U poslednje vreme svedoci smo sveprisutnijeg trenda ekspanzije, plasiranja i popularizacije pozitivnog načina razmišljanja i prenaglašavanja potencijalne moći i vrednosti pozitivnih misli. Mediji, društvene mreže i knjige u velikoj meri ističu snagu pozitivnog promišljanja.

U poslednje vreme dosta se piše i govori o značaju postavljanja ličnih granica i benefita umeti reći “Ne”. Psihološka litertura obiluje korisnim savetima na koji način se izboriti za sebe, uvažiti svoje potrebe i postići veće poštovanje drugih zauzimanjem za sebe kreiranjem i obznanjivanjem jasnih i čvrstih granica.

Sa roditeljstvom, menja se i seksualni život. Jedan od aspekata promene jeste što sada postoji rizik da roditelji imaju i neželjene posmatrače, nepozvane svedoke. Kada dete, svoje roditelje zatekne na delu, to jest prilikom seksualnog čina, njegova reakcija će uglavnom zavisiti od uzrasta, a roditeljska od toga kako će mu ovaj aspekt svog života predstaviti.

Ako ste se ikada pitali, danas ćemo vam razjasniti razliku. Razlika između psihologa, psihijatra i psihoterapeuta leži u njihovom obrazovanju, obuci i vrsti tretmana koje pružaju: Obučeni su da dijagnostikuju i leče mentalne poremećaje kroz terapiju razgovora i druge psihološke intervencije. Obučeni su za dijagnostiku i lečenje mentalnih poremećaja kroz kombinaciju terapije razgovora i ordiniranje […]

Jung je ironično govorio da u psihoterapiji možemo slobodno davati savete klijentima jer ionako im neće pomoći niti će klijenti imati koristi od njih.

Termin savremenog doba, FOMO (Fear of missing out), predstavlja strah od propuštanja, odnosno intenzivan strah da drugi imaju ispunjavajuća, ugodna iskustva koja osoba nema jer je odsutna, pa ima želju da kontinuirano bude u toku sa onim što drugi rade. Pokazalo se da veća konzumacija društvenih mreža govori i o većem strahu od propuštanja, a ovaj strah povećan je i kod osoba kojima fali

Da bi čovek kao humano biće mogao da preživi neslućene izazove 21 stoleća,epohe pandemija, geopoltičkih raslojavanja, ideoloških, verskih i nacionalističkih neiživljenosti, ratova, informatičkih i tehnoloških bombardovanja, neophodne su tri ekologije.

Mazohizam podrazumeva izvlačenje uživanja i zadovoljstva iz bola. Njegovi snažni okidači su osećanje krivice i kajanje. Sa psihološke perspektive, samoporažavajuće ponašanje koje mazohista trpi čini sam sebi. Drugim rečima, mazohisti sami sebi nanose bol, patnju i poniženje.

Interesantno je da psihoanaliza i film nastaju iste 1895. god. u sam sumrak romantične ere čovečanstva. Frojdovo definisanje nesvesnog je verovatno najgrandiozniji zamajac u preciznom otkrivanju zamršenih lavirinta ljudske duše ,ali i obrazaca individualnog ponašanja ,međuljudskih odnosa, socijalnih normi i protivrečnosti, kulturoloških modela, ali i razumevanja religije, politike, filozo

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji reč je o sindromu koji nastaje kao posledica prolongiranja ekspanzije stresa na radnom mestu, a manifestuje se iscrpljenošću, menatlnom distancom od posla i profesionalne uspešnosti. Ono što dodatno ističe značaj ovog fenomena jesu posledice koje ostavlja na zaposlene, radne organizacije, zdravstveni sektor i zemlju.

Samopouzdanje je važna komponenta našeg emocionalnog razvoja. Predstavlja stav o našim veštinama i sposobnostima odnosno način na koji procenjujemo vlastitu vrednost i kompetencije. Samopouzdanje je vera u sebe, uverenje da smo dovoljno sposobni da se suočimo sa životnim izazovima i da uspemo — i spremnost da se ponašamo u skladu sa tim.

Za crne ovce se često može čuti da su buntovnici, izopštenici i četvrtasti klinovi u svetu sa okruglim rupama. Prema Vebsterovoj definiciji crna ovca je osoba koja izaziva stid i sramotu grupe kojoj pripada zbog odstupanja od uobičajenih standarda, normi i pravila te grupe.

Sigmund Frojd, otac psihonalize, rekao je da su u životu svakog čoveka bitne tri stvari: izbor profesije kojom se bavimo, izbor hobija odnosno aktivnosti koja nas opušta i relaksira i izbor partnera. Kakvog partnera ćemo izabrati zavisi od našeg dubokog doživljaja samih sebe dok je ljubavna veza ogledalo koje pokazuje da naš partner odražava ono što zapravo treba da vidimo i znamo o sebi.

