Bračne krize
Bračni odnos je baza porodičnog sistema, specifična, jedinstvena i vrlo osetljiva ljudska relacija koja je više od zbira ličnosti uključenih u njega. To je celina, nova i različita u odnosu na svoje delove. Stupajući u brak svaki od partnera se suočava sa činjenicom da se odvaja od svoje primarne porodice i da počinje da živi sam, bez roditelja, bližih i daljih rođaka.
Suočenje sa bazičnom ulogom – put do sebe
Tokom ranog detinjstva “delegiraju” se uloge, tzv. bazične uloge koje nosimo i nadgradjujemo ceo život. Njih instaliraju naši najbliži, pre svega primarni objekti (roditelji) i to na dva načina: direktnim pojedinačnim odnosima prema nama ili introjekcijom (utiskivanjem, pounutrašnjavanjem) njih samih i njihovih međusobnih i eksternih im odnosa. Istovremeno u kasnijim fazama i okolina dopunjuje, obogaćuje sadržaje bazičnih uloga.
Razvod kao rizičan faktor razvoja deteta
Razvod predstavlja ozbiljnu promenu života roditelja i dece. Ta promena manifestuje se na celokupan životni tok porodice i dovodi do manifestnih ili latentih posledica u razvoju deteta. Promene ne podrazumevaju jedan događaj – razvod, već se odnose na period pre donošenja odluke, kao i na period nakon donošenja odluke i rastanka sa partnerom, kao i na privikavanje na nov način života, nakon razvoda.
Partnerski odnos sa osobom sa narcističkim poremećajem ličnosti
Narcizam može biti zdrav i patološki. Zdrav, normalan narcizam povezan je s pristrasnom, pozitivnom samopercepcijom. Određen nivo samoljubavi prema sebi potreban nam je i poželjan da bismo imali pozitivnu sliku o sebi i visoko samopoštovanje.
Napad panike kao rezultat življenja u strahu
Panični poremećaj počinje najčešće naglo i neočekivano. Napad panike se javlja bez ikakavog povoda ili predznaka. Međutim, kod određenog broja ljudi koji su doživeli napade panike, zapažen je kraći ili duži period u kome se javljaju različiti simptomi straha kao predznaci budućeg paničnog poremećaja. Oni su opisivali, u fazi kliničkog ispitivanja, da su i pre napada panike ispolj
Žene – žrtve nasilja
Svako ponašanje ili radnja koju nasilnik čini protiv ženine volje pri čemu je ugrožava fizički, psihički, seksualno ili ekonomski može se okarakterisati kao čin nasilja nad ženama. Nasilje u braku i partnerskom odnosu je mnogo češće nego što mislimo da jeste. Žrtva nasilnog muškarca može biti bilo koja žena nezavisno od svog izgleda, inteligencije, profesije i zanimanja, vere, socijalnog i finansijskog statusa što je pokazala naša dosadašnja praksa.
Šizofrenija: simptomi, rano otkrivanje, prevencija i lečenje
Šizofrenija je ozbiljan i kompleksan mentalni poremećaj hroničnog toka koji značajno narušava kvalitet života obolele osobe. Pripada grupi psihotičnih psihičkih poremećaja i zahvata celokupnu ličnost, utičući na to kako osoba razmišlja, deluje, izražava emocije, percipira stvarnost i odnosi se prema sebi i drugima.
Školska fobija: simptomi, psihodinamika i način prevazilaženja
Školska fobija je neurotski a ne razvojni fenomen. U osnovi joj je neracionalan, nerazuman strah od odlaska u školu. Dete želi i pokušava da ide u školu, teži adaptaciji i boljem uspehu ali strah nekad zna da bude toliko jak da dete popušta u toj borbi i kreće sa izbegavanjem odlaska u školu i razvojem simptoma. Nekada strah može poprimiti jačinu panike. Obično počinje naglo u prvim danima polaska u školu.
Terapija kao proba kostima za život: porodica u krizi
Psihoterapija nije zamena za život nego proba kostima za život. Drugim rečima, iako psihoterapija zahteva blizak odnos, taj odnos nije cilj već je sredstvo kojim se dolazi do cilja. Rad u školi na mestu školskog psihologa sa jedne strane i porodičnog psihoterapeuta sa druge strane, doneo mi je dosta iskustva radu sa porodicama i mladim ljudima (adolescentima).