Više od 40% našeg ponašanje tokom dana je potpuno automatizovano i radimo ga na isti način iz dana u dan. Pravimo iste pokrete, imamo iste misli i osećanja, reagujemo na isti način.
Sva ova ponašanja su u stvari naše navike. Navike su neka vrsta puteva koje smo stvorili u nama i koja određuju na koji način ćemo reagovati u određenim situacijama.
Šta je to štednja mentalne energije?
Istraživanja pokazuju da čovek donosi oko 35.000 odluka svakoga dana. Sve ove odluke troše našu mentalnu energiju. Smanjujući broj odluka koje treba da donesemo tokom dana kroz realizaciju navika, oslobađamo naš mozak da može da se posveti važnijim stvarima.
Kada govorimo o raspremanju stvari ono može biti korisno za smanjenje anksioznosti i poboljšanje stanja uma na više načina. Evo kako to izgleda:
Osećaj kontrole: Sređivanje i organizacija prostora daju osećaj kontrole nad okruženjem. Kada srede stvari ljudi se osećaju kompetentnijim I efikasnijim.
Emocionalni uticaj nereda: Nered može izazvati uznemirenost. Pretrpanost i neorganizovano okruženje ometa pažnju , koncetraciju I focus, to vrlo često može dovesti do stresa i anksioznosti.
Nered i produktivnost: Život u pretrpanom prostoru povezan je sa smanjenom produktivnošću i hroničnim odlaganjem. Raspremanje stvari može poboljšati produktivnost I zadovoljstvo poslom.
Dvosmerna ulica: Neodlučnost i odugovlačenje mogu povećati nered, a nered može otežati odvajanje od stvari. Važno je pronaći balans i srediti prostor na način koji odgovara.
Zašto nered utiče na naše blagostanje?
Uprkos prednostima rasterećenja, lako je odlagati kada su u pitanju zadaci za koje nam se čini da nas preopterećuju ili su nam stresni – poput hvatanja u koštac sa prepunom fiokom svega i svačega ili sortiranja ogromne gomile odeće za kojom nismo posezali mesecima.
Nered utiče na naše emocionalno i fizičko blagostanje na brojne načine:
Kada smo u pretrpanom, neorganizovanom okruženju to može da ugrozi našu pažnju, koncentraciju i fokus – pa čak i da iscrpi naše kognitivne resurse. Štaviše, život u pretrpanom prostoru povezan je sa samoprocenama o smanjenoj produktivnosti i hroničnom odlaganju.
Mnoga istraživanja govori o tome da nered odražava preobilje imovine koja zajedno stvara haotične i neuredne životne prostore. Nered je često rezultat prevelike vezanosti za naše lične stvari, što otežava odvajanje od njih. Nije problem izobilje koliko vezanost za izobilje – objašnjava dr Joseph Ferrari, vodeći autor studije i profesor psihologije na DePaul University u Čikagu.
Kako nered utiče na radni učinak?
Značajno je da odugovlačenje i nered mogu biti dvosmerna ulica. Jedna studija je otkrila je da neodlučnost i odugovlačenje na poslu povećavaju nered u kancelariji.
I nered ne utiče samo na radni učinak. Jedna studija objavljena 2021. otkrila je da nered u kancelariji (kao što su papir, smeće i kancelarijski materijal) negativno utiče na zadovoljstvo poslom i povećava rizik od sagorevanja na poslu, posebno za zaposlene koji su na višim funkcijama (kao što su menadžeri ili vlasnici kompanija). Nered kod kuće može umanjiti sreću i učiniti da se osećamo manje bezbedno.
Naravno, kancelarija nije jedino mesto gde ćemo naći nered. Nered u kući takođe može negativno uticati na naš život. U drugom radu (dr Ferrari i dr Roster autori), odgovori odraslih u Sjedinjenim Državama i Kanadi otkrili su da nered može imati negativan uticaj na subjektivno blagostanje i sreću. Iako se dom obično smatra sigurnim i bezbednim mestom, nered ugrožava deo te bezbednosti, prema odgovorima ankete.
Kada ima nered veliki, gubiš kontrolu nad svojim fizičkim okruženjem, što je veoma porazno i može izazvati stres, depresiju ili anksioznost – kaže dr Roster. Jedna studija ispitala je kako su članovi porodice pričali o svom životnom okruženju u oblasti Los Anđelesa.
Žene koje su svoje domove opisivale kao pretrpane imale su povećan nivo hormona stresa kortizola i veće depresivno raspoloženje tokom dana u poređenju sa ženama koje su opisivale svoje domove kao mirnije i okrepljujuće. (Muškarci nisu iskusili isti stres ili poremećaje raspoloženja na osnovu svog kućnog okruženja. Istraživači navode da žene osećaju veći nivo odgovornosti za dom.)
