Termin „mizoginija“ potiče od starogrčke reči „misogunia“ što znači mržnja i animozitet prema ženama. Mizoginija ima mnoga lica. Najčešće se manifestuje kroz plasiranje muških privilegija, patrijarhat, rodnu diskriminaciju, prezir, seksualno uznemiravanje, marginalizaciju, ugnjetavanje i omalovažavanje žena, nasilje nad ženama i devojčicama i seksualnu objektivizaciju. Žene se često doživljavaju od strane muškaraca kao objekti za seksualno […]

ŠTA JE PORODIČNA PSIHOTERAPIJA? Sistemska porodična terapija je psihoterapijski model koji je usmeren na promenu interakcije članova porodice. Član porodice koji ima simptom, neku teškoću ili problematično ponašanje se posmatra kao reprezent ukupnih odnosa i dinamike cele porodice. Nekada je takav član ”najslabija karika u lancu”, drugi put ”žrtveni jarac”, a ponekad i ”glasnogovornik”. Porodica […]

U poslednje vreme dosta se piše i govori o značaju postavljanja ličnih granica i benefita umeti reći “Ne”. Psihološka litertura obiluje korisnim savetima na koji način se izboriti za sebe, uvažiti svoje potrebe i postići veće poštovanje drugih zauzimanjem za sebe kreiranjem i obznanjivanjem jasnih i čvrstih granica.

Suicidalno ponašanje se može definisati kao svako ponašanje koje je svesno ili nesvesno i namerno usmereno na samouništenje i okončanje vlastitog života. U grupu samoubilačkih ponašanja ubrajaju se pokušaji samoubistva i samoubistva. Samoubistvo je definitivan i krajnji čin kojim čovek sebi oduzima život. Suicidalnom činu prethodi prvobitno ideja o suicidu sa pasivnom željom da se bu

Društvo se suočava sa nizom nepredviđenih okolnosti čime je kao takvo „osuđeno“ na promene, dok su, sa druge strane, napredak i nazadovanje „pravila“ koja determinišu sudbinu pojedinca na putu ka dostizanju zrele ličnosti . Svaka životna faza nosi sa sobom razvojne zadatke i izazove sa kojima se čovek suočava, te se u zavisnosti od njihovog uspešnog ili manje uspešnog savladava.

Sigmund Frojd, otac psihonalize, rekao je da su u životu svakog čoveka bitne tri stvari: izbor profesije kojom se bavimo, izbor hobija odnosno aktivnosti koja nas opušta i relaksira i izbor partnera. Kakvog partnera ćemo izabrati zavisi od našeg dubokog doživljaja samih sebe dok je ljubavna veza ogledalo koje pokazuje da naš partner odražava ono što zapravo treba da vidimo i znamo o sebi.

Nijedan partnerski odnos nije idealan ali uglavnom svaki počinje idealno,  romantično, ispunjen prijatnim osećanjima i velikim, pozitivnim očekivanjima. Kako odnos napreduje partneri počinju da suočavaju sa raznim izazovima, konfliktima, usponima i padovima svoje veze.

Svakom našem izboru partnera, prijatelja, ali i dobrih i loših životnih pozicija, predstoji PROJEKCIJA istih, koja se oslanja na nivo psihodinamske zrelosti u kojoj se aktuelno nalazimo (faktički na stepen udaljavanja od prvih ideala i nivoa separacije i maturiranja) i mogućnosti i resursa da istu izrazimo uprkos emotivnih, socijalnih, egzistencijalnih teškoća, ali i olakšavajućih okolnosti, na koje svakako značajno utičemo i koje determinišemo.

Terapija parova se razlikuje od individualne terapije po tome što je usmerena na odnos a ne na intrapsihičke sile unutar osobe. U terapiji parova terapeut intervjuiše par zajedno. Varijacije su brojne, neki terapeuti viđaju oba partnera zajedno, neki odvojeno, neki viđaju jednog a drugog povremeno pozivaju na intervju, a neki viđaju jednog partnera dok drugog upućuju drugom terapeutu sa koj

Donžuanizam je neklinički termin za želju muškarca da ima seks sa različitim ženskim partnerima. Kompleks proizilazi iz stalnih ličnih frustracija nastalih u intimnim odnosima sa ženama. Psihološki sindrom se objašnjava kao nesigurnost u vezi s muškošću pacijenta i/ili latentnom homoseksualnošću koju podsvesno maskiraju više seksualnih veza sa različitim ženskim partnerima ali be

Zašto ljudi odlučuju da se venčaju s nekim? Ako izuzmemo onaj „srećan“ vremenski period od pre nekih stotinak i više godina unazad kada izbor partnera nije bio baš toliko mukotrpan posao jer su brakovi sklapani i ugovarani od strane roditelja ili čak i šire rodbine, možemo reći da se danas ljudi najčešće venčavaju zbog zaljubljenosti, osećaja da taj neko može da nas voli i usre

Povezanost je glavni sastojak ispunjenog i smislenog života. Osećaj prihvaćenosti, pripadnosti i verovanje da smo vredni onakvi kakvi jesmo omogućava nam da napredujemo emocionalno, duhovno, intelektualno. Međutim da bismo se povezali sa nekim neophodno je da dopustimo sebi ranjivost. Ranjivost je pokretačka snaga veze i ključni sastojak zdravih, ispunjenih odnosa.

