Georg Valter Grodek (13. oktobar 1866., Bad Kezen – 10. jun 1934., Knonau, blizu Ciriha) bio je lekar i pisac koji se smatra pionirom psihosomatske medicine.
Grodek je rođen u luteranskoj porodici. Njegovi radovi pre Prvog svetskog rata u potpunosti su prihvatili eugeniku i ideologiju Volkiš pokreta.
Godine 1902. Grodek je objavio svoju prvu knjigu, Problem žene (Ein Frauenproblem), posvećenu svojoj ženi; 1909. izašla je njegova knjiga Priroda Boga (Hin zu Gottnatur).
1913.Grodek je objavio Nasamecu (na latinskom moto “Natura sanat, medicus curat”). U Nasamecu (odnosno zdravoj i bolesnoj osobi), Grodek nudi svoje razumevanje onoga što se dešava sa kostima, mišićima, priča o cirkulaciji krvi, o važnosti ishrane, očima, celom ljudskom telu i šta se dešava sa telom kada se povinuje nesvesnom.
Godine 1921. Grodek je objavio svoj prvi psihoanalitički roman Tragač duše (Der Seelensucher, Ein psichoanalitischer Roman). Nakon što je pročitao i promovisao njegovu publikaciju, Frojd je pohvalio Grodeka u Berlinskom psihoanalitičkom udruženju.
Godine 1923. Georg je objavio ,,Pisma o Onome” (Das Buch vom Es), neobično delo u kome je svako poglavlje u obliku pisma devojci koju oslovljava sa „draga moja“. Pisma o Onome je prva Grodekova istinski popularna knjiga o psihoanalizi koja je lako čitljiva i široko pristupačna. Ona pretstavlja jedinstvenu varijaciju na temu da je čitavo telo, kako ono što je zdravo, tako i ono bolesno, oruđe duše. U knjizi se tumače i spoznaju desne i leve seksualne orijentacije u duševnom životu. Grodek se izražava iskreno, sa zlokobnim spokojstvom iskusnog lekara o bezbroj svakodnevnih stvari.
Povezanost sa Sigmundom Frojdom i psihoanalizom
U svom uvodu u engleskoj verziji iz 1949. god., Lorens Darel komentariše da je Grodek često pogrešno smatran ortodoksnim učenikom Sigmunda Frojda. Takođe smatra da je
„Grodek bio jedini analitičar čiji su stavovi uticali na Frojda“, i „iako prihvata i koristi veliki deo teške opreme majstora, on je zauvek odvojen od Frojda sa potpuno drugačijom koncepcijom od konstruisanja i funkcionisanja ljudske psihe.“
Frojd pominje Grodeka u Egu i Idu, pripisuje mu da je dao ime onome što je Frojd već dao lokalnom prebivalištu, odnosno Idu.
Grodek je na kraju svog života imao oštro neslaganje sa Frojdom oko definicije i ograničenja Ida. Grodek je ego smatrao produžetkom ili maskom za id, dok je Frojd id i ego smatrao zasebnim konstruktima.
Za razliku od Frojda, Grodek se prvenstveno bavio lečenjem hroničnih bolesnika. Grodeka mnogi smatraju osnivačem psihosomatske medicine – njegove rezerve prema strogoj nauci i ortodoksnoj medicini učinile su ga do danas autsajderom među psihoanalitičarima.
Grodek je bio kontraverzna, ali važna ličnost unutar psihoanalitičkog pokreta. Prisustvovao je kongresu Nemačkog psihoanalitičkog udruženja 1930. Pozvan je da drži predavanja u Britanskom psihoanalitičkom društvu 1928. god, a takođe Feliks Bem ga je pozvao da predaje na Berlinskom institutu 1930. god.
Psihosomatski integrativni pristup
Alan Vots je rekao da kada bi ljudi došli kod Grodeka na analizu, on bi ih masirao, a kada bi došli kod njega na masažu, on bi im davao analizu.
„Onaj ko izvuče zaključak da mentalno lečim čoveka koji je slomio nogu je u pravu – ali ja podešavam prelom i previjam ranu. I onda – masiram ga, vežbam sa njim, kupam nogu svakodnevno vodom na 45°C pola sata i ja se brinem da ne prejeda i ne opija, i svako malo ga pitam: Zašto si ti sam slomio nogu?“ Ovakvim i drugim metodama nemački lekar Georg Grodek, koje je praktikovao u Baden-Badenu bio je vodič psihosomatske medicine, zadivio je svoje brojne slušaoce i čitaoce. Njegova terapija povezuje naturopatski tretman sa psihoanalitičkim, sugestivnim i hipnotičkim elementima. Njegovo kupanje stopala i ruku, masaže i dijetalna kuhinja se i danas praktikuju, iako je smela doktrina spasenja, gde je on energično masirao svoje pacijente, nužno prilično autoritarna, a uzdržaniji pristup bi se danas smatrao prikladnim. Rekao je: „Pružanje poslušnosti je temelj medicinske umetnosti“.
Za razliku od Frojda, Grodek je tumačio sve fiziološke simptome kao psihološki izazvane Idom i pokušao da ih protumači kroz psihoanalizu.
Psihologija
Grodek je verovao da su sva osećanja ambivalentna, a naklonost je uvek pomešana sa neprijateljstvom.
Religioznost
Grodek je bio duboko zainteresovan za hrišćanski misticizam. Smatrao je da je psihoanaliza identična sa Isusovim učenjem. Grodek je analizirao hrišćanske simbole psihoanalitičkim metodama.
Alan Vots je opisao Grodeka, rekavši: “Bio je potpuno divan čovek jer su se svi osećali smireno uz njega. Osećali su atmosferu implicitne vere u prirodu, a posebno u njihovu sopstvenu unutrašnju prirodu. Bez obzira na sve, postoji mudrost koja možda izgleda apsurdno, ali vi morate verovati.“
Kasnije godine
Pred kraj njegovog života, mnoge kolege i poštovaoci tražili su od Grodeka da osnuje društvo koje će promovisati njegove ideje. Na ovaj zahtev on se nasmejao i odgovorio:
,,Učenici vole da njihov učitelj ostane na mestu, dok bih ja trebalo da smatram budalom svakoga ko želi da sutra kažem isto što sam rekao i juče. Ako zaista želiš da budeš moj sledbenik, pogledaj svoj život i reci svetu sta iskreno vidiš.”
Grodek je umro 1934. u Švajcarskoj.
Prema Ingeborgu Bajmanu, ,,Grodek bi verovatno radije razgovarao sa pticama i ribama, ali mu nije preostalo ništa drugo osim da svoju vedrinu i mudrost posveti komičnoj i zastrašujućoj vrsti zvanoj čovek.“.
1. Luteranizam je jedna od najvećih grana protestantizma koja se poistovećuje sa teologijom Martina Lutera, nemačkog monaha i reformatora iz 16. veka čiji su napori da reformišu teologiju i praksu Rimokatoličke crkve pokrenuli protestantsku reformaciju.
2. Volkiš pokret (nem. Volkische Bevegung) je bio nemački etnonacionalistički pokret aktivan od kasnog 19. veka do nacističke ere, sa ostacima u Saveznoj Republici Nemačkoj nakon toga.