Emocionalni okidači Emocionalni okidači su često pogrešno shvaćeni u svakodnevnim odnosima, bilo da je reč o porodici, prijateljstvima ili radnom okruženju. Kada je osoba emocionalno preplavljena, ona ne mora nužno da reaguje burno. Ponekad se povlači u tišinu, deluje odsutno, postaje osetljivija na komentare ili pokazuje znake mentalnog umora. Ovakve reakcije nisu „hladnoća“ ili nezainteresovanost, […]

Šta bi klijenti voleli da terapeuti znaju Ne dolazi svaki klijent na terapiju spreman da odmah govori otvoreno.Neki dolaze noseći strah, stid, zbunjenost, traumu ili godine emocionalne iscrpljenosti.Kao stručnjaci za mentalno zdravlje, učimo tehnike, intervencije i teorije… Ali klijenti često priželjkuju nešto dublje: • „Molim vas, nemojte očekivati da odmah steknem poverenje.“Za isceljenje je potrebno vreme.• „Možda […]

Zbog ljubavi smo spremni da pomaknemo planine, skinemo zvezde s neba ili odemo na kraj sveta. Ljubav je moguća samo između dvoje ljudi koji su dosegli određeni stupanj zrelosti. Bez obzira na to kakva su nam životna iskustva, svi smo doživeli stanje bezuslovne ljubavi u utrobi majke, pa otuda stalna čežnja da ponovo iskusimo tu […]

U poslednje vreme dosta se piše i govori o značaju postavljanja ličnih granica i benefita umeti reći “Ne”. Psihološka litertura obiluje korisnim savetima na koji način se izboriti za sebe, uvažiti svoje potrebe i postići veće poštovanje drugih zauzimanjem za sebe kreiranjem i obznanjivanjem jasnih i čvrstih granica.

Adolescencija je doba promena i faza prelaska iz detinjstva u odraslo doba. To je ranjivo vreme kada deca mogu razviti nezdrave navike koje prerastaju u probleme u kasnijem periodu života. Pitanja ponašanja u adolescenciji, koja su prilično česta, takođe se pojavljuju tokom ovog vremena, onemogućavajući roditeljima da im priđu.

Termin „transrodan“ odnosi se na osobu čiji pol sa kojim se rađa a zasnovan je na anatomskim i fiziološkim odlikama, nije u skladu sa njenim rodnim identitetom odnosno psihološkim doživljajem svog pola. Neki transrodni ljudi će doživeti „rodnu disforiju“, što se odnosi na psihološki stres koji se javlja kao posledica nepodudarnosti između njihovog pola dodeljenog pri rođenju i njihovog rodnog identiteta.

Jung je ironično govorio da u psihoterapiji možemo slobodno davati savete klijentima jer ionako im neće pomoći niti će klijenti imati koristi od njih.

Anoreksija predstavlja poremećaj hranjenja sa izmenjenom percepcijom vlastitog tela. Može se javiti u svim životnim dobima mada se najčešće javljanja kod mlađih osoba u periodu adolescencije i puberteta. Početak anoreksije je uglavnom postepen. Mlade osobe krenu prvo sa izbiranjem hrane, zatim smanjuju količinu hrane koju unose, počinju da se žale na niz digestivnih smetnji poput nadima.

Termin savremenog doba, FOMO (Fear of missing out), predstavlja strah od propuštanja, odnosno intenzivan strah da drugi imaju ispunjavajuća, ugodna iskustva koja osoba nema jer je odsutna, pa ima želju da kontinuirano bude u toku sa onim što drugi rade. Pokazalo se da veća konzumacija društvenih mreža govori i o većem strahu od propuštanja, a ovaj strah povećan je i kod osoba kojima fali

Suicidalno ponašanje se može definisati kao svako ponašanje koje je svesno ili nesvesno i namerno usmereno na samouništenje i okončanje vlastitog života. U grupu samoubilačkih ponašanja ubrajaju se pokušaji samoubistva i samoubistva. Samoubistvo je definitivan i krajnji čin kojim čovek sebi oduzima život. Suicidalnom činu prethodi prvobitno ideja o suicidu sa pasivnom željom da se bu

Samopouzdanje je važna komponenta našeg emocionalnog razvoja. Predstavlja stav o našim veštinama i sposobnostima odnosno način na koji procenjujemo vlastitu vrednost i kompetencije. Samopouzdanje je vera u sebe, uverenje da smo dovoljno sposobni da se suočimo sa životnim izazovima i da uspemo — i spremnost da se ponašamo u skladu sa tim.