Kako nered može predstavljati opasnost po bezbednost?
Nered takođe može predstavljati opasnost po bezbednost ako na podu postoje predmeti ili žice o koje neko može da se spotakne, ili opasnost po zdravlje ako su vaše gomile stvari postale magneti za prašinu ili bube. Pored toga, nered može postati izvor napetosti ili trvenja između ljudi u istom domaćinstvu – posebno ako imaju različito shvatanje o tome šta je prihvatljivo kada je u pitanju urednost.Nered može da utiče i na društveni život, jer u nekom trenutku počinje da vas biva sramota, a ljudi prestaju da vam dolaze, kaže dr Roster.
Konačno, postoje čak i neki dokazi da bi vremenom boravak u pretrpanom prostoru mogao da utiče na vaše navike u ishrani. Jedna studija pokazala je da su učesnici koji su provodili vreme u haotičnoj, neurednoj kuhinji jeli više kolačića od onih u urednijoj kuhinji. Međutim, studija je takođe otkrila da je prisećanje na vreme kada su učesnici osećali kontrolu navelo da jedu manje kolačića u neurednoj kuhinji, što sugeriše da način razmišljanja može da utiče na žudnju u haotičnom prostoru.
Koja količina raspremanja umanjuje anksioznost i pospešuje blagostanje?
Ako nered doprinosi stresu, može li rasterećenje i organizovanje naše okoline ublažiti taj stres i poboljšati naš osećaj blagostanja? Da, ali treba znati da se svi razlikujemo kada je u pitanju prihvatljiva količina nereda. Kako objašnjava dr Darby Saxbe profesor psihologije na Univerzitetu Južne Kalifornije u Los Anđelesu Nered je u očima posmatrača, u smislu da neki nered može uznemiriti neke ljude i biti sasvim u redu za druge . Kada govorimo o istraživanju ono se više fokusira na to kako porodično I kućno okruženje utiču na naša tela i zdravlje . Nered je širok spektar , neki ljudi sa ekstremnom količinom nereda s tim uopšte nemaju problema, dok drugi zbog nereda mogu biti prilično uznemireni i onda kada ga zaista nema mnogo – objašnjava dr Roster.
Ako se potrudimo da raspremimo, možemo da imamo osećaj da smo skinuli veliki teret. Bez obzira na to šta fizički smatramo neredom, ma koliki da je, postoji stalni vizuelni podsetnik na stvari koje treba da se urade.
Raspremanje stvari omogućava da se precrtaju stavke sa liste obaveza, što daje osećaj dostignuća. Uklanjanje nereda takođe uklanja vizuelne poremećaje. Smanjivanje nereda malo po malo i organizovanje takođe pomaže veću produktivnost, osećaj reda i osećaj samoefikasnosti, kao i poboljšanje raspoloženja. Kada pak pogledamo drugi način, raspremanje, odlaganje stvari i otklanjanje gomile nepotrebnih stvari način je „upravljanja simboličkim zagađenjem”, zaključili su istraživači u jednoj analizi.
Kada je raspremanje briga o sebi, a kada to nije?
Bilo šta može da dovede do ekstremnog nivoa, tako da ako raspremanje stvari postane opsesija ili čovek postane super strog prema tome da sve bude na određenom mestu, može preterati. Kao što dr Saxbe kaže: „Ako vas raspremanje stvari sprečava da pažnju posvetite drugim stvarima u vašem životu, to nije ni korisno ni dobro.” Drugim rečima, važno je da se pronađe ono što odgovara u ovoj oblasti i da čovek bude dovoljno fleksibilan da se odreknete kontrole kada to odgovara . Ono što je jako važno naglasiti jeste da se svako treba potruditi da pronađe svoju ličnu meru jer, u pravoj količini, raspremanje može biti dobro za mentalno i emocionalno blagostanje na mnogo načina.
Za kraj – Raspremanje kao oblik brige o sebi?
Briga o sebi znači setiti se puta kojim se možemo vratiti nazad, sebi, gde ćemo se pobrinuti za svoju fizičku i psihološku dobrobit. Ovo će imati značajne i dugoročne benefite za naše fizičko i mentalno zdravlje, međuljudske odnose, i kvalitet života. Možemo je povezati sa ishranom, negom, punjenjem baterija; jednom sveukupnom restauracijom. Briga o sebi sve ono što činimo da bismo očuvali svoje fizičko i emocionalno zdravlje na načine na koje to najbolje možemo da uradimo. Za kraj, raspremanje svakako može biti oblik brige o sebi.
Ivana Stanojević Krstić, psiholog i sisitemski porodični psihoterapeut