Grupna analitička psihoterapija

Grupna analitička psihoterapija je oblik lečenja pojedinaca u grupi, sa ciljem da se psotigne promena njihovog neprilagođenog ponašanja. Grupu sastavlja i void edukovani grupni psihoterapeut. Naglasak terapije je usmeren na pomoć pojedincu, a sama grupa predstavlja jedan od glavnih terapijskih činilaca. Aktivnosti u grupi su usmerene isključivo na verbalnu razmenu, za razliku od grupnih okupacionih terapija i grupnih terapijskih aktivnosti koje koriste pokret i dodir.

Analitički orijentisane grupne psihoterapije pored osnovnih elemenata psihoanalitičke tehnike: analize otpora, transfera uvida i prorade, koriste terapijske potencijale grupne situacije. Oblik verbalne komunikacije na grupi je nestrukturisana slobodno lebdeća diskusija, ekvivalent slobodnih asocijacija u psihoanalizi, a sadržaji izneti na grupi, kao i interakcije između članova grupe, stalno se podvrgavaju analizi, uzimajući u obzir i njihovo latentno, nesvesno značenje.

Cilj terapije nije samo u postizanju simptomatskog poboljšanja kroz ventilaciju i razumevanje, već u postizanju promena u strukturi ličnosti, na osnovu prorade nesvesnih konflikata i pomeranju naglaska sa odigravanja na verbalnu komunikaciju.

Indikacije za grupnu psihoanalitičku psihoterapiju:

• očigledni problemi u interpersonalnoj sferi (povučenost, stidljivost, usamljenost, strah od intimnosti, nemogućnost da se deli terapeut, kompetitivnost, zavisnost, strah od autoriteta),
• neurotične smetnje: fobije, strahovi, depresivna stanja, trauma,
• psihosomatska oboljenja,
• poremećaj prilagođavanja,
• smanjenje radne efikasnosti,
• nezadovoljstvo ličnim i porodičnim životom.