U literaturi postoje mnoge, često oprečne informacije i rezultati istraživaja po pitanju šta je namerno samopovređivaje i po čemu se razlikuje od pokušaja suicida. Samopovređivanje je duboko ukorenjeno u čovekovoj tradiciji. Ovisno o subkulturi ima različite konotacije. Nekada, a i danas u mnogim afričkim plemenima neizostavan je deo rituala inicijacije gde je dokaz fizičke, ali […]

U poslednje vreme svedoci smo sveprisutnijeg trenda ekspanzije, plasiranja i popularizacije pozitivnog načina razmišljanja i prenaglašavanja potencijalne moći i vrednosti pozitivnih misli. Mediji, društvene mreže i knjige u velikoj meri ističu snagu pozitivnog promišljanja.

Ako ste se ikada pitali, danas ćemo vam razjasniti razliku. Razlika između psihologa, psihijatra i psihoterapeuta leži u njihovom obrazovanju, obuci i vrsti tretmana koje pružaju: Obučeni su da dijagnostikuju i leče mentalne poremećaje kroz terapiju razgovora i druge psihološke intervencije. Obučeni su za dijagnostiku i lečenje mentalnih poremećaja kroz kombinaciju terapije razgovora i ordiniranje […]

Termin „transrodan“ odnosi se na osobu čiji pol sa kojim se rađa a zasnovan je na anatomskim i fiziološkim odlikama, nije u skladu sa njenim rodnim identitetom odnosno psihološkim doživljajem svog pola. Neki transrodni ljudi će doživeti „rodnu disforiju“, što se odnosi na psihološki stres koji se javlja kao posledica nepodudarnosti između njihovog pola dodeljenog pri rođenju i njihovog rodnog identiteta.

Jung je ironično govorio da u psihoterapiji možemo slobodno davati savete klijentima jer ionako im neće pomoći niti će klijenti imati koristi od njih.

Suicidalno ponašanje se može definisati kao svako ponašanje koje je svesno ili nesvesno i namerno usmereno na samouništenje i okončanje vlastitog života. U grupu samoubilačkih ponašanja ubrajaju se pokušaji samoubistva i samoubistva. Samoubistvo je definitivan i krajnji čin kojim čovek sebi oduzima život. Suicidalnom činu prethodi prvobitno ideja o suicidu sa pasivnom željom da se bu

Da bi čovek kao humano biće mogao da preživi neslućene izazove 21 stoleća,epohe pandemija, geopoltičkih raslojavanja, ideoloških, verskih i nacionalističkih neiživljenosti, ratova, informatičkih i tehnoloških bombardovanja, neophodne su tri ekologije.

Interesantno je da psihoanaliza i film nastaju iste 1895. god. u sam sumrak romantične ere čovečanstva. Frojdovo definisanje nesvesnog je verovatno najgrandiozniji zamajac u preciznom otkrivanju zamršenih lavirinta ljudske duše ,ali i obrazaca individualnog ponašanja ,međuljudskih odnosa, socijalnih normi i protivrečnosti, kulturoloških modela, ali i razumevanja religije, politike, filozo

Za crne ovce se često može čuti da su buntovnici, izopštenici i četvrtasti klinovi u svetu sa okruglim rupama. Prema Vebsterovoj definiciji crna ovca je osoba koja izaziva stid i sramotu grupe kojoj pripada zbog odstupanja od uobičajenih standarda, normi i pravila te grupe.

Uvek se postavljalo pitanje, koja je zapravo emocija koja suštinski determiniše i opredeljuje esencijalne životne pozicije, samim tim i ključne izbore. Nekako bi se sa poetske strane ili književne matrice nametalo kao inicijalno emocionalno izvorište LJUBAV, ili neka od emocija iz spektra onih pozitivnih osećanja.

Naravno da će u sve tri mogućnosti biti zajednička karakteristika činjenica da postoji interakcija između subjekta (JA) i objekta (TO), ali će suštinska promena odnosa JA prema vlastitom gnevu i stepen obrade istog biti u korelaciji sa sadržajem projekcije TO, a samim tim i sa konačnim ishodom.

