i smisla življenja, gde se psihoanalitička psihoterapija graniči i prepliće sa psihoanalizom.

Emocionalni incest, poznat pod nazivom i prikriveni incest, dinamika je koja se javlja u roditeljstvu gde roditelj očekuje i traži emocionalnu podršku preko svog deteta a koju normalno treba tražiti kroz odnos sa odraslima. Iako efekti emocionalnog incesta mogu biti slični onima koji su rezultat fizičkog incesta, ovaj termin ne obuhvata elemente seksualne prirode niti seksualno zlostavljanje.

Psihoterapija ili terapija razgovorom je način da se pomogne ljudima sa širokim spektrom problema u oblasti mentalnog funkcionisanja i emocionalnih teškoća. Psihoterapija može pomoći u uklanjanju, redukovanju i kontrolisanju problematičnih simptoma, omogućavajući bolje funkcionisanje, ozdravljenje i opšte blagostanje.

Mentalno zdravlje je važno u svakoj životnoj fazi, bilo da smo dete, tinejdžer, adolescent, odrasla ili stara osoba. Vekovima i decenijama unazad mentalno zdravlje je bilo tabu tema ali danas smo svedoci da se o njemu sve više i više govori, raspravlja, piše, radi na njegovom unapređenju.

Karl Gustav Jung (1875-1961), jedan od najvećih i najbrilijantnijih umova XX veka, švajcarski lekar i profesor Univerziteta u Cirihu. Posle završenih studija medicine u Bazelu u 25. godini kreće sa specijalizacijom psihijatrije, te postaje asistent svetski poznatog psihijatra Eugena Brojlera, na njegovoj Klinici za mentalne bolesti u Cirihu.

Dva su urođena ljudska straha: strah od iznenadnog gubitka podloge i strah od snažne buke i oni predstavljaju biološku datost. Dete kroz odrastanje i sazrevanje, upoznajući spoljašnji svet i gradeći svoj unutrašnji, susreće se sa sjajem i bedom „okeana postojanja u koji je bačen“, kako bi to opisao Andrić. Iako vremenom uči druge, specifične vrste strahova, od kojih su neki svojstv

Porodična okupljanja, proslave na kraju godine, sezonski stres: postoji puno prilika i ,,razloga” da se tokom praznika puno pije. Ipak, uz malo planiranja, možete se nositi sa ovim pokretačima i nagonima.

Ljubomora je univerzalan i kompleksan emocionalni fenomen. Prisutna je u partnerskom odnosu, između dece, braće i sestara ali i između dece i roditelja, prijatelja, poslovnih partnera. Kao složena emocija ona u sebi objedinjuje niz drugih psiholoških stanja i emocija poput besa, straha, mržnje, zavisti, samosažaljenje, krivicu, nepoverenje, želju za osvetom, strepnju, anksioznost, sumnju,

Histrionični poremećaj ličnosti spada u grupu stanja koja se nazivaju klaster B ili dramatični poremećaj ličnosti. Reč “histrioničan” znači “dramatičan ili pozorišan”. Osobe sa ovim poremećajem razvijaju obrazac preterane emocionalnosti i ponašanje koje zahteva konstantnu pažnju. Njihove emocije su intenzivne i nestabilne praćene iskrivljenom slikom sebe. Samopoštovanje i

Pod depresijom se, u kliničkom smislu, podrazumeva veliki broj promena u emocionalnoj sferi, počev od normalnih promena raspoloženja koje prate svakodnevnicu, pa do teških depresivnih psihotičnih epizoda. Depresija je složeni poremećaj zdravlja koji se ispoljava promenama gotovo svih psihičkih i brojnih telesnih funkcija a takođe duboko zadire u svet interpersonalnih odnosa bolesnika.

Deca, koja su svesna svih svojih vrlina i mana, koja prihvataju sebe, lakše uspevaju da izađu na kraj sa konfliktima i negativnim uticajima. Ona su češće nasmejana i više uživaju u svom detinjstvu, imaju realističan pogled na svet i uvek teže ka optimizmu. Sa druge strane deci koja nemaju samopouzdanje često su izazovi, sa kojim se sreću tokom odrastanja, glavni uzrok frustracija i anksioznosti.