Veliki broj ljudi ne živi svoju autentičnu prirodu, ne prihvataju sebe i svoje sopstvo istinski. Većina ljudi bira, ili prihvata već izabrane i namtenute uloge. Gradi fasadu, nosi maske. Jung je koristio izraz Persona koji je sinonim za glumčevu masku.

Ako bismo dublje i sistematičnije pokušali da proniknemo u sudbine ili u užem smislu u individualne ishode životnih dešavanja nedvojbeno bi se suočili sa vrlo preciznom matematikom u kojoj svaki dogadjaj ili svaki ishod ljudskog delanja iza sebe ima jasnu, preciznu projekciju kao izvorište karaktera i sadržaja ishoda. S

Uvek se postavljalo pitanje, koja je zapravo emocija koja suštinski determiniše i opredeljuje esencijalne životne pozicije, samim tim i ključne izbore. Nekako bi se sa poetske strane ili književne matrice nametalo kao inicijalno emocionalno izvorište LJUBAV, ili neka od emocija iz spektra onih pozitivnih osećanja.

Naravno da će u sve tri mogućnosti biti zajednička karakteristika činjenica da postoji interakcija između subjekta (JA) i objekta (TO), ali će suštinska promena odnosa JA prema vlastitom gnevu i stepen obrade istog biti u korelaciji sa sadržajem projekcije TO, a samim tim i sa konačnim ishodom.

Svakom našem izboru partnera, prijatelja, ali i dobrih i loših životnih pozicija, predstoji PROJEKCIJA istih, koja se oslanja na nivo psihodinamske zrelosti u kojoj se aktuelno nalazimo (faktički na stepen udaljavanja od prvih ideala i nivoa separacije i maturiranja) i mogućnosti i resursa da istu izrazimo uprkos emotivnih, socijalnih, egzistencijalnih teškoća, ali i olakšavajućih okolnosti, na koje svakako značajno utičemo i koje determinišemo.

Individualna neuroza traži svoj put za razrešenje. Staze su raznolike, krivudave i viseslojne. Jedna od putanja je razrešenje kroz kolektivnu neurozu. Mada tu od razrešenja više dobijamo ventilaciju ili odlaganje, što samo po sebi više pojačava napon i tonus same neuroze i time je još više produbljuje, a nikako razrešava.

Sedam kultnih Hičkokovih filmova sa stanovišta psihoanalize.

Međutim, odgovor na pitanje „Ko sam ja?“ neretko navede čoveka da zaćuti i promisli, da bi shvatio da nije siguran koji odgovor je pravi. Kada treba dati popis svojih autentičnih osobina, teško je odoleti da se ne predstavi svoja željena verzija, a ne ona iskonska, realna. Svakodnevni život suočava čoveka sa stalnim pritiskom da bude socijalno dobro adaptiran, tako da on sa onim što

Donžuanizam je neklinički termin za želju muškarca da ima seks sa različitim ženskim partnerima. Kompleks proizilazi iz stalnih ličnih frustracija nastalih u intimnim odnosima sa ženama. Psihološki sindrom se objašnjava kao nesigurnost u vezi s muškošću pacijenta i/ili latentnom homoseksualnošću koju podsvesno maskiraju više seksualnih veza sa različitim ženskim partnerima ali be

Verujem da većina ljudi ima neku predstavu o tome kako izgleda psihopata i da većini na pamet padne kada čuje ovu reč neki serijski ubica, okoreli kriminalac, lopov, prestupnik, silovatelj, monstruozni zločinac kome je mesto iza rešetaka. I to je sve tačno, takve osobe  mogu da budu psihopate ali takođe ljudi sa psihopatskom strukturom ličnosti ne moraju da budu ništa od napred pobrojanog jer psihopatske tendencije ne znače nužno i nasilnu narav u tom pogledu.

Postavljamo pitanje, zasto su oralni oblici zavisnosti toliko rasprostranjeni u svetu u kojem živimo? Ne tako mali procenat ljudi pati od viska telesne težine. Takođe, anoreksična populacija koja je veoma raznolika po svom hronološkom dobu, vrlo je prisutna, naročito kada uzmemo u obzir imperativ društva, da moramo biti fit. Pitam se, otkuda nam tolika rupa i šupljina u dušama

Mentalno zdravlje je važno u svakoj životnoj fazi, bilo da smo dete, tinejdžer, adolescent, odrasla ili stara osoba. Vekovima i decenijama unazad mentalno zdravlje je bilo tabu tema ali danas smo svedoci da se o njemu sve više i više govori, raspravlja, piše, radi na njegovom unapređenju.