Svakom našem izboru partnera, prijatelja, ali i dobrih i loših životnih pozicija, predstoji PROJEKCIJA istih, koja se oslanja na nivo psihodinamske zrelosti u kojoj se aktuelno nalazimo (faktički na stepen udaljavanja od prvih ideala i nivoa separacije i maturiranja) i mogućnosti i resursa da istu izrazimo uprkos emotivnih, socijalnih, egzistencijalnih teškoća, ali i olakšavajućih okolnosti, na koje svakako značajno utičemo i koje determinišemo.

Strah kao koncept života u sada već višedecenijskom dominantnom aspektu bitisanja na ovim našim uzavrelim balkanskim prostorima dobija u ovom periodu druge dekade XXI stoleća svoju kulminaciju. Tridesetak godina raspirivana matrica nastala iz potpuno pogrešno konstaliranih fokusa političkih i intelektualnih pseudoelita tako prisutnih i neuništivih sve ovo vreme uspela je da mentalno stanje duhovno, materijalno i psiho-somatski obogaljenog naroda svede na nivo katastrofičnog, beznadežnog i iracionalnog.

Individualna neuroza traži svoj put za razrešenje. Staze su raznolike, krivudave i viseslojne. Jedna od putanja je razrešenje kroz kolektivnu neurozu. Mada tu od razrešenja više dobijamo ventilaciju ili odlaganje, što samo po sebi više pojačava napon i tonus same neuroze i time je još više produbljuje, a nikako razrešava.

Postoje mnogobrojni primeri iz života a i stručne prakse koji pokazuju da je veliki broj telesnih bolesti izazvan ili pogoršan usled delovanja određenih psihičkih stanja obolelih i emocija poput ljutnje, besa, gneva, straha.

Verujem da većina ljudi ima neku predstavu o tome kako izgleda psihopata i da većini na pamet padne kada čuje ovu reč neki serijski ubica, okoreli kriminalac, lopov, prestupnik, silovatelj, monstruozni zločinac kome je mesto iza rešetaka. I to je sve tačno, takve osobe  mogu da budu psihopate ali takođe ljudi sa psihopatskom strukturom ličnosti ne moraju da budu ništa od napred pobrojanog jer psihopatske tendencije ne znače nužno i nasilnu narav u tom pogledu.

Da li nam je potreban virus kako bi ponore i emocionalne terete koje s rođenjem nosimo i tokom života pothranjujemo, mogli nesmetano da prospemo ne mareći jedni za druge, u igri zvanoj život gde caruje zakon jačeg? Ili nam baš to duboko suočavanje sa smrću, koje smo doživeli tokom pandemije, može doneti spasonosno iskustvo koje razbuđuje, širom otvara oči i služi kao katalizator krup

Postavljamo pitanje, zasto su oralni oblici zavisnosti toliko rasprostranjeni u svetu u kojem živimo? Ne tako mali procenat ljudi pati od viska telesne težine. Takođe, anoreksična populacija koja je veoma raznolika po svom hronološkom dobu, vrlo je prisutna, naročito kada uzmemo u obzir imperativ društva, da moramo biti fit. Pitam se, otkuda nam tolika rupa i šupljina u dušama

Shizofrenija je duševno oboljenje sa specifičnim psihičkim simptomima koji dovode do dezorganizacije celokupne ličnosti obolele osobe. Pored biološke osnove i psihološke vulnerabilnosti samog obolelog, na pojavu i razvoj shizofrenog procesa svakako utiču i porodična dinamika i porodična atmosfera u kojoj je oboleli odrastao.

Psihoterapija ili terapija razgovorom je način da se pomogne ljudima sa širokim spektrom problema u oblasti mentalnog funkcionisanja i emocionalnih teškoća. Psihoterapija može pomoći u uklanjanju, redukovanju i kontrolisanju problematičnih simptoma, omogućavajući bolje funkcionisanje, ozdravljenje i opšte blagostanje.

Porodična okupljanja, proslave na kraju godine, sezonski stres: postoji puno prilika i ,,razloga” da se tokom praznika puno pije. Ipak, uz malo planiranja, možete se nositi sa ovim pokretačima i nagonima.