Nijedan partnerski odnos nije idealan ali uglavnom svaki počinje idealno,  romantično, ispunjen prijatnim osećanjima i velikim, pozitivnim očekivanjima. Kako odnos napreduje partneri počinju da suočavaju sa raznim izazovima, konfliktima, usponima i padovima svoje veze.

Strah kao koncept života u sada već višedecenijskom dominantnom aspektu bitisanja na ovim našim uzavrelim balkanskim prostorima dobija u ovom periodu druge dekade XXI stoleća svoju kulminaciju. Tridesetak godina raspirivana matrica nastala iz potpuno pogrešno konstaliranih fokusa političkih i intelektualnih pseudoelita tako prisutnih i neuništivih sve ovo vreme uspela je da mentalno stanje duhovno, materijalno i psiho-somatski obogaljenog naroda svede na nivo katastrofičnog, beznadežnog i iracionalnog.

Polazak u školu predstavlja  značajan događaj i za dete koje polazi a i za roditelje. Koliko god to bio pozitivan trenutak i koliko god mu se radovali, on sa sobom nosi i neke izazove i poteškoće koje mogu da izazovu uznemirenost, brigu, strepnju. Dete se suočava sa značajnom životnom promenom.

Zašto ljudi odlučuju da se venčaju s nekim? Ako izuzmemo onaj „srećan“ vremenski period od pre nekih stotinak i više godina unazad kada izbor partnera nije bio baš toliko mukotrpan posao jer su brakovi sklapani i ugovarani od strane roditelja ili čak i šire rodbine, možemo reći da se danas ljudi najčešće venčavaju zbog zaljubljenosti, osećaja da taj neko može da nas voli i usre

Povezanost je glavni sastojak ispunjenog i smislenog života. Osećaj prihvaćenosti, pripadnosti i verovanje da smo vredni onakvi kakvi jesmo omogućava nam da napredujemo emocionalno, duhovno, intelektualno. Međutim da bismo se povezali sa nekim neophodno je da dopustimo sebi ranjivost. Ranjivost je pokretačka snaga veze i ključni sastojak zdravih, ispunjenih odnosa.

Gojaznost je kroz istoriju različito tretirana i na nju se različito gledalo. Bilo je perioda kada je bila na dobrom glasu kao simbol zdravlja i plodnosti ali i perioda kada je osuđivana i ismevana jer je povezivana sa nespretnošću, neprivlačnošću, proždrljivošću i bezobzirnošću. Danas je gojaznost globalni svetski zdavstveni problem. Prekomerna gojzanost predstavlja jedan od najozbil

Verujem da većina ljudi ima neku predstavu o tome kako izgleda psihopata i da većini na pamet padne kada čuje ovu reč neki serijski ubica, okoreli kriminalac, lopov, prestupnik, silovatelj, monstruozni zločinac kome je mesto iza rešetaka. I to je sve tačno, takve osobe  mogu da budu psihopate ali takođe ljudi sa psihopatskom strukturom ličnosti ne moraju da budu ništa od napred pobrojanog jer psihopatske tendencije ne znače nužno i nasilnu narav u tom pogledu.

Da li nam je potreban virus kako bi ponore i emocionalne terete koje s rođenjem nosimo i tokom života pothranjujemo, mogli nesmetano da prospemo ne mareći jedni za druge, u igri zvanoj život gde caruje zakon jačeg? Ili nam baš to duboko suočavanje sa smrću, koje smo doživeli tokom pandemije, može doneti spasonosno iskustvo koje razbuđuje, širom otvara oči i služi kao katalizator krup

Smanjenja pažnje i poremećaj hiperaktivnosti (ADHD) je deo većine biopsiholoških problema tokom razvojnog perioda. ADHD (Attention deficit/hyperactivity disorder) predstavlja neurorazvojni poremećaj. Nije u pitanju manjak inteligencije ili motivacije. Nije rezultat lošeg roditeljstva ili nedovoljno dobrih nastavnika.

