M (1931)
M (1931) – remek-delo kultnog austrijsko-nemačko-američkog ekspresioniste, velikog Frica Langa (1890–1976).
Po svim parametrima, jedan od najuticajnijih filmova u istoriji kinematografije. Fric Lang, prethodno briljantan u trodelnoj sagi o dr Mabuzeu, priči o Nibelunzima i naročito u Metropolisu (1927), bio je jedan od trojice bitnih autentičnih Bečlija s početka XX veka (koji su, gle čuda, svako u većoj ili manjoj meri nosili u sebi jevrejsku krv).
Ko-scenaristkinja je bila njegova tadašnja supruga, kontroverzna Tea fon Harbou (kasnije nacistkinja). Priča o pasioniranom ubici devojčica Hansu Bekertu (u maestralnoj izvedbi Petera Lorea) u Berlinu u doba nadirućeg fašizma, kao da zlokobno najavljuje epohu ljudske katastrofe i egzodusa koji slede.
Majstorsko dugo kadriranje, odlična upotreba zvuka i Grigov muzički lajtmotiv, uz kombinaciju ekspresionizma i nadirućeg noara, stvaraju raskošno umetničko delo sa dubokim porukama koje društvo može, ali i ne mora da razume.
Lang, unoseći svoj katoličanski duh, pokušava da pronađe razliku između paradoksa epohe čiji je akter, gde su kriminalci „čuvari starih društvenih vrednosti“ i tananog društvenog sistema. Kontrast te čuvene Vajmarske tvorevine ogleda se u ekstremnoj polarizaciji levog i desnog sveta. Etiologija zločinca koji ubija devojčice i njegovo ludilo edipalne odbačenosti postaje obrazac i nekih budućih vremena.
Film je upozorenje. Što reče majka ubijene devojčice: „Treba budnije paziti na decu… svi vi.“ Film se završava tišinom i mrakom.
Langov klasik nas, skoro 100 godina kasnije, vraća na tragedije u kojima živimo, gde ni posle Ukrajine, Gaze, Irana, ali i Ribnikara, N. Banje, Bora, Monike, Aleksinca, nemamo odgovore na mnoga pitanja – naročito na sunovrat u lavirintima individualnog i kolektivnog bića.
Prva opcija za naziv Langovog filma bila je Ubice su među nama. Nije se svidela vlasti.
Dr Ivajlo Ilijev
