Psihoanaliza kao mogućnost kreiranja bolje stvarnosti
Interesantno je da psihoanaliza i film nastaju iste 1895. god. u sam sumrak romantične ere čovečanstva. Frojdovo definisanje nesvesnog je verovatno najgrandiozniji zamajac u preciznom otkrivanju zamršenih lavirinta ljudske duše ,ali i obrazaca individualnog ponašanja ,međuljudskih odnosa, socijalnih normi i protivrečnosti, kulturoloških modela, ali i razumevanja religije, politike, filozo
Crna ovca – porodični autsajder ili potencijalni kreator promena
Za crne ovce se često može čuti da su buntovnici, izopštenici i četvrtasti klinovi u svetu sa okruglim rupama. Prema Vebsterovoj definiciji crna ovca je osoba koja izaziva stid i sramotu grupe kojoj pripada zbog odstupanja od uobičajenih standarda, normi i pravila te grupe.
Nema dobrih i loših ljudi. Ljutnja kao izvorište sudbine
Uvek se postavljalo pitanje, koja je zapravo emocija koja suštinski determiniše i opredeljuje esencijalne životne pozicije, samim tim i ključne izbore. Nekako bi se sa poetske strane ili književne matrice nametalo kao inicijalno emocionalno izvorište LJUBAV, ili neka od emocija iz spektra onih pozitivnih osećanja.
Ishodi projekcija
Naravno da će u sve tri mogućnosti biti zajednička karakteristika činjenica da postoji interakcija između subjekta (JA) i objekta (TO), ali će suštinska promena odnosa JA prema vlastitom gnevu i stepen obrade istog biti u korelaciji sa sadržajem projekcije TO, a samim tim i sa konačnim ishodom.
Bajka nastaje tek posle demistifikacije
Svakom našem izboru partnera, prijatelja, ali i dobrih i loših životnih pozicija, predstoji PROJEKCIJA istih, koja se oslanja na nivo psihodinamske zrelosti u kojoj se aktuelno nalazimo (faktički na stepen udaljavanja od prvih ideala i nivoa separacije i maturiranja) i mogućnosti i resursa da istu izrazimo uprkos emotivnih, socijalnih, egzistencijalnih teškoća, ali i olakšavajućih okolnosti, na koje svakako značajno utičemo i koje determinišemo.
Tamo gde osmeh prestaje
Strah kao koncept života u sada već višedecenijskom dominantnom aspektu bitisanja na ovim našim uzavrelim balkanskim prostorima dobija u ovom periodu druge dekade XXI stoleća svoju kulminaciju. Tridesetak godina raspirivana matrica nastala iz potpuno pogrešno konstaliranih fokusa političkih i intelektualnih pseudoelita tako prisutnih i neuništivih sve ovo vreme uspela je da mentalno stanje duhovno, materijalno i psiho-somatski obogaljenog naroda svede na nivo katastrofičnog, beznadežnog i iracionalnog.
Život je čeprkanje po talogu nerazrešenih odnosa sa roditeljima
Individualna neuroza traži svoj put za razrešenje. Staze su raznolike, krivudave i viseslojne. Jedna od putanja je razrešenje kroz kolektivnu neurozu. Mada tu od razrešenja više dobijamo ventilaciju ili odlaganje, što samo po sebi više pojačava napon i tonus same neuroze i time je još više produbljuje, a nikako razrešava.
Psihosomatske bolesti: kada telo oseća
Postoje mnogobrojni primeri iz života a i stručne prakse koji pokazuju da je veliki broj telesnih bolesti izazvan ili pogoršan usled delovanja određenih psihičkih stanja obolelih i emocija poput ljutnje, besa, gneva, straha.
Iza maske psihopata
Verujem da većina ljudi ima neku predstavu o tome kako izgleda psihopata i da većini na pamet padne kada čuje ovu reč neki serijski ubica, okoreli kriminalac, lopov, prestupnik, silovatelj, monstruozni zločinac kome je mesto iza rešetaka. I to je sve tačno, takve osobe mogu da budu psihopate ali takođe ljudi sa psihopatskom strukturom ličnosti ne moraju da budu ništa od napred pobrojanog jer psihopatske tendencije ne znače nužno i nasilnu narav u tom pogledu.
Virus i mi
Da li nam je potreban virus kako bi ponore i emocionalne terete koje s rođenjem nosimo i tokom života pothranjujemo, mogli nesmetano da prospemo ne mareći jedni za druge, u igri zvanoj život gde caruje zakon jačeg? Ili nam baš to duboko suočavanje sa smrću, koje smo doživeli tokom pandemije, može doneti spasonosno iskustvo koje razbuđuje, širom otvara oči i služi kao katalizator krup