Psihosomatske bolesti: kada telo oseća
Postoje mnogobrojni primeri iz života a i stručne prakse koji pokazuju da je veliki broj telesnih bolesti izazvan ili pogoršan usled delovanja određenih psihičkih stanja obolelih i emocija poput ljutnje, besa, gneva, straha.
Terapija parova
Terapija parova se razlikuje od individualne terapije po tome što je usmerena na odnos a ne na intrapsihičke sile unutar osobe. U terapiji parova terapeut intervjuiše par zajedno. Varijacije su brojne, neki terapeuti viđaju oba partnera zajedno, neki odvojeno, neki viđaju jednog a drugog povremeno pozivaju na intervju, a neki viđaju jednog partnera dok drugog upućuju drugom terapeutu sa koj
Šta se krije iza čovekove fasade?
Međutim, odgovor na pitanje „Ko sam ja?“ neretko navede čoveka da zaćuti i promisli, da bi shvatio da nije siguran koji odgovor je pravi. Kada treba dati popis svojih autentičnih osobina, teško je odoleti da se ne predstavi svoja željena verzija, a ne ona iskonska, realna. Svakodnevni život suočava čoveka sa stalnim pritiskom da bude socijalno dobro adaptiran, tako da on sa onim što
Sindrom Don Žuana – prokletstvo večitog nezadovoljstva ili izraz uzbudljivog života?
Donžuanizam je neklinički termin za želju muškarca da ima seks sa različitim ženskim partnerima. Kompleks proizilazi iz stalnih ličnih frustracija nastalih u intimnim odnosima sa ženama. Psihološki sindrom se objašnjava kao nesigurnost u vezi s muškošću pacijenta i/ili latentnom homoseksualnošću koju podsvesno maskiraju više seksualnih veza sa različitim ženskim partnerima ali be
Brakovi u izlogu i iza paravana
Zašto ljudi odlučuju da se venčaju s nekim? Ako izuzmemo onaj „srećan“ vremenski period od pre nekih stotinak i više godina unazad kada izbor partnera nije bio baš toliko mukotrpan posao jer su brakovi sklapani i ugovarani od strane roditelja ili čak i šire rodbine, možemo reći da se danas ljudi najčešće venčavaju zbog zaljubljenosti, osećaja da taj neko može da nas voli i usre
Zašto je bitno da sebi dopustimo ranjivost
Povezanost je glavni sastojak ispunjenog i smislenog života. Osećaj prihvaćenosti, pripadnosti i verovanje da smo vredni onakvi kakvi jesmo omogućava nam da napredujemo emocionalno, duhovno, intelektualno. Međutim da bismo se povezali sa nekim neophodno je da dopustimo sebi ranjivost. Ranjivost je pokretačka snaga veze i ključni sastojak zdravih, ispunjenih odnosa.
Psihološki uzroci i posledice gojaznosti
Gojaznost je kroz istoriju različito tretirana i na nju se različito gledalo. Bilo je perioda kada je bila na dobrom glasu kao simbol zdravlja i plodnosti ali i perioda kada je osuđivana i ismevana jer je povezivana sa nespretnošću, neprivlačnošću, proždrljivošću i bezobzirnošću. Danas je gojaznost globalni svetski zdavstveni problem. Prekomerna gojzanost predstavlja jedan od najozbil
Iza maske psihopata
Verujem da većina ljudi ima neku predstavu o tome kako izgleda psihopata i da većini na pamet padne kada čuje ovu reč neki serijski ubica, okoreli kriminalac, lopov, prestupnik, silovatelj, monstruozni zločinac kome je mesto iza rešetaka. I to je sve tačno, takve osobe mogu da budu psihopate ali takođe ljudi sa psihopatskom strukturom ličnosti ne moraju da budu ništa od napred pobrojanog jer psihopatske tendencije ne znače nužno i nasilnu narav u tom pogledu.
Virus i mi
Da li nam je potreban virus kako bi ponore i emocionalne terete koje s rođenjem nosimo i tokom života pothranjujemo, mogli nesmetano da prospemo ne mareći jedni za druge, u igri zvanoj život gde caruje zakon jačeg? Ili nam baš to duboko suočavanje sa smrću, koje smo doživeli tokom pandemije, može doneti spasonosno iskustvo koje razbuđuje, širom otvara oči i služi kao katalizator krup
Život i rad psihoanalitičara Ervina Štrausa
Ervin Štraus, rođen 11.10.1891. godine u Frankfurtu, bio je nemački fenomenolog i neurolog koji je svojim zalaganjem na polju psihijatrije i antropologije pomogao u uvođenju holističkog pristupa koji je podrazumevao kritiku prema mehanističkim i redukcionističkim gledištima u razumevanju i lečenju ljudi.