Šta je poremećaj ličnosti?
Poremećaj ličnosti je vrsta mentalnog poremećaja hroničnog toka koji se karakteriše nezdravim, neprilagođenim, rigidnim i duboko ukorenjenim obrascima razmišljanja, funkcionisanja i ponašanja. Odnosi se na dugoročne obrasce ponašanja i unutrašnjih, doživljajnih iskustava koji značajno odstupaju od socijalno i kulturalno očekivanih. Obično počinje u tinejdžerskim godinama i adolescenciji ili ranom odraslom dobu. Neki tipovi mogu postati manje očigledni tokom srednjeg doba. Ova vrsta poremećaja spada u tzv. česte poremećaje koji predstavljaju veliki društveni i zdravstveni problem baš zbog svoje velike učestalosti, hroničnog toka, pridruženih bolesti poput depresije i bolesti zavisnosti, dugotrajnog lečenja, ličnih, porodičnih, profesionalnih problema i socijalnih disfunkcija koji su im gotovo redovni pratilac. Poremećaji ličnosti uzrokuju mnoge probleme i ograničenja u okviru porodice, roditeljstva, porodičnog i partnerskog funkcionisanja, u društvenim aktivnostima i socijalnim relacijama, na radnom mestu, u školi itd. Imaju negativan uticaj na kvalitet života.
Poremećaji ličnosti utiču na najmanje dve od sledećih oblasti:
- Način razmišljanja o sebi i drugima
- Način emocionalnog reagovanja
- Način odnosa i ponašanja prema drugim ljudima
- Način kontrole ponašanja
Osoba sa poremećajem ličnosti ima problem u sagledavanju situacija i ljudi i svog odnosa prema okolini. Ove osobe često ne vide da je problem u njima jer im se njihov način razmišljanja, pogled na život i druge i ponašanje čini prirodnim, sam po sebi razumljivim. Poremećaji ličnosti izražavaju način na koji osoba u zavisnosti od svoga poremećaja, specifično otežano kontaktira sa ljudima bez kojih, ali i sa kojima, ne može. Imaju i problem u radu i redukovanu sposobnost da dožive i pokažu ljubav u svom punom obimu. Pojedini poremećaji ličnosti su udruženi vrlo često sa zloupotrebom ili zavisnošću od alkohola ili droga. Imaju sklonost da često krive druge za sve ono nepovoljno što im se dešava. Kada su suočeni sa stresom, životnim izazovima i problemima doživljavaju da drugi a ne oni sami treba da se menjaju. Zbog toga vrlo retko traže pomoć samoinicijativno a retko i prihvataju da imaju problem i da im je pomoć potrebna. Kada narastu problemi u braku ili porodici osoba sa poremećajem ličnosti može da ima uvid u nezadovoljavajući način življenja bilo u smislu sagledavanja posledica koje njeno ponašanje ima na druge bilo u smislu da vodi neispunjen, isprazan život. Tada može da shvati da su uzroci problema negde u njemu ali ništa ne čini da se to promeni. Uglavnom se radi o površnom i racionalnom shvtanju bez energije i motivacije za promenom.
Vrste poremećaja ličnosti
Na osnovu najnovije DSM klasifikacije postoje deset vrsta poremećaja ličnosti koji su podeljeni u tri kategorije:
Klaster A (ekscentrični, otuđeni tzv čudaci):
- Paranoidni poremećaj ličnosti
- Šizoidni poremećaj ličnosti
- Šizotipalni poremećaj ličnosti
Klaster B (impulsivni, dramatici, egocentrični):
- Antisocijalni poremećaj ličnosti (u ranijim klasifikacijama psihopatija)
- Granični ili borderline poremećaj ličnosti
- Narcistični poremećaj ličnosti
- Histrionični poremećaj ličnost
Klaster C (tzv.strašljivci, oprezni sa povišenim stepenom anksioznosti i potrebom kontrole socijalnih situacija):
- Izbegavajući poremećaj ličnosti
- Zavisni poremećaj ličnosti
- Opsesivno-kompulsivni poremećaj ličnosti
Faktori rizika
Iako tačan uzrok poremećaja ličnosti nije identifikovan, smatra se da određeni činioci povećavaju rizik od razvoja poremećaja ličnosti. Među tim faktorima ubrajaju se:
- Porodična istorija tj. postojanje nekog poremećaja ličnosti među članovima porodice.