Aktuelni silazak sa scene velike Nede Arnerić podseća nas na krhkost tananih umetničkih duša, ali i njihove specifične životne priče u vremenima čiji smo akteri. Oni dele sudbinu običnog čoveka, ali su njihovi odgovori na nedaće svakodnevice, još hipersenzibilniji, akcentovaniji, bolniji.

Reč trauma potiče iz grčkoj jezika i znači rana, povreda, ranjavanje, probadanje.  Psihotrauma označava duševnu ranu ili povredu. Da bi došlo do povređivanja i ranjavanja neophodno je delovanje nekog traumatskog događaja.

Mnoge žene, nakon stupanja u vezu ili brak, shvate da su se našle u partnerskom odnosu koji je  neispunjavajući, toksičan i štetan po njihovu emocionalnu i psihološku dobrobit. Deluje kao da su one nepogrešivo pronašle pogrešne partnere kojima nije dovoljno stalo do njih iako je početak bio možda obećavajući. I što je još interesantnije, ako pogledamo istoriju njihovih emocionalnih veza možemo primetiti da je to obrazac koji se ponavljao sa nekim partnerima i ranije i koji možda ima tendenciju da se opet ponovi u budućnosti.

Bračni odnos je baza porodičnog sistema, specifična, jedinstvena i vrlo osetljiva ljudska relacija koja je više od zbira ličnosti uključenih u njega. To je celina, nova i različita u odnosu na svoje delove. Stupajući u brak svaki od partnera se suočava sa činjenicom da se odvaja od svoje primarne porodice i da počinje da živi sam, bez roditelja, bližih i daljih rođaka.

Tokom ranog detinjstva “delegiraju” se uloge, tzv. bazične uloge koje nosimo i nadgradjujemo ceo život. Njih instaliraju naši najbliži, pre svega primarni objekti (roditelji) i to na dva načina: direktnim pojedinačnim odnosima prema nama ili introjekcijom (utiskivanjem, pounutrašnjavanjem) njih samih i njihovih međusobnih i eksternih im odnosa. Istovremeno u kasnijim fazama i okolina dopunjuje, obogaćuje sadržaje bazičnih uloga.

Razvod predstavlja ozbiljnu promenu života roditelja i dece. Ta promena manifestuje se na celokupan životni tok porodice i dovodi do manifestnih ili latentih posledica u razvoju deteta. Promene ne podrazumevaju jedan događaj – razvod, već se odnose na period pre donošenja odluke, kao i na  period nakon donošenja odluke i rastanka sa partnerom, kao i na privikavanje na nov način života, nakon razvoda.

Narcizam može biti zdrav i patološki. Zdrav, normalan narcizam povezan je s pristrasnom, pozitivnom samopercepcijom. Određen nivo samoljubavi prema sebi potreban nam je i poželjan da bismo imali pozitivnu sliku o sebi i visoko samopoštovanje.

Egocentricnost i patološki poriv za samoaktualizacijom ga čine beskompromisnim u ostvarivanju potrebe za autokratskim konceptom. Sledeći nivo u njegovom razvoju je tiranija, gde on strukturiše pseudokoncept ideološke matrice sa realizacijom vešto dizajniranog kolektivnog marketiga i nudeći stanovništvu prihvatljivi ideal žrtve (sa oslanjanjem na mitove i kult žrtve) realizuje tako sebe

Donošenje odluka za izbor profesije nekad može biti težak zadatak, naročito zato što se odnosi na važan aspekt života i zato što bi ta odluka imala dugoročne posledice. Profesionalna odluka je jedna od najvažnijih odluka koje treba doneti i zato joj ne treba pristupiti olako.

Panični poremećaj počinje najčešće naglo i neočekivano. Napad panike se javlja bez ikakavog povoda ili predznaka. Međutim, kod određenog broja ljudi koji su doživeli napade panike, zapažen je kraći ili duži period u kome se javljaju različiti simptomi straha kao predznaci budućeg paničnog poremećaja. Oni su opisivali, u fazi kliničkog ispitivanja, da su i pre napada panike ispolj

Svako ponašanje ili radnja koju nasilnik čini protiv ženine volje pri čemu je ugrožava fizički, psihički, seksualno ili ekonomski može se okarakterisati kao čin nasilja nad ženama. Nasilje u braku i partnerskom odnosu je mnogo češće nego što mislimo da jeste. Žrtva nasilnog muškarca može biti bilo koja žena nezavisno od svog izgleda, inteligencije, profesije i zanimanja, vere, socijalnog i finansijskog statusa što je pokazala naša dosadašnja praksa.

