Nasilje nije problem koji se tiče samo pravosuđa i krivičnog zakona već i problem javnog zdravlja. Izloženost nasilju i njegovo doživljavanje u bilo kom obliku kao i strah od nasilja, ostavljaju višestruke negativne posledice po fizičko i mentalno zdravlje. Posledice neretko mogu da budu kumulativne i doživotne i zahtevaju opsežan tretman.
Zdravstvene posledice variraju u zavisnosti od vrste nasilja, starosti i pola žrtve. Pored potencijalnih fizičkih povreda i fizičke traume postoje biološki efekti nasilja koji uključuju negativne efekte na nervni, endokrini sistem i kardiovaskularni sistem i imunitet. Najčešći fizički simptomi koji su uočljivi kod žrtvi maltretiranja i zlostavljanja su simptomi somatizacije poput glavobolje, migrene, hroničnih bolova u stomaku, želucu ili drugih bolova, poremećaja spavanja, gubitka apetita. Istraživanja su pokazala da je verovatnoća javljanja somatizacije kod maltretiranih adolescenata i tinejdžera dvostruko veća nego kod onih koji nasilju nisu bili
izloženi. Česti su i problem u radu štitne žlezde, dijabetes, promene telesne težine.
Veći, važniji i ozbiljniji efekti nasilja koji se teže podnose nego fizičke povrede tiču se mentalnog zdravlja odnosno emocionalnog i psihološkog funkcionisanja. Ljudi izloženi nasilju imaju povećani rizik od razvoja postraumatskog stresnog poremećaja, depresije, promene raspoloženja, nervoze, anksioznosti, napada panike ili napada besa, zloupotrebe alkohola i psihoakativnih supstanci. Izloženost nasilju putem internet takođe povećava ritik od razvoja somatizacije, depresije, anksioznog poremećaja i gubitka samopoštovanja. Najveću zabrinutost izaziva povezanost između izloženosti maltretiranju i pojave samopovređivanja, samoubilačkih misli i pokušaja pa i realizacije suicida. Ovo je češće kod osoba koje su izložene hroničnom, kontinuiranom nasilju nego kod izolovanih slučajeva. Strah od nasilja i napada može da dovede do osećanja nebezbednosti, socijalnog povlačenja i socijalne izolacije, usamjenosti, beznađa,
gubitka želje da se bude u društvu i gubitka vere da se nešto može promeniti što značajno remeti i redukuje kvalitet života.
Pošto su loše fizičko i psihičko zdravlje glavna posledica izloženosti fizičkom ili psihološkom maltretiranju, pomoć žrtvama treba da omogući olakšan pristup zdravstvenoj zaštiti. Obim problema nasilja zahteva da se posebna pažnja posveti prevenciji a ne samo tretmanu žrtava.
Jelena Krstić, psiholog i psihoterapeut