Psihoterapija kao način očuvanja dobrog mentalnog zdravlja
Psihoterapija ili terapija razgovorom je način da se pomogne ljudima sa širokim spektrom problema u oblasti mentalnog funkcionisanja i emocionalnih teškoća. Psihoterapija može pomoći u uklanjanju, redukovanju i kontrolisanju problematičnih simptoma, omogućavajući bolje funkcionisanje, ozdravljenje i opšte blagostanje.
Mentalno zdravlje kao osnova kvalitetnog, smislenog i ispunjenog života
Mentalno zdravlje je važno u svakoj životnoj fazi, bilo da smo dete, tinejdžer, adolescent, odrasla ili stara osoba. Vekovima i decenijama unazad mentalno zdravlje je bilo tabu tema ali danas smo svedoci da se o njemu sve više i više govori, raspravlja, piše, radi na njegovom unapređenju.
Kratko podsećanje na Junga
Karl Gustav Jung (1875-1961), jedan od najvećih i najbrilijantnijih umova XX veka, švajcarski lekar i profesor Univerziteta u Cirihu. Posle završenih studija medicine u Bazelu u 25. godini kreće sa specijalizacijom psihijatrije, te postaje asistent svetski poznatog psihijatra Eugena Brojlera, na njegovoj Klinici za mentalne bolesti u Cirihu.
Strah od ljubavi u savremenom društvu
Dva su urođena ljudska straha: strah od iznenadnog gubitka podloge i strah od snažne buke i oni predstavljaju biološku datost. Dete kroz odrastanje i sazrevanje, upoznajući spoljašnji svet i gradeći svoj unutrašnji, susreće se sa sjajem i bedom „okeana postojanja u koji je bačen“, kako bi to opisao Andrić. Iako vremenom uči druge, specifične vrste strahova, od kojih su neki svojstv
Načini za upravljanje nagonom za pićem tokom praznika za ljude koji imaju problematičnu upotrebu / zavisnost od alkohola
Porodična okupljanja, proslave na kraju godine, sezonski stres: postoji puno prilika i ,,razloga” da se tokom praznika puno pije. Ipak, uz malo planiranja, možete se nositi sa ovim pokretačima i nagonima.
Ljubomora: kad osećamo da nam neko sreću kvari
Ljubomora je univerzalan i kompleksan emocionalni fenomen. Prisutna je u partnerskom odnosu, između dece, braće i sestara ali i između dece i roditelja, prijatelja, poslovnih partnera. Kao složena emocija ona u sebi objedinjuje niz drugih psiholoških stanja i emocija poput besa, straha, mržnje, zavisti, samosažaljenje, krivicu, nepoverenje, želju za osvetom, strepnju, anksioznost, sumnju,
Histrionični poremećaj ličnosti; zavodljivost kao kompenzacija za osećaj neadekvatnosti
Histrionični poremećaj ličnosti spada u grupu stanja koja se nazivaju klaster B ili dramatični poremećaj ličnosti. Reč “histrioničan” znači “dramatičan ili pozorišan”. Osobe sa ovim poremećajem razvijaju obrazac preterane emocionalnosti i ponašanje koje zahteva konstantnu pažnju. Njihove emocije su intenzivne i nestabilne praćene iskrivljenom slikom sebe. Samopoštovanje i
Depresija: hladno odsustvo osećanja
Pod depresijom se, u kliničkom smislu, podrazumeva veliki broj promena u emocionalnoj sferi, počev od normalnih promena raspoloženja koje prate svakodnevnicu, pa do teških depresivnih psihotičnih epizoda. Depresija je složeni poremećaj zdravlja koji se ispoljava promenama gotovo svih psihičkih i brojnih telesnih funkcija a takođe duboko zadire u svet interpersonalnih odnosa bolesnika.
Samopouzdanje kod dece – postolje razvoja zrele ličnosti
Deca, koja su svesna svih svojih vrlina i mana, koja prihvataju sebe, lakše uspevaju da izađu na kraj sa konfliktima i negativnim uticajima. Ona su češće nasmejana i više uživaju u svom detinjstvu, imaju realističan pogled na svet i uvek teže ka optimizmu. Sa druge strane deci koja nemaju samopouzdanje često su izazovi, sa kojim se sreću tokom odrastanja, glavni uzrok frustracija i anksioznosti.
Zašto glumci odlaze
Aktuelni silazak sa scene velike Nede Arnerić podseća nas na krhkost tananih umetničkih duša, ali i njihove specifične životne priče u vremenima čiji smo akteri. Oni dele sudbinu običnog čoveka, ali su njihovi odgovori na nedaće svakodnevice, još hipersenzibilniji, akcentovaniji, bolniji.