Poliklinika Anima Plus

Da li znate razliku između psihologa, psihijatra i psihoterapeuta?

Ako ste se ikada pitali, danas ćemo vam razjasniti razliku. Razlika između psihologa, psihijatra i psihoterapeuta leži u njihovom obrazovanju, obuci i vrsti tretmana koje pružaju: Obučeni su da dijagnostikuju i leče mentalne poremećaje kroz terapiju razgovora i druge psihološke intervencije. Obučeni su za dijagnostiku i lečenje mentalnih poremećaja kroz kombinaciju terapije razgovora i ordiniranje […]

Suicidalnost i suicidalno ponašanje: faktori rizika, rano prepoznavanje i prevencija

Suicidalno ponašanje se može definisati kao svako ponašanje koje je svesno ili nesvesno i namerno usmereno na samouništenje i okončanje vlastitog života. U grupu samoubilačkih ponašanja ubrajaju se pokušaji samoubistva i samoubistva. Samoubistvo je definitivan i krajnji čin kojim čovek sebi oduzima život. Suicidalnom činu prethodi prvobitno ideja o suicidu sa pasivnom željom da se bu

Psihoanaliza kao mogućnost kreiranja bolje stvarnosti

Interesantno je da psihoanaliza i film nastaju iste 1895. god. u sam sumrak romantične ere čovečanstva. Frojdovo definisanje nesvesnog je verovatno najgrandiozniji zamajac u preciznom otkrivanju zamršenih lavirinta ljudske duše ,ali i obrazaca individualnog ponašanja ,međuljudskih odnosa, socijalnih normi i protivrečnosti, kulturoloških modela, ali i razumevanja religije, politike, filozo

Psihosomatske bolesti: kada telo oseća

Postoje mnogobrojni primeri iz života a i stručne prakse koji pokazuju da je veliki broj telesnih bolesti izazvan ili pogoršan usled delovanja određenih psihičkih stanja obolelih i emocija poput ljutnje, besa, gneva, straha.

Iza maske psihopata

Verujem da većina ljudi ima neku predstavu o tome kako izgleda psihopata i da većini na pamet padne kada čuje ovu reč neki serijski ubica, okoreli kriminalac, lopov, prestupnik, silovatelj, monstruozni zločinac kome je mesto iza rešetaka. I to je sve tačno, takve osobe  mogu da budu psihopate ali takođe ljudi sa psihopatskom strukturom ličnosti ne moraju da budu ništa od napred pobrojanog jer psihopatske tendencije ne znače nužno i nasilnu narav u tom pogledu.

Porodična dinamika shizofrenog pacijenta

Shizofrenija je duševno oboljenje sa specifičnim psihičkim simptomima koji dovode do dezorganizacije celokupne ličnosti obolele osobe. Pored biološke osnove i psihološke vulnerabilnosti samog obolelog, na pojavu i razvoj shizofrenog procesa svakako utiču i porodična dinamika i porodična atmosfera u kojoj je oboleli odrastao.

Psihoanalitička psihoterapija adolescenata

Teorija i praksa psihoanalitičke psihoterapije pristupa psihičkim i psihopatološkim pojavama sa širokih pozicija. Njeni ciljevi se protežu na dugačkoj skali od površnih, koji se odnose na gubitak simptoma, do dubokih, koji uz strukturisanje i prestrukturisanje ega, bolje integracije i sklada različitih aspekata ličnosti često prevazilaze okvire medicinskog u užem smislu reči i odnose se na pitanje izbora i smisla življenja, gde se psihoanalitička psihoterapija graniči i prepliće sa psihoanalizom.

Depresija: hladno odsustvo osećanja

Pod depresijom se, u kliničkom smislu, podrazumeva veliki broj promena u emocionalnoj sferi, počev od normalnih promena raspoloženja koje prate svakodnevnicu, pa do teških depresivnih psihotičnih epizoda. Depresija je složeni poremećaj zdravlja koji se ispoljava promenama gotovo svih psihičkih i brojnih telesnih funkcija a takođe duboko zadire u svet interpersonalnih odnosa bolesnika.

Poremećaj ličnosti

Poremećaj ličnosti je vrsta mentalnog poremećaja hroničnog toka koji se karakteriše nezdravim, neprilagođenim, rigidnim i duboko ukorenjenim obrascima razmišljanja, funkcionisanja i ponašanja. Odnosi se na dugoročne obrasce ponašanja i unutrašnjih, doživljajnih iskustava koji značajno odstupaju od socijalno i kulturalno očekivanih.