Život je čeprkanje po talogu nerazrešenih odnosa sa roditeljima
Individualna neuroza traži svoj put za razrešenje. Staze su raznolike, krivudave i viseslojne. Jedna od putanja je razrešenje kroz kolektivnu neurozu. Mada tu od razrešenja više dobijamo ventilaciju ili odlaganje, što samo po sebi više pojačava napon i tonus same neuroze i time je još više produbljuje, a nikako razrešava.
Psihološka priprema dece na početku školske godine
Polazak u školu predstavlja značajan događaj i za dete koje polazi a i za roditelje. Koliko god to bio pozitivan trenutak i koliko god mu se radovali, on sa sobom nosi i neke izazove i poteškoće koje mogu da izazovu uznemirenost, brigu, strepnju. Dete se suočava sa značajnom životnom promenom.
Psihološki uzroci i posledice gojaznosti
Gojaznost je kroz istoriju različito tretirana i na nju se različito gledalo. Bilo je perioda kada je bila na dobrom glasu kao simbol zdravlja i plodnosti ali i perioda kada je osuđivana i ismevana jer je povezivana sa nespretnošću, neprivlačnošću, proždrljivošću i bezobzirnošću. Danas je gojaznost globalni svetski zdavstveni problem. Prekomerna gojzanost predstavlja jedan od najozbil
Hiperkinetički poremećaj
Smanjenja pažnje i poremećaj hiperaktivnosti (ADHD) je deo većine biopsiholoških problema tokom razvojnog perioda. ADHD (Attention deficit/hyperactivity disorder) predstavlja neurorazvojni poremećaj. Nije u pitanju manjak inteligencije ili motivacije. Nije rezultat lošeg roditeljstva ili nedovoljno dobrih nastavnika.
Psihoanalitička psihoterapija adolescenata
Teorija i praksa psihoanalitičke psihoterapije pristupa psihičkim i psihopatološkim pojavama sa širokih pozicija. Njeni ciljevi se protežu na dugačkoj skali od površnih, koji se odnose na gubitak simptoma, do dubokih, koji uz strukturisanje i prestrukturisanje ega, bolje integracije i sklada različitih aspekata ličnosti često prevazilaze okvire medicinskog u užem smislu reči i odnose se na pitanje izbora i smisla življenja, gde se psihoanalitička psihoterapija graniči i prepliće sa psihoanalizom.
Emocionalni incest: kad potrebe roditelja postanu okovi
Emocionalni incest, poznat pod nazivom i prikriveni incest, dinamika je koja se javlja u roditeljstvu gde roditelj očekuje i traži emocionalnu podršku preko svog deteta a koju normalno treba tražiti kroz odnos sa odraslima. Iako efekti emocionalnog incesta mogu biti slični onima koji su rezultat fizičkog incesta, ovaj termin ne obuhvata elemente seksualne prirode niti seksualno zlostavljanje.
Samopouzdanje kod dece – postolje razvoja zrele ličnosti
Deca, koja su svesna svih svojih vrlina i mana, koja prihvataju sebe, lakše uspevaju da izađu na kraj sa konfliktima i negativnim uticajima. Ona su češće nasmejana i više uživaju u svom detinjstvu, imaju realističan pogled na svet i uvek teže ka optimizmu. Sa druge strane deci koja nemaju samopouzdanje često su izazovi, sa kojim se sreću tokom odrastanja, glavni uzrok frustracija i anksioznosti.
Trauma: od povrede do oporavka
Reč trauma potiče iz grčkoj jezika i znači rana, povreda, ranjavanje, probadanje. Psihotrauma označava duševnu ranu ili povredu. Da bi došlo do povređivanja i ranjavanja neophodno je delovanje nekog traumatskog događaja.
Razvod kao rizičan faktor razvoja deteta
Razvod predstavlja ozbiljnu promenu života roditelja i dece. Ta promena manifestuje se na celokupan životni tok porodice i dovodi do manifestnih ili latentih posledica u razvoju deteta. Promene ne podrazumevaju jedan događaj – razvod, već se odnose na period pre donošenja odluke, kao i na period nakon donošenja odluke i rastanka sa partnerom, kao i na privikavanje na nov način života, nakon razvoda.
Profesionalna orijentacija za osnovce i srednjoškolce
Donošenje odluka za izbor profesije nekad može biti težak zadatak, naročito zato što se odnosi na važan aspekt života i zato što bi ta odluka imala dugoročne posledice. Profesionalna odluka je jedna od najvažnijih odluka koje treba doneti i zato joj ne treba pristupiti olako.