Dva su urođena ljudska straha: strah od iznenadnog gubitka podloge i strah od snažne buke i oni predstavljaju biološku datost. Dete kroz odrastanje i sazrevanje, upoznajući spoljašnji svet i gradeći svoj unutrašnji, susreće se sa sjajem i bedom „okeana postojanja u koji je bačen“, kako bi to opisao Andrić. Iako vremenom uči druge, specifične vrste strahova, od kojih su neki svojstv

Ljubomora je univerzalan i kompleksan emocionalni fenomen. Prisutna je u partnerskom odnosu, između dece, braće i sestara ali i između dece i roditelja, prijatelja, poslovnih partnera. Kao složena emocija ona u sebi objedinjuje niz drugih psiholoških stanja i emocija poput besa, straha, mržnje, zavisti, samosažaljenje, krivicu, nepoverenje, želju za osvetom, strepnju, anksioznost, sumnju,

Reč trauma potiče iz grčkoj jezika i znači rana, povreda, ranjavanje, probadanje.  Psihotrauma označava duševnu ranu ili povredu. Da bi došlo do povređivanja i ranjavanja neophodno je delovanje nekog traumatskog događaja.

Mnoge žene, nakon stupanja u vezu ili brak, shvate da su se našle u partnerskom odnosu koji je  neispunjavajući, toksičan i štetan po njihovu emocionalnu i psihološku dobrobit. Deluje kao da su one nepogrešivo pronašle pogrešne partnere kojima nije dovoljno stalo do njih iako je početak bio možda obećavajući. I što je još interesantnije, ako pogledamo istoriju njihovih emocionalnih veza možemo primetiti da je to obrazac koji se ponavljao sa nekim partnerima i ranije i koji možda ima tendenciju da se opet ponovi u budućnosti.

Bračni odnos je baza porodičnog sistema, specifična, jedinstvena i vrlo osetljiva ljudska relacija koja je više od zbira ličnosti uključenih u njega. To je celina, nova i različita u odnosu na svoje delove. Stupajući u brak svaki od partnera se suočava sa činjenicom da se odvaja od svoje primarne porodice i da počinje da živi sam, bez roditelja, bližih i daljih rođaka.

Razvod predstavlja ozbiljnu promenu života roditelja i dece. Ta promena manifestuje se na celokupan životni tok porodice i dovodi do manifestnih ili latentih posledica u razvoju deteta. Promene ne podrazumevaju jedan događaj – razvod, već se odnose na period pre donošenja odluke, kao i na  period nakon donošenja odluke i rastanka sa partnerom, kao i na privikavanje na nov način života, nakon razvoda.

Narcizam može biti zdrav i patološki. Zdrav, normalan narcizam povezan je s pristrasnom, pozitivnom samopercepcijom. Određen nivo samoljubavi prema sebi potreban nam je i poželjan da bismo imali pozitivnu sliku o sebi i visoko samopoštovanje.

Svako ponašanje ili radnja koju nasilnik čini protiv ženine volje pri čemu je ugrožava fizički, psihički, seksualno ili ekonomski može se okarakterisati kao čin nasilja nad ženama. Nasilje u braku i partnerskom odnosu je mnogo češće nego što mislimo da jeste. Žrtva nasilnog muškarca može biti bilo koja žena nezavisno od svog izgleda, inteligencije, profesije i zanimanja, vere, socijalnog i finansijskog statusa što je pokazala naša dosadašnja praksa.

Narcisoidnost je složena kombinacija osobina, obrazaca i ponašanja nečije ličnosti koja se odlikuje nerealističnim osećanjem grandioznosti i sopstvene veličine, izraženom potrebom za divljenjem okoline i traženjem spoljašnje potvrde vlastite vrednosti kao i nedostatkom empatije.

Psihoterapija nije zamena za život nego proba kostima za život. Drugim rečima, iako psihoterapija zahteva blizak odnos, taj odnos nije cilj već je sredstvo kojim se dolazi do cilja. Rad u školi na mestu školskog psihologa sa jedne strane i porodičnog psihoterapeuta sa druge strane, doneo mi je dosta iskustva radu sa porodicama i mladim ljudima (adolescentima).