Mazohizam podrazumeva izvlačenje uživanja i zadovoljstva iz bola. Njegovi snažni okidači su osećanje krivice i kajanje. Sa psihološke perspektive, samoporažavajuće ponašanje koje mazohista trpi čini sam sebi. Drugim rečima, mazohisti sami sebi nanose bol, patnju i poniženje. Još 80-ih godina, mazohistički poremećaj ličnosti (takođe poznat kao samoporažavajući poremećaj ličnosti) razmatran je za uključivanje u DSM klasifikaciji a neki tvrde da ga i dalje treba dodati, ali biti emocionalni mazohista nije klinička dijagnoza mada se često sreće u populaciji.
Proučavanjem mazohističkog karaktera bavio se Vilhelm Rajh. On je smatrao da koreni ovakve strukture ličnosti potiču iz „borbe za moć” između deteta u razvoju i roditelja koji previše kontrolišu. Roditelji nastoje da zadrže kontrolu po svaku cenu i doživljavaju dete kao deo sebe. Oni zahtevaju poslušnost i poštovanje u svakom trenutku. Nema prostora da dete izražava svoje mišljenje i potrebe. Istvovremeno mu pružaju i ljubav koja je uslovljena dobrim i koja nagoni na potčinjavanje. Kontrola može da se ogleda i u nametanju nekih idealizovanih vrednosti. Preterana kontrola slama volju deteta i njegovu potrebu za individualnošću, ono gubi samoopredeljenje i usmerenje prema sebi. Dovedeni do krajnosti, roditelji mogu zlostavljati, kažnjavati i ponižavati dete, preteći da će ga napustiti ili ga kažnjavati ako dete ne ispoštuje ono što se od njega traži ili očekuje.
Ovakvo odrastanje može ostaviti dubok negativan uticaj. Deca žele da uzvrate roditeljima, ali nemaju moć da to učine. Svaki pokušaj osvete se vrši krišom ili pasivno agresivno. Nametljivo ili kritičko ponašanje roditelja može postati unutrašnji glas okrutnog unutrašnjeg kritičara. Deca razijaju osećaj stida, uz gubitak lične moći, samopoštovanja, radosti. Odrastajući u takvoj atmosferi, da bi bilo voljeno i prihvaćeno dete nauči da guši sopstvene unutrašnje potrebe i želje, stvara rascep u psihi između vlastite potrebe da sledi svoje impulse i pritiska da udovolji zahtevima roditelja odnosno na spoljašnjem planu dete prihvata potčinjenost a iznutra pruža pasivni otpor i ćutke se protivi. Mazohisti kao odrasli takođe mogu postati neverovatno popustljivi, gubeći dodir sa svojom kreativnošću i birajući poslove koji su zahtevni, ali dosadni. Postaju poslušni, savesni, odgovorni, prijatni i lažno srećni sve vreme kipteći iznutra. Takođe takvo stanje može dovesti do gubitka inicijative, javljanje neodlučnosti, depresivnih smetnji, samopovređivanja.
Životna energija biva blokirana što koči dalje akcije, gubi se spontanost i autentičnost uz osećanje bespomoćnosti. Anksioznost je prisutna većinu vremena. Parola ovakvih osoba često bude “život je težak i surov a ja sam bespomoćan da išta tu promenim” ili “svaka borba je uzaludna, jadan ja, nema šanse da dobijem ono što želim”.
Ovakva uverenja postaju sržna i boje sliku celokupnog življenja, javlja se ogorčenost na ceo svet uz stalno jadikovanje i suštinsko odbacivanje svake vrste ponuđene pomoći jer situacija je “bezizlazna”. Iz preuveličanog čina samolišavanja izvlači se samosažaljivo zadovoljstvo. To je način da se oduže svojoj svirepoj savesti i strogom Nad-ja bez stvarne namere da nešto krenu da rade drugačije. Vrlo često takve osobe nisu ni svesne da izvlače određenu vrstu ponosa i radosti iz svojih muka i teškoća.
Neke od tipičnih osobina/ponašanja mazohističke ličnosti su:
- Osećaju se poniženo iznutra.
- Osećaju se nevoljeno u svetu: uvek su morali da radie još više da bi bili prihvaćeni od ljudi oko njih, a to nikada nije bilo dovoljno.
- Njihov unutrašnji kritičar napada sve što radi, gurajući ih u dalje krajnosti da bi dokazali svoju vrednost. Provode mnogo vremena razgovarajući sa sobom na negativne i kritikujuće načine. Njihov unutrašnji dijalog je konstantno negativan i ne bore se protiv njega bilo da je to zato što su internalizovali nasilnog ili kritikijućeg roditelja ili okrutnog partnera.
- Smatraju da je nemoguće reći ne drugima. Umesto toga, pokušavaju da ugode svima, ali se iznutra tresu od ozlojeđenosti i ljutnje
- Žale se na svoju lošu sreću u životu, ali nikada ne čine ništa povodom toga, čak i odbacuju pokušaje ili nastojanja drugih da im pomognu imajući uvek izgovore zbog čega nešto ne može da uspe. Često traže savete šta da rade a onda svakom savetu pronalaze zamerke.
- Privlače ih nasilne veze u kojima i dalje bivaju ponižavani i osramoćeni. Izdržati ovaj bol, a ne pokazati da boli, mazohistički je način da se održi osećaj ponosa u sebi.