Dva su urođena ljudska straha: strah od iznenadnog gubitka podloge i strah od snažne buke i oni predstavljaju biološku datost. Dete kroz odrastanje i sazrevanje, upoznajući spoljašnji svet i gradeći svoj unutrašnji, susreće se sa sjajem i bedom „okeana postojanja u koji je bačen“, kako bi to opisao Andrić. Iako vremenom uči druge, specifične vrste strahova, od kojih su neki svojstv

Ljubomora je univerzalan i kompleksan emocionalni fenomen. Prisutna je u partnerskom odnosu, između dece, braće i sestara ali i između dece i roditelja, prijatelja, poslovnih partnera. Kao složena emocija ona u sebi objedinjuje niz drugih psiholoških stanja i emocija poput besa, straha, mržnje, zavisti, samosažaljenje, krivicu, nepoverenje, želju za osvetom, strepnju, anksioznost, sumnju,

Histrionični poremećaj ličnosti spada u grupu stanja koja se nazivaju klaster B ili dramatični poremećaj ličnosti. Reč “histrioničan” znači “dramatičan ili pozorišan”. Osobe sa ovim poremećajem razvijaju obrazac preterane emocionalnosti i ponašanje koje zahteva konstantnu pažnju. Njihove emocije su intenzivne i nestabilne praćene iskrivljenom slikom sebe. Samopoštovanje i

Aktuelni silazak sa scene velike Nede Arnerić podseća nas na krhkost tananih umetničkih duša, ali i njihove specifične životne priče u vremenima čiji smo akteri. Oni dele sudbinu običnog čoveka, ali su njihovi odgovori na nedaće svakodnevice, još hipersenzibilniji, akcentovaniji, bolniji.

Tokom ranog detinjstva “delegiraju” se uloge, tzv. bazične uloge koje nosimo i nadgradjujemo ceo život. Njih instaliraju naši najbliži, pre svega primarni objekti (roditelji) i to na dva načina: direktnim pojedinačnim odnosima prema nama ili introjekcijom (utiskivanjem, pounutrašnjavanjem) njih samih i njihovih međusobnih i eksternih im odnosa. Istovremeno u kasnijim fazama i okolina dopunjuje, obogaćuje sadržaje bazičnih uloga.

Egocentricnost i patološki poriv za samoaktualizacijom ga čine beskompromisnim u ostvarivanju potrebe za autokratskim konceptom. Sledeći nivo u njegovom razvoju je tiranija, gde on strukturiše pseudokoncept ideološke matrice sa realizacijom vešto dizajniranog kolektivnog marketiga i nudeći stanovništvu prihvatljivi ideal žrtve (sa oslanjanjem na mitove i kult žrtve) realizuje tako sebe

Postkorona period pokrenuo je lavinu psihičkih a samim tim i socijalnih i kulturoloških tektonskih poremećaja.Dominantan mehanizam reagovanja u vremenu gde je čovek ophrvan kontigentom najraznorodnijih strahova jeste REGRESIJA. Strah od budućnosti se rešava nekom vrstom “podetinjenja”, tj.vraćanja u neke ranije,infantilne obrasce ponašanja tamo gde smo nekad bili zaštićeni.

Završetak studiranja predstavlja važnu životnu prekretnicu, zvanično kraj perioda detinjstva i ulazak u jednu novu životnu fazu a to je svet odraslih. Međutim, neretko se dešava da se studenti, koji su do tada bili uspešni u studiranju, zaglave u završnoj fazi studija i sa još samo jednim ispitom do kraja muče se dosta dugo, gube motivaciju za učenjem a neki čak i odustanu od fakulteta .

Školska fobija je neurotski a ne razvojni fenomen. U osnovi joj je neracionalan, nerazuman strah od odlaska u školu. Dete želi i pokušava da ide u školu, teži adaptaciji i boljem uspehu ali strah nekad zna da bude toliko jak da dete popušta u toj borbi i kreće sa izbegavanjem odlaska u školu i razvojem simptoma. Nekada strah može poprimiti jačinu panike. Obično počinje naglo u prvim danima polaska u školu.

Čovek se buni protiv samog sebe, protiv očekivanja roditelja i okoline, buni se protiv stereotipije realnog, protiv iracionalnog. Buni se protiv sistema koji ga dezivuiše i zloupotrebljava. Pobuna je odgovor na strahove, odgovor na nesporazume. U suštinskom je antagonizmu sa Nad Ja i u tom antagonizmu bazira se i suština ljudskih sudbina.