Rolo Mej (Rollo Reece May), rođen 21.04.1909. godine u Ohaju, bio je uticajni američki psiholog i autor jedne od najeminentnijih knjiga “Ljubav i volja“. U svojim radovima, mnogi su ga često povezivali za humanističkom psihologijom i egzistencijalističkom filozofijom, a on se, zajedno sa Viktorom Franklom, zauzimao za egzistencijalističku psihoterapiju.
Kao dete, imao je jako naporan i težak život. Nakon razvoda roditelja, njegovoj sestri je dijagnostifikovana shizofrenija. Kako je bio prvi od šestoro dece, od malih nogu imao je veliku odgovornost prema svojoj braći i sestrama, uključujući i bolesnu sestru o kojoj je morao da brine.
Nekoliko godina kasnije, karijera ga je odvela u Mičigen, gde je studirao engleski jezik. Tokom studija, udaljen je sa Univerziteta zbog svog angažmana u radikalnom studentskom časopisu, ali je na kraju diplomirao engleski jezik na drugom fakultetu. Tokom kasnijih godina sarađivao je sa Alfredom Adlerom, sa kojim će kasnije deliti ideje i naučno mišljenje.
Nakon povratka u Sjedinjene Američke Države izabran je za ministra, ali je ubrzo napustio taj položaj, kako bi se posvetio studijama psihologije, na kojima je i diplomirao. U trideset i trećoj godini života dijagnostifikovana mu je tuberkuloza, pa je osamnaest meseci proveo u bolnici. Poslednje godine života proveo je u San Francisku, a umro je od posledica srčane insuficijencije u osamdeset i petoj godini. (wikipedia.org)
Rolo Mej se vrlo često dovodi u vezu sa humanistima, kao što je Abraham Maslov. Mej nešto dublje od Maslova istražuje svest o ozbiljnim dimenzijama ljudskog života. Pored Maslova, smatra se da je na Meja veliki uticaj imao i Erih From, koji je, između
ostalog, proučavao slobodu volje i samoizražavanje, koncepte na kojima su se zasnivali kasniji
radovi Meja.
,,Može li sloboda postati teret, previše težak za čoveka, nešto od čega pokušava da pobegne?“ – Erih From, Bekstvo od slobode (https://psihocose.com)
,,Anksioznost je stanje čoveka… kada se suoči sa svojom slobodom.. Kad god pojedinac vizualizuje tu mogućnost, poput budućih puteva koji se ne mogu znati pošto ih još nije prešao i doživeo, uključivaće anksioznost..“ – Rolo Mej, Značenje anksioznosti (https://psihocose.com)
Kao i Frojd, Rolo Mej je definisao određene ,,faze“ u razvoju. Ove faze nisu tako rigidne kao Frojdove, već označavaju niz glavnih pitanja u životu svakog pojedinca:
- nevinost – faza deteta pre samosvesti. U ovoj fazi nema ni dobrog ni lošeg, u toj fazi
se radi ono što se mora (kao kod životinja koje ubijaju da bi jele). Međutim ovde se ipak
javlja volja, ulaže se napor kako bi se postiglo ono što se želi. - pobuna – faza detinjstva i adolescencije, faza razvoja ega u kojoj adolescent shvata da
postoje određene odgovornosti u njegovom životu, ali se još uvek oslanja na roditelje. - faza ustaljenosti – ego je razvijen, a ova faza je konvencionalnog karaktera, odgovornost
je naučena, ali i previše zahtevna, pa se često utočište traži u tradicionalnim
vrednostima i skladu. - kreativna faza – u ovoj fazi se ističe ono što je autentično kod odraslih, ispoljava se
težnja ka samoaktualizaciji. U ovoj fazi se prihvata život kao takav, a sa anksioznošću
se suočava hrabro.
Različiti koncepti prema Meju
Anksioznost
Anksioznost je glavni fokus Meja i predmet njegovog rada ,,Značenje anksioznosti“. Interesovanje Rola Meja za izolaciju i anksioznost snažno se razvilo nakon njegovog trogodišnjeg boravka u sanatorijumu kada je bolovao od tuberkuloze. Njegovi osećaji depersonalizacije i izolacije, kao i posmatranje drugih kako se bore sa strahom i suočavaju sa anksioznošću dali su mu važan uvid u ovu temu. Zaključio je da je anksioznost neophodna za rast pojedinca i da zapravo doprinosi shvatanju značenja samog čoveka. Jedan od načina na koji Rolo predlaže borbu protiv anksioznosti jeste transformisanje anksioznosti u strah jer on smatra da ,,anksioznost nastoji postati strah“. Tvrdi da se tom transformacijom anksioznosti u strah može otkriti podsticaj da se ili izbegne predmet straha ili da se pronađu sredstva za uklanjanje tog straha.