Shizofrenija je duševno oboljenje sa specifičnim psihičkim simptomima koji dovode do dezorganizacije celokupne ličnosti obolele osobe. Pored biološke osnove i psihološke vulnerabilnosti samog obolelog, na pojavu i razvoj shizofrenog procesa svakako utiču i porodična dinamika i porodična atmosfera u kojoj je oboleli odrastao.

Teorija i praksa psihoanalitičke psihoterapije pristupa psihičkim i psihopatološkim pojavama sa širokih pozicija. Njeni ciljevi se protežu na dugačkoj skali od površnih, koji se odnose na gubitak simptoma, do dubokih, koji uz strukturisanje i prestrukturisanje ega, bolje integracije i sklada različitih aspekata ličnosti često prevazilaze okvire medicinskog u užem smislu reči i odnose se na pitanje izbora i smisla življenja, gde se psihoanalitička psihoterapija graniči i prepliće sa psihoanalizom.

Psihoterapija ili terapija razgovorom je način da se pomogne ljudima sa širokim spektrom problema u oblasti mentalnog funkcionisanja i emocionalnih teškoća. Psihoterapija može pomoći u uklanjanju, redukovanju i kontrolisanju problematičnih simptoma, omogućavajući bolje funkcionisanje, ozdravljenje i opšte blagostanje.

Mentalno zdravlje je važno u svakoj životnoj fazi, bilo da smo dete, tinejdžer, adolescent, odrasla ili stara osoba. Vekovima i decenijama unazad mentalno zdravlje je bilo tabu tema ali danas smo svedoci da se o njemu sve više i više govori, raspravlja, piše, radi na njegovom unapređenju.

Dva su urođena ljudska straha: strah od iznenadnog gubitka podloge i strah od snažne buke i oni predstavljaju biološku datost. Dete kroz odrastanje i sazrevanje, upoznajući spoljašnji svet i gradeći svoj unutrašnji, susreće se sa sjajem i bedom „okeana postojanja u koji je bačen“, kako bi to opisao Andrić. Iako vremenom uči druge, specifične vrste strahova, od kojih su neki svojstv

Porodična okupljanja, proslave na kraju godine, sezonski stres: postoji puno prilika i ,,razloga” da se tokom praznika puno pije. Ipak, uz malo planiranja, možete se nositi sa ovim pokretačima i nagonima.

Ljubomora je univerzalan i kompleksan emocionalni fenomen. Prisutna je u partnerskom odnosu, između dece, braće i sestara ali i između dece i roditelja, prijatelja, poslovnih partnera. Kao složena emocija ona u sebi objedinjuje niz drugih psiholoških stanja i emocija poput besa, straha, mržnje, zavisti, samosažaljenje, krivicu, nepoverenje, želju za osvetom, strepnju, anksioznost, sumnju,

Pod depresijom se, u kliničkom smislu, podrazumeva veliki broj promena u emocionalnoj sferi, počev od normalnih promena raspoloženja koje prate svakodnevnicu, pa do teških depresivnih psihotičnih epizoda. Depresija je složeni poremećaj zdravlja koji se ispoljava promenama gotovo svih psihičkih i brojnih telesnih funkcija a takođe duboko zadire u svet interpersonalnih odnosa bolesnika.

Deca, koja su svesna svih svojih vrlina i mana, koja prihvataju sebe, lakše uspevaju da izađu na kraj sa konfliktima i negativnim uticajima. Ona su češće nasmejana i više uživaju u svom detinjstvu, imaju realističan pogled na svet i uvek teže ka optimizmu. Sa druge strane deci koja nemaju samopouzdanje često su izazovi, sa kojim se sreću tokom odrastanja, glavni uzrok frustracija i anksioznosti.

