Robert Hinshelwood (1938) je engleski psihijatar i akademik. Profesor je psihoanalitičkih studija na Univerzitetu u Esseksu. Školovao se za lekara i psihijatra. Interesovao se za pokret Terapijske zajednice od 1974, i urednik je u The International Journal of Therapeut Communities (1980) sa Nickom Manningom. Kao mladi lekar šezdesetih godina, pre dolaska na psihoanalizu, Hinšelvud se zainteresovao za antipsihijatrijski pokret, sa likovima poput RD Lainga i Davida Coopera koji su izazivali pravoslavnu psihijatriju. Približio se pristupu koji se fokusirao na subjektivno iskustvo psihoze i socijalni kontekst mentalnih bolesti, a ne samo na simptome i njihovo iskorenjivanje lečenjem.
Fasciniran Bionovim radom na grupama i Menzies-Lith-ovim na socijalnim sistemima, zainteresovao se za dinamiku grupa i njihovu primenu za psihijatriju, poput terapijskih zajednica. Njegova želja da bolje razume psihozu bio mu je jedan od motivatora da uđe u psihoanalitičku obuku i odabere klajninski pristup. Posvećenost predavanjima na seminaru o Melani Kajn dovela ga je do detaljnog proučavanja Klajn, uključujući tada još neobjavljene zapise kontroverznih diskusija. Fasciniran bogatim, ali teško svarljivim spisima Melani Klajn, bio je zainteresovan da ih učini pristupačnijim. Ovo je na kraju dovelo do objavljivanja Rečnika klajnijske misli (1989), jednodušnog naučnog pokušaja da se objasni značenje i istorijski razvoj Klajninih koncepata. Ovo je kasnije dopunjeno knjigom sa kliničkim pristupom tim konceptima, Clinical Klein (1994), koja sadrži Klajnin klinički materijal i materijal njenih sledbenika.
Robert je tokom karijere zadržao veliko interesovanje za grupe i društvene sisteme, na šta je u početku uticala Isabel Menzies-Lith, jedna od njegovih supervizora u analitičkoj obuci. Bio je posebno zainteresovan za terapijske zajednice kao socijalni oblik lečenja. U početku je objavljivao teoriju i praksu terapijskih zajednica i malih i velikih grupa. Koristeći Klajnin psihoanalitički pristup, razvio je kreativne načine razumevanja nesvesnog života organizacija i kako njihovo manifestno funkcionisanje oblikuju socijalno podeljene strepnje, nesvesne fantazije i odbrane. Razvio je psihoanalitičku metodu posmatranja institucija, izgrađenu na Bikovom metodu posmatranja novorođenčadi. U raznim publikacijama istraživao je interakciju između unutrašnjeg sveta pojedinaca i spoljnog sveta organizacija, pokušavajući da razume socijalne institucije i društvo uopšte u smislu nesvesnih strepnji i odbrane. Duboko proučavanje Melani Klajn izazvalo je interesovanje za istoriju psihoanalize u Britaniji. Istraživao je, na primer, rane početke psihoanalize u Britanji i razvoj grupe Klajn, kao i „mit o britanskom kompromisu“ nakon kontroverznih diskusija. Usledili su različiti istorijski radovi i poglavlja u knjigama, o Klajn, Bionu, Isaku, psihodinamičkoj psihijatriji i Virdžinija Vulfu, a odnedavno i knjiga o Bionovim intelektualnim uticajima. Hinšelvud je takođe bio veoma uticajan za druge u svetu izdavača o psihoterapiji i psihoanalizi. Osnovao je tri časopisa, Međunarodni časopis za terapijske zajednice (sada: Terapijske zajednice) 1980. i Britanski časopis za psihoterapiju 1984 i Psihoanaliza i istorija 1998. Pored toga, ohrabrio je mnoge, često mlađe kolege da pišu i podržao ih u njihovim naporima, objedinjujući njihove doprinose u knjigama koje je uređivao, a često i ko-pisanju radova i ko-uređivanju knjiga. Takođe se upuštao u druga područja, poput etike psihoanalize i psihoterapije i problema istraživanja u psihoanalizi.
Anđela Zlatanović, medicinska sestra
Literatura:
https://en.wikipedia.org/wiki/R._D._Hinshelwood
https://psychoanalysis.org.uk/our-authors-and-theorists/robert-hinshelwood