Švajcarski psihijatar Herman Roršah je septembra 1921. godine upoznao psihološku naučnu javnost sa svojim ,,dijagnostičkim testom zasnovanom na opažanju” (Rorschach, 1921). Roršahov test, koji se sastojao od 10 karata sa mrljama od mastila koje sačinjavaju osnovnu testovnu građu njegovog mernog instrumenta, a koji je i danas slavljen, izrazito cenjen i korišćen, isprva je od strane samoga autora bio zamišljen kao test opažanja ali je vremenom svrstan u skupinu projektivnih tehnika. Mrlje od mastila ili kakav drugi višesmisleni ili nejasni vizuelni materijal koristio se u svrhe procenjivanja psiholoških procesa ljudi još u drugoj polovini devetnaestog veka, najčešće prilikom merenja njihovih kognitivnih i intelektualnih procesa, imaginacije ili kreativnosti. No jedinstveni doprinos Roršaha se ogledao u tome što je on na sistematičan način koristio niz standardizovanih mrlja od mastila sa ciljem da: 1) istraži perceptivne procese ljudi, 2) da izgradi empirijski zasnovan sistem ocenjivanja odgovora na mrljama od mastila normalnih ljudi i psihijatrijskih pacijentata, i 3) da razvije na normama zasnovan metod tumačenja dobijenih odgovora.
Osnovni Roršahov cilj je bio da izgradi naučni metod koji će biti od praktične pomoći psihijatrima u postavljanju dijagnoza, a koji će za razliku od stadardno korišćenog kliničkog promatranja i testiranja pacijenata biti pouzdan i objektivan. Njegov test se zasnivao na pretpostavci da između osobinog opažanja mrlje od mastila i njene ličnosti postoji smislena veza. Sa ovim testom se ne utvrđuje samo osobena psihijatrijska dijagnoza već da se njime mogu ispitivati različiti stilovi i tipovi ličnosti.
Iako je Herman Roršah nepunih godinu dana iza objavljivanja Psihodijagnostike preminuo u 37-oj godini, knjiga je, zahvaljujući predanom radu i naporima njegovih kolega Emila Oberholcera, Valtera Morgenthaltera, Hans Ben-Ešenberga i Georgija Romera da unaprede izvorni sistem ocenjivanja odgovora, ostavila neizbrisiv trag u psihološkoj nauci. Knjiga je pokrenula lavinu istraživanja, široku primenu i, gotovo, neobjašnjivu, nezabeleženu znatiželju, gotovo opsednutost, stručne i štaviše laičke javnosti za jednim psihološkim mernim instrumentom.
Istorija Roršahovom metoda sa mrljama od mastila (RIM – Rorschach Inkblot Method) određena je brojnim kontraverzama, sukobima, rivalstvima i preinačenjima njegove osnovne prirode i namene – za neke on je bio i ostao test opažanja, za druge neosporna je činjenica da se radi o par excellance projektivnoj tehnici, za treće reč je o kognitivnom testu.
Američki psiholog Džon E. Eksner je 1969. godine sproveo opsežnu komprataivnu analizu postojećih velikih sistema Roršaha i svoje nalaze objavio u knjizi Roršah sistemi (Rorschach Systems, Exner, 1969).
No, uprkos svim problemima i ograničenjima Roršahov metod mrlja od mastila je opstao a njegova popularnost se, kako se XX vek primicao kraju, samo uvećavala. Ovo otuda što se pokazalo da Roršahov metod, i što se stalno iznova potvrđuje, pruža obilje podataka o psihološkim svojstvima ljudi bez obzira na sve promene koje su se odigrale i koje se odvijaju u psihološkoj nauci, njenim teorijama ili u psihijatriji i njenim klasifikatornim sistemima.
Za ovaj test Roršah je koristio mrlje od tuša koje nemaju određeno značenje. Materijal za ovaj test čini deset kartica sa različitim mrljama koje se dobijaju tako što se na karticu kapne tuš, a potom se papir (kartica) presavije dajući simetrične i nedefinisane mrlje. Od osoba se traži da protumači crtež i da dâ svoje mišljenje o tome šta bi taj crtež mogao da predstavlja odnosno na šta ga asocira. Osnovna teorijska pretpostavka na kojoj se zasniva Roršahov test je uverenje da se standardnim nestrukturisanim dražima (mrljama) može izazvati reakcija pojedinca u vidu priče. Odgovori (priče) osobe se na osnovu njihovih formalnih i sadržinskih odlika klasifikuju, analiziraju i interpretiraju pomoću složenog sistema kategorija. Najviše se cene način opažanja celine, delova, detalja, boja, tumačenje forme, stil izlaganja itd.
Ovaj test se zasniva na podsvesnom razmišljanju osobu na osnovu čega treba da se ustanovi njeno psihičko i emotivno stanje.
Roršahov test je jedan od najpoznatijih testova za dijagnostiku dubinskih slojeva ličnosti koji se primenjuje u kliničkoj, forenzičkoj, zdravstvenoj, školskoj ili profesionalnoj proceni. Nijedan drugi psihološki i projektivni instrument nije ponudio tako inspirativnu konstrukciju i obilje podataka neophodnih stručnjacima u radu sa klijentima.
Elena Jovančić, psiholog
Literatura:
Dragana Đuric Jočić (2002), Rorschach metod, obuhvatni sistem interperacije Johna Exnera, Podgorica
Velimir B. Popović (2016), Rorschach metod, integrativni pristup, Beograd
Srboljub Stojiljković (1986), Psihijatrija sa medicinskom psihologijom, Beograd-Zagreb, 1986