Hubrisov sindrom se javlja kada se osobi nakon unapređenja na poslu da veći nivo odgovornosti i nadležnosti nad poslom ili ljudima a ona stekne utisak da je sada dobila neku specijalnu moć ili važnost. Javlja se kod pojedinaca na višim pozicijama (lideri, vođe timova, rukovodioci, političari, šefovi).
Manifestuje se arogancijom, nerealno visokim samopouzdanjem koje je samo kompenzacija za suštinski osećaj inferiornosti, doživljajem nepogrešivosti, nerealne kompetentnosti za mnoge oblasti, osećajem da ima pravo da kritikuje druge. Zaposleni to vide čime automatski stvaraju osećaj nepoverenja prema toj osobi. Ukoliko pokažu nezadovoljstvo ili neslaganje postaju meta takve osobe. U takvim okolnostima procena vlastitih sposobnosti i komepetencija je nerealna, precenjena i iskrivljena. Pozicija i “moć” se koriste za sticanje lične slave ili neke druge koristi. Osobe sa ovim sindromom često nisu svesne svog ponašanja, nedostaje im samosvest i lični uvid, skučenih su sposobnosti samospoznaje. Zbog nedostatka uvida, dolazi do slabljenja ličnih i profesionalnih odnosa na poslu. Iracionalnim donošenjem odluka može doći do potpunog raspada sistema zbog pojave ovakvog ponašanja. To dalje dovodi do potpunog gubitka moći, uvažavanja i poštovanja od strane kolega i zaposlenih, zbog čega se pojedinac teško nosi s ishodima svog ponašanja.
Da bi se sprečile ovakve pojave, potrebno je sprovoditi evaluacije i tražiti povratne informacije od većeg broja ljudi tj zaposlenih povezanih s oblašću delovanja kako bi se dobila realna i šira slika i sprečila potencijalna šteta po firmu ili organizaciju.