Poliklinika Anima Plus

ŠTA JE PORODIČNA PSIHOTERAPIJA?


Sistemska porodična terapija je psihoterapijski model koji je usmeren na promenu interakcije članova porodice. Član porodice koji ima simptom, neku teškoću ili problematično ponašanje se posmatra kao reprezent ukupnih odnosa i dinamike cele porodice. Nekada je takav član ”najslabija karika u lancu”, drugi put ”žrtveni jarac”, a ponekad i ”glasnogovornik”.


Porodica je moćan generator promene u svakom članu porodice i terapeut se pridružuje celoj porodici u prepoznavanju snaga i kapaciteta za promenu. Da bi došlo do promene u porodičnim odnosima (koja je neophodna za oslobađanje od simptoma), potrebno je da se ovi obrasci izmene i prilagode za uvođenje novih ponašanja i transformisanih obrazaca porodičnih odnosa. Za to se koriste brojne tehnike koje uključuju odigravanje, igranje uloga, analizu porodične istorije itd. Može se reći da cilj ove terapije nije toliko postizanje uvida o tome zašto neko nešto čini, koliko navođenje i ohrabrivanje članova porodice da nešto drugačije rade – dakle da promene ponašanje. Promena obrazaca ponašanja u porodici će tako dovesti i do promene emocionalnih doživljaja, a nova, funkcionalna ravnoteža i do oslobađanja od simptoma koji više neće biti u funkciji održanja starih obrazaca te postaju „nepotrebni“.


DA LI JE PORODIČNA PSIHOTERAPIJA SAMO ZA PORODICE?


Odgovor je NE. Porodičnu terapiju određuje specifično viđenje problema, a ne broj ljudi koji dolaze na tretman, tako da porodični terapeuti rade sa porodicama, ali i sa parovima, organizacijama, pa i pojedincima sa kojima se radi Individualna porodična terapija.

Individualna porodična terapija posebno se preporučuje kod:

  • Odraslih osoba koje dolaze sa željom da bolje razumeju kako je njihova porodična istorija povezana sa dešavanjima u njihovoj novoj porodici
  • Kod osoba koje žele da nauče da funkcionišu drugačije od poznatog porodičnog obrasca
  • Mladih osoba, kod kojih su razrešeni porodični konflikti, ali postoje dileme u pogledu sopstvenog identiteta i budućnosti
  • Osoba koje žele porodičnu terapiju, a čiji partner ili porodica ne žele da dođu na terapiju.

BRAČNA PSIHOTERAPIJA – ČEMU SLUŽI I ZAŠTO JE VAŽNA?

Brak nije statično (rešeno) stanje između dvoje nepromenjivih ljudi. Brak je putovanje koje počinje privlačnošću koja ume da bude veoma uzbudljivo, neponovljivo iskustvo, a onda krivudav put otkrivanja sopstvene ličnosti i upoznavanja i drugog da bi se stvorio prisan, srećan odnos i doživotna zajednica.

Važan deo porodične terapije jeste i bračna psihoterapija. Bračna- Partnerska psihoterapija je namenjena parovima kod kojih postoje teškoće u međusobnoj komunikaciji, učestale razmirice, konflikti i tenzije, koje zatim vode do toga da nezadovoljstvo partnerskim odnosom postaje dominanto osećanje u partnerskoj relaciji.


Razlozi za nesuglasice mogu biti različiti:

  • Jedan ili oba partnera se žale na nedostatak emocionalne povezanosti
  • Neslaganje u vezi sa vaspitavanjem dece
  • Neslaganje u vezi sa željom da se ima dete
  • Nedostatak romanse i/ili seksualnog zadovoljstva
  • Neverstvo, preljuba
  • Neslaganje u vezi sa načinom rukovanja novcem
  • Proces  rastanka ili razvoda.


Tokom terapije partneri uz pomoć psihoterapeuta,  rešavaju svoje konflikte, uče da izražavaju emocije na konstruktivan način, da čuju jedno drugo, da uvažavaju različitosti, kao i da neguju partnerski odnos, osvešćuju koja uverenja i stavovi ometaju njihov odnos u braku, sa partnerom.


Psihoterapija parova uključuje rad na sledećim oblastima:

  • bolje upoznavanje sebe i dolaženje u kontakt sa sopstvenim uverenjima i emocijama;
  • mapiranje ključnih mesta kojima smo nezadovoljni u odnosu i njihova precizna lokalizacija;
  • osvešćivanje sopstvenog doživljaja partnerskog odnosa, kao i pokušaj da se razume način
    na koji taj odnos sagledava partner/ka;
  • određivanje cilja, odnosno smera u kome naš partnerski odnos želimo da se razvija;
    utvrđivanje razloga zašto odnos trenutno nije takav, kao i eventualnih prepreka koje nam
    stoje na tom putu;
  • utvrđivanje nivoa/dubine promene koja je potrebna da se desi, da bismo postali zadovoljni partnerskim odnosom;
  • shvatanje sopstvene uloge u datom odnosu, posledica koje takva uloga sa sobom nosi,
    kao i razloga zašto uporno ostajemo u toj ulozi, iako nam se u praksi to ne pokazuje kao
    najbolja alternativa;
  • osvešćivanje načina na koje doživljavamo svog partnera/ku, i posledica takvog pozicioniranja partnera u našem životu po harmoničan odnos sa njim;
  • istraživanje bazičnih potreba partnera i učenje korisnih strategija za zadovoljenje ovih potreba na alternativan način;
  • ispitivanje komunikacijskih stilova i rad na strategijama za uspešno rešavanje konflikata u partnerskom odnosu, i drugo.


Kako izgleda bračna psihoterapija?


Bračna terapija odvija se u formi poverljivog razgovora psihoterapeuta ili koterapijskog para sa partnerima, uglavnom kroz niz združenih seansi (iznimno i sa svakim od partnera posebno). Proces podrazumeva ciklus susreta u intervalu jedan put sedmično, sa ciljem reuspostavljanja kvalitetnijih odnosa, rešavanja aktuelne partnerske problematike i unapređenja kvaliteta bračnog odnosa.

KO MOŽE IMATI KORISTI OD PORODIČNE TERAPIJE?


U principu, svako ko želi da poboljša sopstveni život može imati koristi od porodične terapije, a istraživanja pokazuju da ona daje veoma dobre rezultate i u radu sa sledećim temama:

  • adaptacija na promene proistekle iz različitih faza životnog ciklusa porodice (te faze su:
    par bez dece, porodica sa sasvim malim detetom, porodica sa predškolskim detetom,
    porodica sa školskim detetom, porodica sa adolescentom, post-roditeljska porodica i
    ostarela porodica)
  • roditeljstvo
  • razdvajanje, medijacija i razvod
  • bračni i porodični konflikti (suočavanju sa konfliktom i njegovo rešavanje)
  • gubitak i tugovanje
  • socijalna adaptacija
  • anksiozna i depresivna stanja
  • post-porođajne depresije
  • sterilitet
  • poremećaji ishrane (anoreksija, bulimija)
  • alkoholizam i narkomanija
  • hronične bolesti poput astme i kancera
  • traumatska iskustva i nasilje
  • emocionalni problemi dece i adolescenata
  • poremećaji ponašanja

Pripremila: Ivana Stanojević Krstić, psiholog i porodični psihoterapeut

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *