Interesantno je da psihoanaliza i film nastaju iste 1895. god. u sam sumrak romantične ere čovečanstva. Frojdovo definisanje nesvesnog je verovatno najgrandiozniji zamajac u preciznom otkrivanju zamršenih lavirinta ljudske duše, ali i obrazaca individualnog ponašanja, međuljudskih odnosa, socijalnih normi i protivrečnosti, kulturoloških modela, ali i razumevanja religije, politike, filozofije, umetnosti.
Pojava Frojda, Junga i njihovih sledbenika je verovatno enormno multiplicirala mogućnosti razumevanja, kreiranja i projektovanja objektivnih motiva, uzroka, posledica ali i objektivizacije onog što pokreće svet, a to je NESVESNO.
Umetnost i nauka 20. i 21. veka su privilegovane da mogu esencijalnije da se bave misterijom smisla i suštine. Psihoanaliza uz matematiku može biti putokaz novih projekcija boljeg i savršenijeg sveta, onog gde se bolje razumemo. Psiha stoji iza svih kulturoloških matrica, ideologija i sistema. Zamislimo da su dela Frojda i Junga nastala pre Leonarda, Mikelanđela, Šekspira, Baha i Dostojevskog. Koliko bi intelektualni i duhovni naboj čovečanstva bio monumentalniji. Verovatno i humaniji. Lišen površnosti i prostote.
Možda bi uticaj homo religicusa i homo politicusa bio svedeniji, konstruktivniji. Slučajnost istovremenog početka epohalnih dela sigmunda Frojda i braće Limijer je verovatno znak pored puta novog drugačijeg poimanja sveprožimajuće realnosti i susreta sa samim sobom.
Možda u prvih 125 godina postojanja psihoanalize čovečanstvo nije bilo spremno na suočenje sa sobom, ophrvano bremenitim arhetipskim naslagama onog prethodnog. Možda svetlost otvaranja ID-a (nesvesnog) kako individualnog tako i kolektivnog nudi bolji ugao novog vrlijeg sveta. Mnogi sineaati poput Bergmana, Bunjuela, Kurosave, Felinija, Tarkovskog su upravo koristeći psihoanalizu ostavili delo kome se divimo. Vreme pred nama će moći da bolje koristi i obogaćuje nasleđe psihoanalize.
Prvi film zvao se “Ulazak voza” u stanicu. Možda je pruga, kao simbol života, koju su gotovo istovetno započeli psihoanaliza i film, ona ista pruga kojoj se treba vratiti. Uprkos svim ratovima, pandemijama i katastrofama koje su pratlile poslednjih 125 godina čovečanstvo, naučeno na pogešne kultove i sisteme vrednosti.
Film je umetnost koja integriše više umetnosti i pokreće i mobiliše. Psihoanaliza je bolno ali istinsko suočenje sa sobom i sopstvenom bazičnom ulogom. Otvorimo prostora za komforne, moderne vozove i lepotu otkrivanja novih stanica u umetnosti koju zovemo život.
Psihoanaliza nam kao koncept dubokog sagledavanja najdubljih slojeva vrleti i bespuća unutrašnjih nemira i nerazrešenja omogućava susret sa sobom, sa vlastitim demonima ali i sa principima interakcija i kolektivnim fenomenima. Ona je neosporno mogućnost uspostavljanja zrelije anticipacije stvarnosti.