Ksenija Kondić bila je specijalista kliničke psihologije i redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, jedan od osnivača Društva za razvoj psihoanalize. Bavila se psihoanlitičkom psihoterapijom dece i adolescenata. Kao predavač bila je angažovana i na Filozofskom fakultetu u Nišu.

Ivan Nastović bio je doktor psiholoških nauka, specijalista za kliničku psihologiju, psihoterapeut i kako se smatra, možda jedan od najboljih poznavalaca dubinske psihologije na našim prostorima. Bavio se grupnim i individualnim tumačenjem snova. Držao je i edukativne grupe za stručno tumačenje snova širom bivše Jugslavije.

Postkorona period pokrenuo je lavinu psihičkih a samim tim i socijalnih i kulturoloških tektonskih poremećaja.Dominantan mehanizam reagovanja u vremenu gde je čovek ophrvan kontigentom najraznorodnijih strahova jeste REGRESIJA. Strah od budućnosti se rešava nekom vrstom “podetinjenja”, tj.vraćanja u neke ranije,infantilne obrasce ponašanja tamo gde smo nekad bili zaštićeni.

Kada intenzitet i nivo roditeljske brige što se bezbednosti dece tiče, bilo fizičke bilo psihološke, premašuje stvarni rizik i kada nivo zaštite koji roditelji pokazuju i pružaju nije usklađena sa stvarnošću i nije motivisana detetovom potrebom za usmeravanjem i zaštitom, možemo govoriti o prezaštitničkom stilu roditeljstva. Za ovaj stil roditeljstva u poslednje vreme odomaćio se i

Marija Luiza fon Franc bila je švajcarski psiholog, jungijanska analitičarka, široj javnosti poznata po njenim vrlo lucidnim interpretacijama bajki i alhemijskim rukopisima. Do dan danas važi za neprikosnoveni i vodeći autoritet na području psihološke interpretacije bajki. Bila je bliska saradnica Karla Gustava Junga sa kojim je sarađivala preko trideset godina.

Narcisoidnost je složena kombinacija osobina, obrazaca i ponašanja nečije ličnosti koja se odlikuje nerealističnim osećanjem grandioznosti i sopstvene veličine, izraženom potrebom za divljenjem okoline i traženjem spoljašnje potvrde vlastite vrednosti kao i nedostatkom empatije.

Rolo Mej (Rollo Reece May), rođen 21.04.1909. godine u Ohaju, bio je uticajni američki psiholog i autor jedne od najeminentnijih knjiga Ljubav i volja. U svojim radovima, mnogi su ga često povezivali za humanističkom psihologijom i egzistencijalističkom filozofijom, a on se, zajedno sa Viktorom Franklom, zauzimao za egzistencijalističku psihoterapiju.

Poremećaj ličnosti je vrsta mentalnog poremećaja hroničnog toka koji se karakteriše nezdravim, neprilagođenim, rigidnim i duboko ukorenjenim obrascima razmišljanja, funkcionisanja i ponašanja. Odnosi se na dugoročne obrasce ponašanja i unutrašnjih, doživljajnih iskustava koji značajno odstupaju od socijalno i kulturalno očekivanih.

Dr Džonatan Sklar je nezavisni psihoanalitičar za psihoterapijsku edukaciju i saradnik u Britanskom psihoanalitičkom društvu (BPAS). Radio je u privatnoj praksi više od trideset godina. Karijeru je počeo kao psihijatar a kasnije se edukovao za psihoterapiju na Klinici Tavistok i psihoanalizu na Institutu za psihoanalizu (IoPA).

Aleksandar Loven (23. decembar 1910 – 28. oktobar 2008) bio je američki lekar i psihoterapeut. Razvio je bioenergičku analizu, odnosno oblik telesne psihoterapije, nazvane i kao psihoterapija orjentisana na telo. Ovaj psihoterapijski pristup pristup primenjuje osnovne principe somatske psihologije koja potencira da je sva trauma ukorenjena u musklulaturi tela.

