Mentalni poremećaji u trudnoći i puerperijumu
Mentalni poremećaji u trudnoći i puerperijumu predstavljaju značajan zdravstveni problem zbog uticaja na majku, fetus i novorođenče. Najčešće se javljaju depresija, anksiozni poremećaji i postpartalna psihoza, uz mogućnost pogoršanja već postojećih stanja.
Etiologija je multifaktorska i uključuje hormonske promene, genetsku predispoziciju, psihosocijalne stresore i ranije psihijatrijske bolesti. Nagli pad estrogena i progesterona nakon porođaja posebno se dovodi u vezu sa nastankom simptoma.
Precipitirajući faktori obuhvataju nedostatak socijalne podrške, komplikacije u trudnoći, neplaniranu trudnoću, partnerske probleme i hronični stres.
U trudnoći i puerperijumu najčešće se javljaju depresivni poremećaji, uključujući postpartalnu depresiju, koji se manifestuju tugom, gubitkom energije i interesovanja. Česti su i anksiozni poremećaji, poput generalizovane anksioznosti i paničnih napada. Postpartalna psihoza je ređa, ali ozbiljna forma sa halucinacijama i deluzijama. Takođe se mogu javiti opsesivno-kompulzivni poremećaj i pogoršanja već postojećih psihijatrijskih stanja.
Neuzimanje terapije nosi rizik od pogoršanja bolesti, suicidalnosti, loše brige o detetu i nepovoljnih ishoda trudnoće. S druge strane, uzimanje lekova može imati potencijalne teratogene ili neonatalne efekte, ali su oni često manji u poređenju sa rizikom nelečene bolesti.
Zaključno, mentalni poremećaji u trudnoći i puerperijumu su česti i potencijalno ozbiljni, ali uz pravovremeno prepoznavanje i adekvatno lečenje prognoza je uglavnom povoljna. Ključnu ulogu imaju rana dijagnostika, individualizovan terapijski pristup i kontinuirana podrška majci. Balansiranje između rizika nelečene bolesti i primene terapije je od suštinskog značaja, uz multidisciplinarnu saradnju radi očuvanja zdravlja majke i deteta.
Budućim mamama na dar:
“Jedna mlada majka stalno je brinula da li sve radi kako treba. Čitala je knjige, slušala savete i trudila se da bude savršena. Jednog dana, umorna i nesigurna, upitala je svoju baku: „Kako si ti znala da si dobra majka?“
Baka se nasmešila i rekla: „Nisam uvek znala. Ali svaki put kada sam pogrešila, naučila sam nešto novo. I svaki put kada sam volela, znala sam da sam na pravom putu.“
Majka je tada shvatila da dete ne traži savršenstvo, već prisutnost i ljubav. Od tog dana, manje je sumnjala, a više grlila.”
dr Irena Golubović,
psihijatar, psihoterapeut
