U literaturi postoje mnoge, često oprečne informacije i rezultati istraživaja po pitanju šta je namerno samopovređivaje i po čemu se razlikuje od pokušaja suicida. Samopovređivanje je duboko ukorenjeno u čovekovoj tradiciji. Ovisno o subkulturi ima različite konotacije. Nekada, a i danas u mnogim afričkim plemenima neizostavan je deo rituala inicijacije gde je dokaz fizičke, ali […]

Društvene mreže postale su neizostavan deo svakodnevnog života, posebno među mladima. One predstavljaju način komunikacije, druženja, sponu razvoja današnjice sa kojom deca veoma često imaju poteškoću da se izbore. Zapravo deca postaju konzumenti svega što se idilično predstavlja, uz jako malo opreznosti, često lakomisleno i bez rezerve. Prisustvo društvenih mreža donelo je mnoge koristi u […]

ŠTA JE PORODIČNA PSIHOTERAPIJA? Sistemska porodična terapija je psihoterapijski model koji je usmeren na promenu interakcije članova porodice. Član porodice koji ima simptom, neku teškoću ili problematično ponašanje se posmatra kao reprezent ukupnih odnosa i dinamike cele porodice. Nekada je takav član ”najslabija karika u lancu”, drugi put ”žrtveni jarac”, a ponekad i ”glasnogovornik”. Porodica […]

Sa roditeljstvom, menja se i seksualni život. Jedan od aspekata promene jeste što sada postoji rizik da roditelji imaju i neželjene posmatrače, nepozvane svedoke. Kada dete, svoje roditelje zatekne na delu, to jest prilikom seksualnog čina, njegova reakcija će uglavnom zavisiti od uzrasta, a roditeljska od toga kako će mu ovaj aspekt svog života predstaviti.

Adolescencija je doba promena i faza prelaska iz detinjstva u odraslo doba. To je ranjivo vreme kada deca mogu razviti nezdrave navike koje prerastaju u probleme u kasnijem periodu života. Pitanja ponašanja u adolescenciji, koja su prilično česta, takođe se pojavljuju tokom ovog vremena, onemogućavajući roditeljima da im priđu.

Škola roditeljstva je namenjena svim roditeljima beba, male dece, tinejdžera i adolescenata a kojima su potrebni alati i veštine za izgradnju sigurnijih i srećnijih odnosa i odgajanje emocionalno zdrave dece kao i budućim roditeljima koji planiraju da se u skorije vreme ostvare u ovoj ulozi.

Termin „transrodan“ odnosi se na osobu čiji pol sa kojim se rađa a zasnovan je na anatomskim i fiziološkim odlikama, nije u skladu sa njenim rodnim identitetom odnosno psihološkim doživljajem svog pola. Neki transrodni ljudi će doživeti „rodnu disforiju“, što se odnosi na psihološki stres koji se javlja kao posledica nepodudarnosti između njihovog pola dodeljenog pri rođenju i njihovog rodnog identiteta.

Anoreksija predstavlja poremećaj hranjenja sa izmenjenom percepcijom vlastitog tela. Može se javiti u svim životnim dobima mada se najčešće javljanja kod mlađih osoba u periodu adolescencije i puberteta. Početak anoreksije je uglavnom postepen. Mlade osobe krenu prvo sa izbiranjem hrane, zatim smanjuju količinu hrane koju unose, počinju da se žale na niz digestivnih smetnji poput nadima.

Suicidalno ponašanje se može definisati kao svako ponašanje koje je svesno ili nesvesno i namerno usmereno na samouništenje i okončanje vlastitog života. U grupu samoubilačkih ponašanja ubrajaju se pokušaji samoubistva i samoubistva. Samoubistvo je definitivan i krajnji čin kojim čovek sebi oduzima život. Suicidalnom činu prethodi prvobitno ideja o suicidu sa pasivnom željom da se bu

Razvod braka je vanredna razvojna kriza koja prekida postojeći životni ciklus porodice i jedan od najznačajnijih životnih stresora sa kumulativnim efektom kako za partnere koji se razdvajaju tako i za njihovu decu. Razlozi za razvod su mnogostruki.

Individualna neuroza traži svoj put za razrešenje. Staze su raznolike, krivudave i viseslojne. Jedna od putanja je razrešenje kroz kolektivnu neurozu. Mada tu od razrešenja više dobijamo ventilaciju ili odlaganje, što samo po sebi više pojačava napon i tonus same neuroze i time je još više produbljuje, a nikako razrešava.

Polazak u školu predstavlja  značajan događaj i za dete koje polazi a i za roditelje. Koliko god to bio pozitivan trenutak i koliko god mu se radovali, on sa sobom nosi i neke izazove i poteškoće koje mogu da izazovu uznemirenost, brigu, strepnju. Dete se suočava sa značajnom životnom promenom.