Ljubav
Mejeve misli o ljubavi dokumentuje knjiga Ljubav i volja u kojoj Mej navodi pet posebnih vrsta ljubavi. Iako on ne smatra da bi trebalo da budu odvojeni, takođe misli da su ljudi sami odvojili seks od ljubavi, što nikako ne opravdava. Neki od koncepata koje Mej dodatno razjašnjava jesu:
- libido – biološka funkcija koja se može zadovoljiti seksualnim odnosom ili nekim
drugim oslobađanjem seksualne napetosti - eros – psihološka želja koja traži razmnožavanje ili stvaranje kroz trajnu zajednicu sa voljenom osobom
- filija – intimno nesekasualno prijateljstvo između dve osobe
- agape – briga za dobrobit drugoga izvan svakog dobitka koji se može izvući iz toga (kao što je ljubav Boga prema čoveku)
- manija – impulsivna, emocionalno vođena ljubav u kojoj su osećanja veoma topla ili hladna, a odnos proživljava transformacije od uspešnog i savršenog do gorkog i ružnog.
Krivica
Prema Meju, krivica se javlja kada ljudi negiraju svoje potencijale, ne uočavaju potrebe drugih ili nisu svesni svoje zavisnosti od sveta. Kao i anksioznost, krivica takođe uključuje pitanja koja se tiču nečijeg postojanja u svetu. Isto tako, Mej smatra da je krivica osećanje koje dolazi iz same prirode bića, a ne iz spoljašnje situacije.
Drugi autori (Feist i Feist, 2008) ocrtali su tri Mejeva oblika ontološke krivice. Svaki oblik se odnosi na jedan od tri načina postojanja, a to su Umvelt, Mitvelt i Egenvelt.
Umveltov oblik krivice javlja se kao posledica nedostatka svesti o sopstvenom postojanju u svetu, za šta je Mej verovao da će se dogoditi onog trenutka kada svet postane tehnološki znatno napredniji, a ljudi, posledično, postanu manje zainteresovani za prirodu i njeno blagostanje.
Mitveltov oblik krivice javlja se kao posledica nemanja sposobnosti da se stvari sagledaju iz tuđeg ugla, pa tako, pošto nismo u stanju da razumemo potrebe drugih ljudi, osećamo se neadekvatno u odnosima sa njima.
Egenveltov oblik krivice povezan je sa poricanjem sopstvenih potencijala ili sa neispunjenjem istih. Ova vrsta krivice zasnovana je na našem odnosu sa samim sobom i smatra se univerzalnom zbog toga što niko ne može u potpunosti ispuniti sve svoje potencijale.
Mejova kritika moderne psihologije
Mej je verovao da su se psihoterapeuti krajem 20. veka odvojili od psihologije Junga, Frojda i drugih uticajnih psihoanalitičkih razmišljanja. Umesto toga, počeli su da kreiraju vlastite ,,trikove“ u svom radu, uzrokujući time krizu u svetu psihoterapije. Mej je govorio da je, umesto tog modernog pogleda na psihoterapiju u kome se fokus stavlja na samog čoveka izolovano, ipak potrebno poštovati postulate psihologije u kojima se čovek stavlja u kontekst sredine i funkcionisanja u njoj. Kako bi doprineo održavanju tih stanovišta, Mej se do kraja života zalagao za upotrebu egzistencijalističke terapije u odnosu na individualno stvorene tehnike
psihoterapije. (wikipedia.org)
Rolo Mej je bio jako uticajan psiholog koji je za sobom ostavio značajna dela, misli, kritike i svojstvene vizije određenih koncepata. Samo neke, od mnogobrojnih knjiga čiji je on autor, jesu: The Art of Counseling (1939), The Meaning of Anxiety (1950), Man’s Search for Himself (1953), Existence (1958).
Pored toga što je i sam bio veoma kompetentan u pružanju pomoći drugima, i danas se može reći da živi kroz svoja dela i nesebično pruža psihološku podršku onima kojima je to potrebno i u čijim se rukama njegove knjige nađu.