- Imaju tendenciju da se osećaju “najugodnije” u bolnim vezama ma koliko to čudno zvučalo. Ponekad je to zato što misle da ne zaslužuju bolje a nekad zbog bolnih iskustava iz prošlosti misle da je to sve što zaslužuju.
- Često se vraćaju ljudima koji su im naneli emocionalnu bol i teško im je da postave granice, traže odobrenje od drugih.
- Često mogu da izbegavaju ili potkopavaju prijatna iskustva, bivaju privučeni situacijama ili odnosima u kojima će patiti i sprečavati druge da im pomognu.
- Osećaju se zarobljenim u beskrajnim ciklusima samoporaza. Nemoguće je uživati u zadovoljstvu bez krivice ili stida koji ga prate. Osećaju se često beznadežno u pogledu budućnosti.
- Kada u njihovom životu nema drame, sami je stvaraju-ponekad namerno, a ponekad nesvesno. Možda se osećaju prazno iznutra kada ne postoji neka vrsta haosa ili sukoba koji će im održati adrenalin, nesvesni toga kako ta negativna energija utiče na njih i njihov život.
- Zdrave veze im mogu biti dosadne, pa ih prekidaju. Deluju im nepoznato i nema uspona i padova na koje su navikli. Možda čak i ne shvataju da okončavaju i prekidaju odnose jer su zdravi. Bliskost čini da se ne osećaju prijatno pa se udaljavaju od toga.
- Potisnuti bes izražava se na pasivno-agresivan način u vidu nepoštovanja, nečinjenja, kašnjenja, odlaganja, sporosti, zaboravljanja, tvrdoglavosti, jednostavnog neodgovaranja na pitanja, ili stotinu drugih načina pasivnog otpora.
- Rade često do iznemoglosti, samo da bi ispunili svoje ciljeve, skloni su perfekcionizmu. Ovo može da bude iscrpljujuće i stresno jer idu iznad svojih granica.
Načini da pomognete sebi ako imate mazohističke osobine ličnosti
Psihoterapija. Terapija vam može pomoći da razumete obrasce iz vaše prošlosti koji mogu biti samoporažavajući i destruktivni. Kroz tu svest o svojoj prošlosti možete početi da donosite svesne izbore u svojoj sadašnjosti tako što ćete postati svesni svojih pokretača. Uz pomoć terapeuta i u sigurnoj i bezbednoj psihoterapijskoj atmosferi možete da otkrijete gde i kako zaustavljate i poražavate sebe, na koji način sebe samosabotirate a da toga možda niste ni svesni.
Upravljajte svojom anksioznošću. Može biti zastrašujuće kada počnete da pravite promene u svom životu. Nakon čitavog života kada niste rizikovali, anksioznost se može javiti kada počnete da radite nešto drugačije za sebe. Terapeut može da vam pomogne sa strategijama za vašu anksioznost, kao i da vam ponudi siguran prostor gde nećete biti kažnjeni zato što govorite svoju istinu.
Borite se sa svojim unutrašnjim kritičarem, proanalizirajte čiji je to unutrašnji negativni glas koji često čujete i šta hoće od vas? Razumevanje vašeg unutrašnjeg, strogog kritičara može biti prvi korak u upravljanju njime i sprečavanju da vam naruši kvalitet života.
Preuzmite ličnu odgovornost. Niko neće doći da vas spase osim vas same. Morate preuzeti kontrolu nad svojim emocijama i osećanjima i postupcima bez da krivite druge ljude za njih. To uključuje uspostavljanje kontakta sa svojim besom zbog onoga što vam se možda događalo kao detetu i pronalaženje konstruktivnih načina da to izrazite. Opet, vaš terapeut vam može pomoći da pronađete način.
Dozvolite sebi da tugujete za svojom prošlošću. Možda ćete žaliti zbog ljubavi koju nikada niste dobili od svojih roditelja u detinjstvu ili načina na koji su Vam je pružali. Proživljavati ponovo rane i traumatične situacije iz detinjstva i dozvoliti im da zacele je neverovatno bolan posao. Ali, uz podršku terapeuta, tugovanje za prošlošću može vas osloboditi emocionalnog tereta koji nosite kako bi u sadašnjosti počeli da živite životom po sopstvenom izboru, iskoračavajući izvan svojih dosadašnjih granica i oblikujući stvarnost po vašoj volji.
Osobe samoporažavajućeg karaktera poseduju a da toga možda nisu ni svesne pozitivne i poželjne osobine kao što su veliki kapacitet za zadovoljstvo, humor, optimizam, razigranost i radost. U stanju su da pruže iskrenu podršku i snagu drugima. Imaju otvoreno srce sa dubokim saosećanjem, istinskom ljubaznošću i razumevanjem. Kada se oslobode samosputavajućeg ponašanja dovoljno jakim stimulusom, postoji pozitivna asertivnost i zdrava agresija sa značajnom količinom energije; oslobađa se sposobnost da budu spontano kreativni u trenutku, prepuste se kontroli ega i veruju prirodnom poretku u svemu.
Pripremila: Jelena Krstić; psiholog
Korišćena literatura:
- Analiza karaktera; Vilhelm Rajh
- Psihologija patnje; Salman Ahtar
- https://reichandlowentherapy.org/Content/Character/Masochist/masochist_consolidator.html
- https://www.jstor.org/stable/23262020