Društvene mreže postale su neizostavan deo svakodnevnog života, posebno među mladima. One predstavljaju način komunikacije, druženja, sponu razvoja današnjice sa kojom deca veoma često imaju poteškoću da se izbore. Zapravo deca postaju konzumenti svega što se idilično predstavlja, uz jako malo opreznosti, često lakomisleno i bez rezerve. Prisustvo društvenih mreža donelo je mnoge koristi u komunikaciji i povezivanju, što sa jedne strane olakšava funkcionisanje, ali je dovelo do raznih uticaja-izazova, posebno kada je reč o mladim ljudima, deci, koji kroz iskustva, relacije i percepcije sveta stvaraju sliku o sebi.
Jedan od faktora koji oblikuje perceciju dece o sebi na društvenim mrežama jesu filteri. Filteri predstavljaju gotovo neizostavan deo aplikacija za fotografisanje i omogućavaju izmene svog izgleda na fotografijama. Korišćenje filtera može stvoriti nerealna očekivanja o tome kako bi trebali da izgledaju što veoma često dovodi do nezadovoljstva sopstvenim izgledom i smanjenja samopouzdanja kod dece. Ono što deca vide na mreži kosi se sa onim što oni vide na sebi, zbog čega veoma često bivaju nezadovoljni sobom, vode se nerealnim standardima lepote koji se promovišu putem filtera,mreža i svoju jedinstvenost, posebnost, pokušavaju da utope u masu istih, nerealnih zadataka kojima teže biti potčinjeni, jer zakon mase nalaže i utiče na ,,bolja” osećanja.
Pored filtera, trendovi na društvenim mrežama često promovišu određene ideale lepote i stila života, koji mogu biti nedostižni za većinu dece. Popularni influenseri često prikazuju savršene slike svog života, stvarajući iluziju o savršenstvu i bezbrižnosti. Deca koja su izložena ovakvim slikama počinju da se porede sa prikazanim iluzijama i osećaju se manje vredno ukoliko ne postognu zadate standarde.Prikazi su veoma često bajni,usaglašeni I često puta primamljivi, u smislu stvaranja iluzije o savršenosti, što je prihvatljivo deci. Upravo ovaj pritisak i neusaglašenost između onoga šta deca percipiraju i onoga šta žele dovodi do neusaglapenosti osećanja, mogućnosti koje imaju, što čini decu nesigurnom, nezadovoljnom i sa otvorenim prostorom za razvoj problema mentalnog zdravlja.
Još jedan aspekt koji se uzima u obzir kada je u pitanju samosagledavanje dece, jeste i uticaj lajkova i komentara na društvenim mrežama. Deca često procenjuju svoju vrednost na osnovu lajkova i komentara koje dobijaju na svojim objavama. Nedostatak lajkova dovodi do osećanja neprihvaćenosti i smanjenog samopouzdanja. Takođe, postoji potreba dece za upoređivanjem broja lajkova sa vršnjacima, što može dovesti do stvaranja pogrešno usmerenog takmičarskog duha i povećane anksioznosti kod dece. Traga se za aktivnostima koje su popularizovane, kako bi se povećala gledanost,komentarisanje. To su pogrešni signali koji decu usmeravaju ka potrebi za tuđom potvrdom I reakciom.
Kako bi se smanjio negativan uticaj društvenih mreža na sliku o sebi i samopouzdanje kod dece, važno je da roditelji budu aktivno uklučeni. Razgovor sa decom o njihovom iskustvu i podsticanje kritičnog razmišljanja o onome što vide može pomoći deci da vide realniju sliku o sebi i svojim vrednostima. Osnovni faktor zaštite jeste podsticaj dece da grade samopouzdanje na osnovu unutrašnjeg kvaliteta a ne na osnovu spoljašnjeg faktora, poput broja lajkova, izgleda , materijalnih stvari. Kako bi zaštitili decu važno je da postavimo granice u vezi sa korišćenjem društvenih mreža, a da se vreme uživo sa prijateljima i porodicom provede kvalitetno kroz otvorenu komunikaciju, iznošenje stavova. Time se omogućava zdrav balans da deca razviju socialne veštine i samopouzdanje van digitalnog sveta.
Društvene mreže nude koristi u komunikaciji i povezivanju, ali onda kada su dozirane, pravilno iskorišćene, u suprotom mogu imati izrazito negativne uticaje koji favorizuju sliku savršenosti, perfekcije koja nije realna i koja negativno utiče na celokupan razvoj dece. Postepeno deca razvijaju pogrešnu percepciju o tome šta je poželjno, šta je prihvatljivo, a šta je dostupno.
Balans između izazova, mogućnosti i adekvatnog načina reagovanja može se napraviti uz postavljanje granica od strane roditelja, medijsko opismenjavanje u smislu otvorene komunikacije i učenja dece o lažnim percepcijama u okviru digitalnog sveta, pružanjem pozitivnih modela ponašanja i samopotvrđivanjem dečije ličnosti u pogledu posedovanja adekvatnog nivoa samopouzdanja, koje decu usmerava ne samo u pogledu izbora životnih trendova već i u pogledu kreiranju i formiranju celokupne ličnosti. Ličnim primerom uz dodatak aktivno prisute, otvorene komunikacije sa decom preveniramo negativne uticaje I osnažujemo mlade da se oslanjaju na sebe I svoje prave kvalitete.