Sindrom „dobrog deteta“
i anksioznost u odraslom dobu
Koliko puta ste u detinjstvu čuli: „Budi dobar, nemoj se svađati, nemoj praviti probleme“?
Mnogi od nas su odrasli uz poruku da je ljubav i prihvatanje uslovljeno time da budemo poslušni, tihi i da ugađamo drugima.
U detinjstvu to može izgledati kao pohvala za „dobro ponašanje“. U odraslom dobu to često prerasta u obrazac:
- stalno tražimo odobravanje i potvrdu,
- osećamo krivicu kada kažemo „ne“,
- teško postavljamo granice,
- brinemo da ćemo razočarati druge.
Rezultat? Često se javlja anksioznost – stalna napetost, osećaj da nikada nismo dovoljno dobri i unutrašnji pritisak da moramo da zadovoljimo očekivanja okoline.
Važno je da znamo
Briga o drugima jeste vrednost, ali naša lična vrednost ne zavisi od toga da li smo uvek „dobri“. Autentičnost, iskrenost i zdrave granice su jednako važni za zdrav život i odnose.
Put oslobađanja od sindroma „dobrog deteta“ počinje malim koracima:
- naučiti da kažemo „ne“ bez osećaja krivice,
- dozvoliti sebi da budemo nesavršeni,
- prepoznati da je naše mišljenje jednako važno kao i tuđe.
Ako se prepoznajete u ovome – niste sami. Psihoterapija može pomoći da se oslobodimo starih obrazaca i živimo slobodnije, sa manje anksioznosti i više unutrašnjeg mira.