Histrionični poremećaj ličnosti spada u grupu stanja koja se nazivaju klaster B ili dramatični poremećaj ličnosti. Reč “histrioničan” znači “dramatičan ili pozorišan”. Osobe sa ovim poremećajem razvijaju obrazac preterane emocionalnosti i ponašanje koje zahteva konstantnu pažnju. Njihove emocije su intenzivne i nestabilne praćene iskrivljenom slikom sebe. Samopoštovanje i

Pod depresijom se, u kliničkom smislu, podrazumeva veliki broj promena u emocionalnoj sferi, počev od normalnih promena raspoloženja koje prate svakodnevnicu, pa do teških depresivnih psihotičnih epizoda. Depresija je složeni poremećaj zdravlja koji se ispoljava promenama gotovo svih psihičkih i brojnih telesnih funkcija a takođe duboko zadire u svet interpersonalnih odnosa bolesnika.

Reč trauma potiče iz grčkoj jezika i znači rana, povreda, ranjavanje, probadanje.  Psihotrauma označava duševnu ranu ili povredu. Da bi došlo do povređivanja i ranjavanja neophodno je delovanje nekog traumatskog događaja.

Mnoge žene, nakon stupanja u vezu ili brak, shvate da su se našle u partnerskom odnosu koji je  neispunjavajući, toksičan i štetan po njihovu emocionalnu i psihološku dobrobit. Deluje kao da su one nepogrešivo pronašle pogrešne partnere kojima nije dovoljno stalo do njih iako je početak bio možda obećavajući. I što je još interesantnije, ako pogledamo istoriju njihovih emocionalnih veza možemo primetiti da je to obrazac koji se ponavljao sa nekim partnerima i ranije i koji možda ima tendenciju da se opet ponovi u budućnosti.

Tokom ranog detinjstva “delegiraju” se uloge, tzv. bazične uloge koje nosimo i nadgradjujemo ceo život. Njih instaliraju naši najbliži, pre svega primarni objekti (roditelji) i to na dva načina: direktnim pojedinačnim odnosima prema nama ili introjekcijom (utiskivanjem, pounutrašnjavanjem) njih samih i njihovih međusobnih i eksternih im odnosa. Istovremeno u kasnijim fazama i okolina dopunjuje, obogaćuje sadržaje bazičnih uloga.

Egocentricnost i patološki poriv za samoaktualizacijom ga čine beskompromisnim u ostvarivanju potrebe za autokratskim konceptom. Sledeći nivo u njegovom razvoju je tiranija, gde on strukturiše pseudokoncept ideološke matrice sa realizacijom vešto dizajniranog kolektivnog marketiga i nudeći stanovništvu prihvatljivi ideal žrtve (sa oslanjanjem na mitove i kult žrtve) realizuje tako sebe

Postkorona period pokrenuo je lavinu psihičkih a samim tim i socijalnih i kulturoloških tektonskih poremećaja.Dominantan mehanizam reagovanja u vremenu gde je čovek ophrvan kontigentom najraznorodnijih strahova jeste REGRESIJA. Strah od budućnosti se rešava nekom vrstom “podetinjenja”, tj.vraćanja u neke ranije,infantilne obrasce ponašanja tamo gde smo nekad bili zaštićeni.

Poremećaj ličnosti je vrsta mentalnog poremećaja hroničnog toka koji se karakteriše nezdravim, neprilagođenim, rigidnim i duboko ukorenjenim obrascima razmišljanja, funkcionisanja i ponašanja. Odnosi se na dugoročne obrasce ponašanja i unutrašnjih, doživljajnih iskustava koji značajno odstupaju od socijalno i kulturalno očekivanih.

Suicid ili samoubistvo je najviši nivo samodestrukcije ljudskog bića. To je realizacija dugo prezasićujuće ideje o samouništenju, koja predstavlja poražavajući ishod životne putanje pojedinca.

Šizofrenija je ozbiljan i kompleksan mentalni poremećaj hroničnog toka koji značajno narušava kvalitet života obolele osobe. Pripada grupi psihotičnih psihičkih poremećaja i zahvata celokupnu ličnost, utičući na to kako osoba razmišlja, deluje, izražava emocije, percipira stvarnost i odnosi se prema sebi i drugima.

Psihoterapija nije zamena za život nego proba kostima za život. Drugim rečima, iako psihoterapija zahteva blizak odnos, taj odnos nije cilj već je sredstvo kojim se dolazi do cilja. Rad u školi na mestu školskog psihologa sa jedne strane i porodičnog psihoterapeuta sa druge strane, doneo mi je dosta iskustva radu sa porodicama i mladim ljudima (adolescentima).