Osobe sa lošim društvenim veštinama mogu pokazivati različite karakteristike ili obrasce ponašanja koji im otežavaju efikasnu navigaciju kroz društvene interakcije. Evo nekih uobičajenih karakteristika ili obrazaca koji se često povezuju sa lošim društvenim veštinama: 1. Teškoće u pokretanju ili održavanju razgovora: Osobe sa lošim društvenim veštinama mogu imati problema da započnu razgovore ili ih održe, […]

U poslednje vreme dosta se piše i govori o značaju postavljanja ličnih granica i benefita umeti reći “Ne”. Psihološka litertura obiluje korisnim savetima na koji način se izboriti za sebe, uvažiti svoje potrebe i postići veće poštovanje drugih zauzimanjem za sebe kreiranjem i obznanjivanjem jasnih i čvrstih granica.

Termin savremenog doba, FOMO (Fear of missing out), predstavlja strah od propuštanja, odnosno intenzivan strah da drugi imaju ispunjavajuća, ugodna iskustva koja osoba nema jer je odsutna, pa ima želju da kontinuirano bude u toku sa onim što drugi rade. Pokazalo se da veća konzumacija društvenih mreža govori i o većem strahu od propuštanja, a ovaj strah povećan je i kod osoba kojima fali

Društvo se suočava sa nizom nepredviđenih okolnosti čime je kao takvo „osuđeno“ na promene, dok su, sa druge strane, napredak i nazadovanje „pravila“ koja determinišu sudbinu pojedinca na putu ka dostizanju zrele ličnosti . Svaka životna faza nosi sa sobom razvojne zadatke i izazove sa kojima se čovek suočava, te se u zavisnosti od njihovog uspešnog ili manje uspešnog savladava.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji reč je o sindromu koji nastaje kao posledica prolongiranja ekspanzije stresa na radnom mestu, a manifestuje se iscrpljenošću, menatlnom distancom od posla i profesionalne uspešnosti. Ono što dodatno ističe značaj ovog fenomena jesu posledice koje ostavlja na zaposlene, radne organizacije, zdravstveni sektor i zemlju.

Samopouzdanje je važna komponenta našeg emocionalnog razvoja. Predstavlja stav o našim veštinama i sposobnostima odnosno način na koji procenjujemo vlastitu vrednost i kompetencije. Samopouzdanje je vera u sebe, uverenje da smo dovoljno sposobni da se suočimo sa životnim izazovima i da uspemo — i spremnost da se ponašamo u skladu sa tim.

Sigmund Frojd, otac psihonalize, rekao je da su u životu svakog čoveka bitne tri stvari: izbor profesije kojom se bavimo, izbor hobija odnosno aktivnosti koja nas opušta i relaksira i izbor partnera. Kakvog partnera ćemo izabrati zavisi od našeg dubokog doživljaja samih sebe dok je ljubavna veza ogledalo koje pokazuje da naš partner odražava ono što zapravo treba da vidimo i znamo o sebi.

Nijedan partnerski odnos nije idealan ali uglavnom svaki počinje idealno,  romantično, ispunjen prijatnim osećanjima i velikim, pozitivnim očekivanjima. Kako odnos napreduje partneri počinju da suočavaju sa raznim izazovima, konfliktima, usponima i padovima svoje veze.

Terapija parova se razlikuje od individualne terapije po tome što je usmerena na odnos a ne na intrapsihičke sile unutar osobe. U terapiji parova terapeut intervjuiše par zajedno. Varijacije su brojne, neki terapeuti viđaju oba partnera zajedno, neki odvojeno, neki viđaju jednog a drugog povremeno pozivaju na intervju, a neki viđaju jednog partnera dok drugog upućuju drugom terapeutu sa koj

Mentalno zdravlje je važno u svakoj životnoj fazi, bilo da smo dete, tinejdžer, adolescent, odrasla ili stara osoba. Vekovima i decenijama unazad mentalno zdravlje je bilo tabu tema ali danas smo svedoci da se o njemu sve više i više govori, raspravlja, piše, radi na njegovom unapređenju.

Ljubomora je univerzalan i kompleksan emocionalni fenomen. Prisutna je u partnerskom odnosu, između dece, braće i sestara ali i između dece i roditelja, prijatelja, poslovnih partnera. Kao složena emocija ona u sebi objedinjuje niz drugih psiholoških stanja i emocija poput besa, straha, mržnje, zavisti, samosažaljenje, krivicu, nepoverenje, želju za osvetom, strepnju, anksioznost, sumnju,

Reč trauma potiče iz grčkoj jezika i znači rana, povreda, ranjavanje, probadanje.  Psihotrauma označava duševnu ranu ili povredu. Da bi došlo do povređivanja i ranjavanja neophodno je delovanje nekog traumatskog događaja.

Narcisoidnost je složena kombinacija osobina, obrazaca i ponašanja nečije ličnosti koja se odlikuje nerealističnim osećanjem grandioznosti i sopstvene veličine, izraženom potrebom za divljenjem okoline i traženjem spoljašnje potvrde vlastite vrednosti kao i nedostatkom empatije.