Gojaznost je kroz istoriju različito tretirana i na nju se različito gledalo. Bilo je perioda kada je bila na dobrom glasu kao simbol zdravlja i plodnosti ali i perioda kada je osuđivana i ismevana jer je povezivana sa nespretnošću, neprivlačnošću, proždrljivošću i bezobzirnošću. Danas je gojaznost globalni svetski zdavstveni problem. Prekomerna gojzanost predstavlja jedan od najozbil

Smanjenja pažnje i poremećaj hiperaktivnosti (ADHD) je deo većine biopsiholoških problema tokom razvojnog perioda. ADHD (Attention deficit/hyperactivity disorder) predstavlja neurorazvojni poremećaj. Nije u pitanju manjak inteligencije ili motivacije. Nije rezultat lošeg roditeljstva ili nedovoljno dobrih nastavnika.

Teorija i praksa psihoanalitičke psihoterapije pristupa psihičkim i psihopatološkim pojavama sa širokih pozicija. Njeni ciljevi se protežu na dugačkoj skali od površnih, koji se odnose na gubitak simptoma, do dubokih, koji uz strukturisanje i prestrukturisanje ega, bolje integracije i sklada različitih aspekata ličnosti često prevazilaze okvire medicinskog u užem smislu reči i odnose se na pitanje izbora i smisla življenja, gde se psihoanalitička psihoterapija graniči i prepliće sa psihoanalizom.

Emocionalni incest, poznat pod nazivom i prikriveni incest, dinamika je koja se javlja u roditeljstvu gde roditelj očekuje i traži emocionalnu podršku preko svog deteta a koju normalno treba tražiti kroz odnos sa odraslima. Iako efekti emocionalnog incesta mogu biti slični onima koji su rezultat fizičkog incesta, ovaj termin ne obuhvata elemente seksualne prirode niti seksualno zlostavljanje.

Deca, koja su svesna svih svojih vrlina i mana, koja prihvataju sebe, lakše uspevaju da izađu na kraj sa konfliktima i negativnim uticajima. Ona su češće nasmejana i više uživaju u svom detinjstvu, imaju realističan pogled na svet i uvek teže ka optimizmu. Sa druge strane deci koja nemaju samopouzdanje često su izazovi, sa kojim se sreću tokom odrastanja, glavni uzrok frustracija i anksioznosti.

Reč trauma potiče iz grčkoj jezika i znači rana, povreda, ranjavanje, probadanje.  Psihotrauma označava duševnu ranu ili povredu. Da bi došlo do povređivanja i ranjavanja neophodno je delovanje nekog traumatskog događaja.

Razvod predstavlja ozbiljnu promenu života roditelja i dece. Ta promena manifestuje se na celokupan životni tok porodice i dovodi do manifestnih ili latentih posledica u razvoju deteta. Promene ne podrazumevaju jedan događaj – razvod, već se odnose na period pre donošenja odluke, kao i na  period nakon donošenja odluke i rastanka sa partnerom, kao i na privikavanje na nov način života, nakon razvoda.

Donošenje odluka za izbor profesije nekad može biti težak zadatak, naročito zato što se odnosi na važan aspekt života i zato što bi ta odluka imala dugoročne posledice. Profesionalna odluka je jedna od najvažnijih odluka koje treba doneti i zato joj ne treba pristupiti olako.

Kada intenzitet i nivo roditeljske brige što se bezbednosti dece tiče, bilo fizičke bilo psihološke, premašuje stvarni rizik i kada nivo zaštite koji roditelji pokazuju i pružaju nije usklađena sa stvarnošću i nije motivisana detetovom potrebom za usmeravanjem i zaštitom, možemo govoriti o prezaštitničkom stilu roditeljstva. Za ovaj stil roditeljstva u poslednje vreme odomaćio se i

Završetak studiranja predstavlja važnu životnu prekretnicu, zvanično kraj perioda detinjstva i ulazak u jednu novu životnu fazu a to je svet odraslih. Međutim, neretko se dešava da se studenti, koji su do tada bili uspešni u studiranju, zaglave u završnoj fazi studija i sa još samo jednim ispitom do kraja muče se dosta dugo, gube motivaciju za učenjem a neki čak i odustanu od fakulteta .

Šizofrenija je ozbiljan i kompleksan mentalni poremećaj hroničnog toka koji značajno narušava kvalitet života obolele osobe. Pripada grupi psihotičnih psihičkih poremećaja i zahvata celokupnu ličnost, utičući na to kako osoba razmišlja, deluje, izražava emocije, percipira stvarnost i odnosi se prema sebi i drugima.

Školska fobija je neurotski a ne razvojni fenomen. U osnovi joj je neracionalan, nerazuman strah od odlaska u školu. Dete želi i pokušava da ide u školu, teži adaptaciji i boljem uspehu ali strah nekad zna da bude toliko jak da dete popušta u toj borbi i kreće sa izbegavanjem odlaska u školu i razvojem simptoma. Nekada strah može poprimiti jačinu panike. Obično počinje naglo u prvim danima polaska u školu.