“Ljudi sa kojima smo u odnosima su uvek naše ogledalo, odražavaju naša duboka uverenja a istovremeno smo i mi njihova ogledala, odražavajući njihova uverenja” Šakti Gavejn
Sigmund Frojd, otac psihonalize, rekao je da su u životu svakog čoveka bitne tri stvari: izbor profesije kojom se bavimo, izbor hobija odnosno aktivnosti koja nas opušta i relaksira i izbor partnera.
Kakvog partnera ćemo izabrati zavisi od našeg dubokog doživljaja samih sebe dok je ljubavna veza ogledalo koje pokazuje da naš partner odražava ono što zapravo treba da vidimo i znamo o sebi. Izbor partnera i odnos sa njim su prilika da sagledamo sebe suštinski i kakav odnos imamo sa sobom. Ovde se ne misli na ono što nam partner govori mada i to može biti deo toga, već je veći akcenat na to kako se osećamo u vezi, kako nas partner tretira, kako se ponaša prema nama, šta nam to pokazuje o nama samima, na koje slepe mrlje nas to upućuje i šta nam to signalizira. Sagledavanje samog odnosa može da bude šansa za lični rast i razvoj.
Vrlo često postoje pogrešna uverenja da kada nađemo partnera on će nas upotpuniti, učiniće da se osećamo celovitije, manje usamljeno, da će on biti onaj delić koji će kompletirati našu slagalicu. Međutim, bolja definicija bi možda bila da je partner ne neko ko će da nas upotpuni, zaokruži već neko ko će nam pomoći da sami sebe upotpunimo, da evoluiramo u dovoljno dobru verziju sebe, da bolje sagledamo sebe i shvatimo da samo mi sami sebi najbolje možemo da popunimo sve praznine, sastavimo razbijene delove, damo doživljaj integrisanosti.
Ako tražimo partnera da bi nas usrećio, da bi nadomestio neke naše nedostatke to je siguran put u nezadovljstvo i potencijalno izbijanje sukoba.
Kada partnera počnemo da posmatramo kao ogledalo koje nam pokazuje stvari i istine o nama samima možemo otkriti važne informacije o sebi koje bi nas osposobile da donosimo bolje odluke u životu. U partnera možemo prepoznati sopstvene delove koje poričemo, koje smo otcepili od svesti. Kada imamo snažan emocionalni odgovor ili reakciju na neke postupke našeg partnera, kada ga napadamo, optužujemo i okrivljujemo, to je prilika da pobliže ispitamo naš način reagovanja, da otkrijemo informacije koje mogu da poboljšaju naš život.
Umesto što nastojimo da promenimo našeg partnera, ulazimo u beskonačne rasprave i sukobe, korisnije bi bilo da preispitamo svoje izbore i zapitamo s zbog čega smo napravili baš takav izbor i izabrali baš nju ili njega.
Partnerski i bračni odnosi mogu da budu teški ali mogu da budu i izvor prijatnosti i radosti. Mogu iz nas da izvuku ono najbolje ali i ono najgore. Od nas zavisi kakav ćemo značaj i smisao da im damo, od stepena našeg poznavanja sebe, osvešćenosti otcepljenih delova, nivoa unutrašnjeg razvoja, nivoa samospoznaje i integrisanosti, sposobnosti samosagledavanja i razumevanja i sebe i drugih. Oni testiraju suštinu našeg bića. Reflektuju način na koji doživljavamo sebe a i druge, koliko smo sposobni da praštamo, koliko verujemo i sebi i drugome, kolika je snaga naših granica, kolika je sigurnost u sebe i sigurnost vezivanja, koliko cenimo i volimo sebe i koliko smatramo da zaslužujemo samo dobre stvari, koliko smo konstruktivni a koliko destruktivni prema sebi.
Veze i brakovi napreduju kada imamo bolje izgrađen odnos sa sobom. Kada naučimo da volimo svoje najdublje biće i kada pronađemo svoj pravi identitet. Ukoliko je naš odnos sa partnerom, loš, nezadovoljavajući, ispunjen lošim osećanjima, nezdrav to odslikava naš nezdrav odnos prema sebi. Svoj pravi identitet nismo našli u sebi već gledamo ka drugima da bi nas definisali, tražimo ljubav na pogrešnim mestima. U zavisnosti od toga koliko suštinski vrednujemo i cenimo sebe takvu ćemo osobu odabrati i za našeg saputnika.
Ono što smo mi duboko u sebi to i biramo za sebe. Ako nam nedostaje ljubav, ukoliko ne volimo i ne cenimo teško da ćemo druge privoleti na tako nešto. Niko nam ne može dati ono što sami ne dajemo sebi. Ljubavni odnosi su jedinstveni odnosi u kojima na površinu izlaze sve naše neosvešćene potrebe, želje i uverenja a ljubavni partneri odražavaju potisnute delove našeg bića.
Ukoliko smo mi tihi, povučeni, dobrodušni, dobrice a nailazimo na partnere koji su agresivni, loše postupaju s nama, nekontrolisano izražavaju svoj bes, omalovažavaju nas suština je u tome da smo mi našu agresivnost potisli, u nama ima mnogo neispoljenog besa a da toga nismo ni svesni. Ni mi sebe a ni drugi nas ne doživljavaju kao frustriranu i osobu punu ljutnje ali zato biramo takvog partnera kao priliku da osvestimo i prepoznamo te delove sebe. Ujedno, iza takve partnerove agresije stoji suštinsko osećanje straha i nemoći koje mi reflektujemo, osećamo i manifestujemo u ponašanju a koga on nije svestan.
Ako biramo partnera koji je zauzet, nedostupan i svesno se upuštamo u vezu s njim to može da ukaže na naše nesvesno uverenje da suštinski ne zaslužujemo ljubav, da je odbacujemo i uskraćujemo sebi, da pokušavamo da kroz sadašnji odnos sa nedostupnim partnerom konačno dobijemo ljubav koju nismo dobili u odnosu sa emocionalno distanciranim, nedostupnim ocem ili majkom iz ranijeg perioda života.
Ukoliko pristajemo na ulogu ljubavnika ili ljubavnice pitanje je zbog čega biramo manje vrednu ulogu, s kim se i zbog čega ustvari takmičimo. Sve ono što vidimo u partneru, sve ono na šta pristajemo u ljubavnom odnosu, pozitivno ili negativno, to nas vodi do najdubljih aspekata naše unutrašnjosti.
Da bismo ostvarivali zdrave i harmonične odnose, svi mi treba da se bavimo prvenstveno sobom i svojim unutra]njim problemima poput niskog samopošovanja, osećanja manje vrednosti, ljubomore, straha, ogorčenosti, prevelike ljutnje, besa i agresivnosti, bola i patnje, stida, jer kada izgradimo sebe iznutra ljubav prema sebi osetiće se i spolja i dodati vrednost vezi umesto da tražimo potvrdu i ljubav na mestima i od ljudi od kojih ih možda ne možemo dobiti. Posvetimo se gledanju ka unutra kako bismo pronašli bezuslovnu ljubav prema sebi, samoprihvatanje, integrisali naše dobre i loše delove i izgradili vlastitu celovitost.