Suicid ili samoubistvo je najviši nivo samodestrukcije ljudskog bića. To je realizacija dugo prezasićujuće ideje o samouništenju, koja predstavlja poražavajući ishod životne putanje pojedinca.

Završetak studiranja predstavlja važnu životnu prekretnicu, zvanično kraj perioda detinjstva i ulazak u jednu novu životnu fazu a to je svet odraslih. Međutim, neretko se dešava da se studenti, koji su do tada bili uspešni u studiranju, zaglave u završnoj fazi studija i sa još samo jednim ispitom do kraja muče se dosta dugo, gube motivaciju za učenjem a neki čak i odustanu od fakulteta .

Šizofrenija je ozbiljan i kompleksan mentalni poremećaj hroničnog toka koji značajno narušava kvalitet života obolele osobe. Pripada grupi psihotičnih psihičkih poremećaja i zahvata celokupnu ličnost, utičući na to kako osoba razmišlja, deluje, izražava emocije, percipira stvarnost i odnosi se prema sebi i drugima.

Helen Flanders Danbar, bila je američka psihoanalitičarka koja se bavila psihosomatskom medicinom i psihosomatskom psihologijom. Osnovala je prvu školu psihosomatike u Njujorku. Rođena je u Čikagu 14. maja 1902. godine.

Školska fobija je neurotski a ne razvojni fenomen. U osnovi joj je neracionalan, nerazuman strah od odlaska u školu. Dete želi i pokušava da ide u školu, teži adaptaciji i boljem uspehu ali strah nekad zna da bude toliko jak da dete popušta u toj borbi i kreće sa izbegavanjem odlaska u školu i razvojem simptoma. Nekada strah može poprimiti jačinu panike. Obično počinje naglo u prvim danima polaska u školu.

Tamara Štajner Popović je bila trening analitičar Beogradskog psihoanalitičkog društva i Internacionalne psihoanalitičke asocijacije i prvi dečji psihoanalitičar u našoj zemlji. Uživala je veliki ugled u evropskim i svetskim psihoanalitičkim krugovima. Zahvaljujući njoj i naporu koji je ulagala na širenju psihoanalitičke teorije i tehnike psihoanalitičke psihoterapije u Srbiji, naša zemlja je počela da se prepoznaje kao novo izvorište stare psihoanalize. Vratila je na našu psihološku scenu psihoanalizu kao vrlo inspirativan način razmišljanja koji temeljno i mudro objašnjava ponašanje i psihički život pojedinaca, grupa kao i velikog broja društvenih pojava.

Harald Julius Alfred Carl-Ludvig Schultz-Hencke, rođen 18. avgusta 1892. godine u Berlinu, bio je nemački psihijatar i psihoterapeut. Bio je sin Dankmara Šulc – Henkea ( Dankmar Schultz – Henke ), hemičara i osnivača fotografskog instituta pri edukacionoj organizaciji za primenjene umetnosti, Lette-Verein, u Berlinu.

Čovek se buni protiv samog sebe, protiv očekivanja roditelja i okoline, buni se protiv stereotipije realnog, protiv iracionalnog. Buni se protiv sistema koji ga dezivuiše i zloupotrebljava. Pobuna je odgovor na strahove, odgovor na nesporazume. U suštinskom je antagonizmu sa Nad Ja i u tom antagonizmu bazira se i suština ljudskih sudbina.

Psihoterapija nije zamena za život nego proba kostima za život. Drugim rečima, iako psihoterapija zahteva blizak odnos, taj odnos nije cilj već je sredstvo kojim se dolazi do cilja. Rad u školi na mestu školskog psihologa sa jedne strane i porodičnog psihoterapeuta sa druge strane, doneo mi je dosta iskustva radu sa porodicama i mladim ljudima (adolescentima).

Daniel N. Štern (16. avgust 1934.- 12. novembar 2012.) bio je istaknuti američki psihijatar i psihoanalitički teoretičar, specijalizovan za razvoj novorođenčadi, o kojoj je napisao niz knjiga- od kojih je najznačajnija “Interpersonalni svet odojčadi” (1985). Bio je dobro poznat kao stručni istraživač ranog afektivnog vezivanja majke i deteta. Istraživanje i otkrića na polju afekt