- Nasilan, nestabilan, haotičan porodični život i visokokonfliktni, disfunkcionalni porodični odnosi.
- Dijagnoza poremećaja ponašanja u detinjstvu.
- Promene u biohemiji i strukturi mozga.
Poremećaji ličnosti nisu posledica uzimanja supstanci ili leka niti nastaju usled uticaja nekog drugog mentalnog ili medicinskog stanja.
Lečenje
Lečenje poremećaja ličnosti je dugotrajno. U lečenju su efikasne određene vrste psihoterapija. Tokom psihoterapije, pojedinac može steći uvid i znanje o svom poremećaju, o simptomima, svojim mislima, osećanjima i ponašanju i onome što im doprinosi da budu intenzivniji. Psihoterapija može pomoći osobi sa poremećajem ličnosti da razume efekte svog ponašanja na svoju okolinu i druge ljude i da nauči da upravlja svojim simptomima kao i da redukuje one oblike nepoželjnog ponašanja koji izazivaju probleme u funkcionisanju i interpersonalnim odnosima. U lečenju poremećaja ličnosti učinkovito su se pokazale psihodinamska/psihoanalitička psihoterapija, kognitivno-bihejvioraln, porodična, grupna analitički orijentisana, suportivna. Nezavisno od tehnika koje se primenjuju, klijentima je potrebno omogućiti korektivno emocionalno iskustvo, glas realnosti, ventilaciju, relaksaciju i socijalni kontakt. Psihoterapija, bilo individualna bilo grupna mora biti intenzivna, rekonstruktivna i da se odvija u neutralnom miljeu. Pored rada na transferu, terapija se fokusira i na odnose u svakodnevnom životu i nužno je povezana sa rešavanjem svakodnevnih problema navodeći klijenta da uviđa maladaptaciju samo kroz konkretne posledice svog ponašanja. Ciljevi psihoterapije su različiti i postavljaju se u svakom slučaju posebno. Primarni cilj je uspostavljanje kontrole nad ponašanjem. Kasnije, terapija se usmerava na korekciju maladaptivnih oblika ponašanja i usvajanje zrelijih, funkcionalnih obrazaca ponašanja. Psihoterapija poremećaja ličnosti praćena je i nekim uobičajenim problemima kao što su “tapkanje u mestu”, vruće konfrontacije, napuštanje terapije pa ponovno vraćanje. Ako sve ide kako treba, potrebno je znati da će klijent negde u periodu između dve i četiri godine usvojiti dovoljno zrelosti da rekonstruiše i neutrališe svoje bazične motive poput agresije a time i svoje odnose i da će moći da prepoznaje eventualna buduća nova maladaptivna ponašanja.
Ne postoje lekovi za lečenje poremećaja ličnosti. Lekovi mogu da se koriste u lečenju komorbiditeta odnosno drugih stanja koja mogu da prate ove poremećaje poput depresije, bolesti zavisnosti, anksioznosti itd.
Članovi porodice su jako važni u lečenju i oporavku pojedinca, potrebno je da budu uključeni u proces kako bi se naučili efikasnim načinima pomoći i podrške. Imati člana porodice sa poremećajem ličnosti ume da bude jako stresno i uznemirujuće za celu porodicu i svakako je korisno da razgovaraju sa stručnjacima iz oblasti mentalnog zdravlja koji im mogu pomoći u suočavanju sa teškoćama.
Jelena Krstić; psiholog, psihoterapeut pod supervizijom
Kontakt:nikolic.jeka@gmail.com
Korišćeni izvori:
Granična ličnost i njena različita lica; Mirjana Divac-Jovanović, Dragan Švrakić
Psihijatrija; Dušan Kecmanović