Tamo gde osmeh prestaje
Strah kao koncept života u sada već višedecenijskom dominantnom aspektu bitisanja na ovim našim uzavrelim balkanskim prostorima dobija u ovom periodu druge dekade XXI stoleća svoju kulminaciju. Tridesetak godina raspirivana matrica nastala iz potpuno pogrešno konstaliranih fokusa političkih i intelektualnih pseudoelita tako prisutnih i neuništivih sve ovo vreme uspela je da mentalno stanje duhovno, materijalno i psiho-somatski obogaljenog naroda svede na nivo katastrofičnog, beznadežnog i iracionalnog.
Psihološka priprema dece na početku školske godine
Polazak u školu predstavlja značajan događaj i za dete koje polazi a i za roditelje. Koliko god to bio pozitivan trenutak i koliko god mu se radovali, on sa sobom nosi i neke izazove i poteškoće koje mogu da izazovu uznemirenost, brigu, strepnju. Dete se suočava sa značajnom životnom promenom.
Brakovi u izlogu i iza paravana
Zašto ljudi odlučuju da se venčaju s nekim? Ako izuzmemo onaj „srećan“ vremenski period od pre nekih stotinak i više godina unazad kada izbor partnera nije bio baš toliko mukotrpan posao jer su brakovi sklapani i ugovarani od strane roditelja ili čak i šire rodbine, možemo reći da se danas ljudi najčešće venčavaju zbog zaljubljenosti, osećaja da taj neko može da nas voli i usre
Zašto je bitno da sebi dopustimo ranjivost
Povezanost je glavni sastojak ispunjenog i smislenog života. Osećaj prihvaćenosti, pripadnosti i verovanje da smo vredni onakvi kakvi jesmo omogućava nam da napredujemo emocionalno, duhovno, intelektualno. Međutim da bismo se povezali sa nekim neophodno je da dopustimo sebi ranjivost. Ranjivost je pokretačka snaga veze i ključni sastojak zdravih, ispunjenih odnosa.
Psihološki uzroci i posledice gojaznosti
Gojaznost je kroz istoriju različito tretirana i na nju se različito gledalo. Bilo je perioda kada je bila na dobrom glasu kao simbol zdravlja i plodnosti ali i perioda kada je osuđivana i ismevana jer je povezivana sa nespretnošću, neprivlačnošću, proždrljivošću i bezobzirnošću. Danas je gojaznost globalni svetski zdavstveni problem. Prekomerna gojzanost predstavlja jedan od najozbil
Iza maske psihopata
Verujem da većina ljudi ima neku predstavu o tome kako izgleda psihopata i da većini na pamet padne kada čuje ovu reč neki serijski ubica, okoreli kriminalac, lopov, prestupnik, silovatelj, monstruozni zločinac kome je mesto iza rešetaka. I to je sve tačno, takve osobe mogu da budu psihopate ali takođe ljudi sa psihopatskom strukturom ličnosti ne moraju da budu ništa od napred pobrojanog jer psihopatske tendencije ne znače nužno i nasilnu narav u tom pogledu.
Virus i mi
Da li nam je potreban virus kako bi ponore i emocionalne terete koje s rođenjem nosimo i tokom života pothranjujemo, mogli nesmetano da prospemo ne mareći jedni za druge, u igri zvanoj život gde caruje zakon jačeg? Ili nam baš to duboko suočavanje sa smrću, koje smo doživeli tokom pandemije, može doneti spasonosno iskustvo koje razbuđuje, širom otvara oči i služi kao katalizator krup
Hiperkinetički poremećaj
Smanjenja pažnje i poremećaj hiperaktivnosti (ADHD) je deo većine biopsiholoških problema tokom razvojnog perioda. ADHD (Attention deficit/hyperactivity disorder) predstavlja neurorazvojni poremećaj. Nije u pitanju manjak inteligencije ili motivacije. Nije rezultat lošeg roditeljstva ili nedovoljno dobrih nastavnika.
Porodična dinamika shizofrenog pacijenta
Shizofrenija je duševno oboljenje sa specifičnim psihičkim simptomima koji dovode do dezorganizacije celokupne ličnosti obolele osobe. Pored biološke osnove i psihološke vulnerabilnosti samog obolelog, na pojavu i razvoj shizofrenog procesa svakako utiču i porodična dinamika i porodična atmosfera u kojoj je oboleli odrastao.
Psihoanalitička psihoterapija adolescenata
Teorija i praksa psihoanalitičke psihoterapije pristupa psihičkim i psihopatološkim pojavama sa širokih pozicija. Njeni ciljevi se protežu na dugačkoj skali od površnih, koji se odnose na gubitak simptoma, do dubokih, koji uz strukturisanje i prestrukturisanje ega, bolje integracije i sklada različitih aspekata ličnosti često prevazilaze okvire medicinskog u užem smislu reči i odnose se na pitanje izbora i smisla življenja, gde se psihoanalitička psihoterapija graniči i prepliće sa psihoanalizom.