Reč trauma potiče iz grčkoj jezika i znači rana, povreda, ranjavanje, probadanje.  Psihotrauma označava duševnu ranu ili povredu. Da bi došlo do povređivanja i ranjavanja neophodno je delovanje nekog traumatskog događaja.

Bračni odnos je baza porodičnog sistema, specifična, jedinstvena i vrlo osetljiva ljudska relacija koja je više od zbira ličnosti uključenih u njega. To je celina, nova i različita u odnosu na svoje delove. Stupajući u brak svaki od partnera se suočava sa činjenicom da se odvaja od svoje primarne porodice i da počinje da živi sam, bez roditelja, bližih i daljih rođaka.

Tokom ranog detinjstva “delegiraju” se uloge, tzv. bazične uloge koje nosimo i nadgradjujemo ceo život. Njih instaliraju naši najbliži, pre svega primarni objekti (roditelji) i to na dva načina: direktnim pojedinačnim odnosima prema nama ili introjekcijom (utiskivanjem, pounutrašnjavanjem) njih samih i njihovih međusobnih i eksternih im odnosa. Istovremeno u kasnijim fazama i okolina dopunjuje, obogaćuje sadržaje bazičnih uloga.

Razvod predstavlja ozbiljnu promenu života roditelja i dece. Ta promena manifestuje se na celokupan životni tok porodice i dovodi do manifestnih ili latentih posledica u razvoju deteta. Promene ne podrazumevaju jedan događaj – razvod, već se odnose na period pre donošenja odluke, kao i na  period nakon donošenja odluke i rastanka sa partnerom, kao i na privikavanje na nov način života, nakon razvoda.

Narcizam može biti zdrav i patološki. Zdrav, normalan narcizam povezan je s pristrasnom, pozitivnom samopercepcijom. Određen nivo samoljubavi prema sebi potreban nam je i poželjan da bismo imali pozitivnu sliku o sebi i visoko samopoštovanje.

Panični poremećaj počinje najčešće naglo i neočekivano. Napad panike se javlja bez ikakavog povoda ili predznaka. Međutim, kod određenog broja ljudi koji su doživeli napade panike, zapažen je kraći ili duži period u kome se javljaju različiti simptomi straha kao predznaci budućeg paničnog poremećaja. Oni su opisivali, u fazi kliničkog ispitivanja, da su i pre napada panike ispolj

Svako ponašanje ili radnja koju nasilnik čini protiv ženine volje pri čemu je ugrožava fizički, psihički, seksualno ili ekonomski može se okarakterisati kao čin nasilja nad ženama. Nasilje u braku i partnerskom odnosu je mnogo češće nego što mislimo da jeste. Žrtva nasilnog muškarca može biti bilo koja žena nezavisno od svog izgleda, inteligencije, profesije i zanimanja, vere, socijalnog i finansijskog statusa što je pokazala naša dosadašnja praksa.

Šizofrenija je ozbiljan i kompleksan mentalni poremećaj hroničnog toka koji značajno narušava kvalitet života obolele osobe. Pripada grupi psihotičnih psihičkih poremećaja i zahvata celokupnu ličnost, utičući na to kako osoba razmišlja, deluje, izražava emocije, percipira stvarnost i odnosi se prema sebi i drugima.

Školska fobija je neurotski a ne razvojni fenomen. U osnovi joj je neracionalan, nerazuman strah od odlaska u školu. Dete želi i pokušava da ide u školu, teži adaptaciji i boljem uspehu ali strah nekad zna da bude toliko jak da dete popušta u toj borbi i kreće sa izbegavanjem odlaska u školu i razvojem simptoma. Nekada strah može poprimiti jačinu panike. Obično počinje naglo u prvim danima polaska u školu.

Psihoterapija nije zamena za život nego proba kostima za život. Drugim rečima, iako psihoterapija zahteva blizak odnos, taj odnos nije cilj već je sredstvo kojim se dolazi do cilja. Rad u školi na mestu školskog psihologa sa jedne strane i porodičnog psihoterapeuta sa druge strane, doneo mi je dosta iskustva radu sa porodicama i mladim ljudima (adolescentima).