Histrionični poremećaj ličnosti; zavodljivost kao kompenzacija za osećaj neadekvatnosti
Histrionični poremećaj ličnosti spada u grupu stanja koja se nazivaju klaster B ili dramatični poremećaj ličnosti. Reč “histrioničan” znači “dramatičan ili pozorišan”. Osobe sa ovim poremećajem razvijaju obrazac preterane emocionalnosti i ponašanje koje zahteva konstantnu pažnju. Njihove emocije su intenzivne i nestabilne praćene iskrivljenom slikom sebe. Samopoštovanje i
Zašto glumci odlaze
Aktuelni silazak sa scene velike Nede Arnerić podseća nas na krhkost tananih umetničkih duša, ali i njihove specifične životne priče u vremenima čiji smo akteri. Oni dele sudbinu običnog čoveka, ali su njihovi odgovori na nedaće svakodnevice, još hipersenzibilniji, akcentovaniji, bolniji.
Suočenje sa bazičnom ulogom – put do sebe
Tokom ranog detinjstva “delegiraju” se uloge, tzv. bazične uloge koje nosimo i nadgradjujemo ceo život. Njih instaliraju naši najbliži, pre svega primarni objekti (roditelji) i to na dva načina: direktnim pojedinačnim odnosima prema nama ili introjekcijom (utiskivanjem, pounutrašnjavanjem) njih samih i njihovih međusobnih i eksternih im odnosa. Istovremeno u kasnijim fazama i okolina dopunjuje, obogaćuje sadržaje bazičnih uloga.
Snishodljivost kao izvorište autokrate
Egocentricnost i patološki poriv za samoaktualizacijom ga čine beskompromisnim u ostvarivanju potrebe za autokratskim konceptom. Sledeći nivo u njegovom razvoju je tiranija, gde on strukturiše pseudokoncept ideološke matrice sa realizacijom vešto dizajniranog kolektivnog marketiga i nudeći stanovništvu prihvatljivi ideal žrtve (sa oslanjanjem na mitove i kult žrtve) realizuje tako sebe
Regresija – pošast XXI veka
Postkorona period pokrenuo je lavinu psihičkih a samim tim i socijalnih i kulturoloških tektonskih poremećaja.Dominantan mehanizam reagovanja u vremenu gde je čovek ophrvan kontigentom najraznorodnijih strahova jeste REGRESIJA. Strah od budućnosti se rešava nekom vrstom “podetinjenja”, tj.vraćanja u neke ranije,infantilne obrasce ponašanja tamo gde smo nekad bili zaštićeni.
Sindrom poslednjeg ispita – strah od maturacije
Završetak studiranja predstavlja važnu životnu prekretnicu, zvanično kraj perioda detinjstva i ulazak u jednu novu životnu fazu a to je svet odraslih. Međutim, neretko se dešava da se studenti, koji su do tada bili uspešni u studiranju, zaglave u završnoj fazi studija i sa još samo jednim ispitom do kraja muče se dosta dugo, gube motivaciju za učenjem a neki čak i odustanu od fakulteta .
Školska fobija: simptomi, psihodinamika i način prevazilaženja
Školska fobija je neurotski a ne razvojni fenomen. U osnovi joj je neracionalan, nerazuman strah od odlaska u školu. Dete želi i pokušava da ide u školu, teži adaptaciji i boljem uspehu ali strah nekad zna da bude toliko jak da dete popušta u toj borbi i kreće sa izbegavanjem odlaska u školu i razvojem simptoma. Nekada strah može poprimiti jačinu panike. Obično počinje naglo u prvim danima polaska u školu.
Pobuna čoveka kao osnovni princip realizacije
Čovek se buni protiv samog sebe, protiv očekivanja roditelja i okoline, buni se protiv stereotipije realnog, protiv iracionalnog. Buni se protiv sistema koji ga dezivuiše i zloupotrebljava. Pobuna je odgovor na strahove, odgovor na nesporazume. U suštinskom je antagonizmu sa Nad Ja i u tom antagonizmu bazira se i suština ljudskih sudbina.