Poliklinika Anima Plus

Ervin Štraus, rođen 11.10.1891. godine u Frankfurtu, bio je nemački fenomenolog i neurolog koji je svojim zalaganjem na polju psihijatrije i antropologije pomogao u uvođenju holističkog pristupa koji je podrazumevao kritiku prema mehanističkim i redukcionističkim gledištima u razumevanju i lečenju ljudi. Štraus je pohađao medicinsku školu u Berlinu od 1909. do 1911. godine. Od 1911. do 1914. godine studirao je na Univerzitetu u Minhenu, gde je, između ostalog, pohađao i predavanja čuvenog profesora Emila Krepelina. Nakon diplomiranja, krupnim koracima je napredovao u akademskom smislu, pa je 1931. godine imenovan za profesora psihijatrije Univerziteta u Berlinu. Tih godina objavio je niz eminentnih radova na temu psihijatrije posmatrane sa fenomenološkog aspekta, a kliničko iskustvo sticao je uporedo radeći u Univerzitetskoj bolnici za nervne i mentalne bolesti u Berlinu. Međutim, 1938. godine morao je pobeći iz nacističke Nemačke, preselio se u Ameriku, gde je posao profesora dobio na koledžu u Severnoj Karolini.


Iako se njegovi radovi i dalje cene na tlu Evrope, u Sjedinjenim Američkim Državama su vremenom zapostavljeni. Eminentni psihijatar i fenomenolog sa reputacijom, Štraus je bio usmeren i na organizovanje konferencija na kojima je podučavao druge lekare o tome kako pristupiti pacijentima na novi način, obogaćen integrativnim i holističkim metodama.


Ervin Štraus je bio entuzijasta kada god se radilo o predavanjima. Bio je vrlo inspirativan učitelj. Nažalost, ostajanje u sferi predavača nije mnogo potrajalo jer filozofija koju je zastupao, a koju je objašnjavao vrlo kompleksnim pojmovima i terminima, nije zaživela na tlu Amerike. Na neki način, takva filozofska razmišljanja nisu bila uticajna u Americi još od Hegela i Huserla. Ono što je dodatno doprinelo gašenju uticaja Štrausa u Sjedinjenim Američkim Državama jeste ekspanzija psihofarmakologije i potpuna dominacija ogromnih međunarodnih farmaceutskih korporacija. Za Štrausa su često govorili da je sa posebnom energijom govorio o različitim aspektima koji se mogu posmatrati kada se radi o lečenju pacijenata sa najraznovrsnijim dijagnozama. Ovaj pristup radu objašnjava se upravo fenomenološkim stanovištima. Ne postoji način da makar jedan pacijent bude protumačen kao dosadan ili naporan kada se ova metoda primenjuje, ma koliko on izgledao hronično loše ili mu se bolest pogoršavala. Nasuprot tome, Štraus je imao neverovatnu sposobnost da svaki slučaj učini zanimljivim na svojim predavanjima i da, u bolesti koje su nekada jako mučne i tmurne, unese tračak živosti i neposrednosti.


Štraus je isticao način na koji svako ljudsko biće organizuje svoju percepciju okoline u iskustvu. Istovremeno, ne postoji prepoznavanje uloge nesvesnog, posebno uloge nesvesnih fantazmatskih procesa, što utiče na percepciju okoline i iskustava individue, kao i njenu organizaciju tih iskustava. Mnogi psihoanalitički koncepti imaju korene u fizikalnim shvatanjima, kao što je, na primer, uticaj okoline na razvoj ljudskog bića ili teorija objektnih odnosa, uticaj roditelja na dete kroz njegove unutrašnje predstave o njima. Štraus je insistirao da se mentalni procesi i postojanje čoveka moraju proučavati kroz svesni istorijski kontinuum koji bi za svakoga ponaosob bio specifičan i individualan. Ervin Štraus je predložio da se napravi nauka o životno – istorijskom iskustvu subjektivnosti kao teorijske osnove za psihoanalizu. Istorijska osnova bi ovde naglašavala iskustvo usmereno na subjekte.


Ako se nešto u Štrausovom radu moglo nazvati slabošću, onda je to fenomenološka terminologija koju je on koristio kada bi opisivao stanja svojih pacijenata. On je uvek primarni značaj davao deskriptivnoj psihijatrijskoj i psihoanalitičkoj obradi bolesti. Međutim, sa uvođenjem DSM skale, ovakva terminologija je zastarela i nije više toliko aktivno bila korišćena. Na primer, koncepti koje bi Štraus opisivao u nekoliko rečenica, davao im dimenziju, oblik, individualni značaj za svakoga, sve ono što bi on analitički posmatrao i delio na više jedinica kako bi celovita slika bolesti bila jasna i dobro strukturisana, sada su dobili nazive od dve ili tri reči. Međutim, Ervin nikada nije odustao od svojih ideja da svakog pacijenta treba sagledati holistički i ponuditi mu prisup koji integriše sve aspekte ljudskog života.


Ovaj eminentni psihijatar, psihoanalitičar, fenomenolog, umro je 20.05.1975. godine u Kentakiju. Do kraja svog života borio se za individualni pristup pacijentima, za sagledavanje njihovih bolesti iz različitih uglova, borio se za harmoniju i dinamiku u radu psihijatara, a iza sebe je ostavio značajna dela i nadu da će jednog dana ovakav stil razmišljanja biti prihvaćen od strane većine lekara i da će se pacijenti tretirati na etički i moralno ispravan način.

Bojana Branković; dipl. psiholog

reference:
www.psychotherapy.psychiatryonline.org (The Phenomenology of Erwin Straus and the
Epistemology of Psychoanalysis, RICHARD D. CHESSICK)
www.oxfordhandbooks.com