Život i rad psihoanalitičara Džusta Merloa

"Strah od slobode je strah od preuzimanja odgovornosti."

 

 

 


Jost Abraham Maurits Meerloo (14. mart 1903. – 17. novembar 1976.) bio je holandski doktor medicine i psihoanalitičar. Autor je "Silovanja uma", analize tehnika ispiranja mozga i kontrole misli u totalitarnim državama. Studirao je u Lajdenu, a tamo je diplomirao medicinu 1927. Tokom studija, psihijatar Gerbrandus Jelgersma preporučio ga je psihoanalitičaru, Filipu Tujtu, kome je bio potreban asistent. U zamenu za njegov rad, Meerloo je prošao proces analize. Specijalizovao se za psihijatriju i 1934. započinje spostvenu psihijatrijsku praksu. Bio je sin Bernarda i Ane Frederike (Benjamins) Meerloo. Oženio se Elizabet Johanom Kalf, 16. maja 1928. a razveo se od februara 19, 1946. Potom se oženio Luizom Beti  "Loekie"; Duits (fizioterapeutkinjom), u Njujorku, 7. maja 1948.


Dr Meerloo je bio psihijatar preko 40 godina. Kao lekar opšte prakse, radio je sve do 1942. pod nacističkom okupacijom, kada je preuzeo ime Jost da prevari  okupacione snage i 1942. pobegao u Englesku (nakon što je jedva izmakao smrti od ruku Nemaca). Bio je šef Psihološkog odeljenja holandske vojske u Egzilu u Engleskoj. Posle rata, bio je visoki komesar za blagostanje u Holandiji, i savetnik UNRRA i SHAEF-a. Dr Meerloo je bio član fakulteta na Univerzitetu Kolumbija i vanredni profesor psihijatrije u Njujorškoj školi psihijatrije. Bio je autor mnogih knjiga, uključujući “Silovanje uma”, klasično delo o ispiranju mozga, “Razgovor i komunikacija” i “Skriveno pričešće”.

 

Meerloova najpoznatija knjiga je “Silovanje uma”, objavljena 1956. Ova knjiga je privukla veliku pažnju delimično i zbog toga što se bavila totalitarnom primenom tehnika ispiranja mozga tokom Korejskog rata u kojoj objašnjava kako se radi naučno ispiranje mozga i tvrdi da "teško da iko može da odoli takvom". Poznato je da strah i kontinuirani pritisak stvaraju medicinsku hipnozu. Svesni deo ličnosti više ne učestvuje i ne kontroliše automatske ispovesti. Termin ispiranje mozga koristi kako bi naglasio postojanje posebnih tehnika koje društva koriste kako bi ljudi bili lojalni određenom režimu. Žrtva ispiranja mozga živi u transu, ponavljajući ploču koja je “ubačena” u njega pod uticajem neke druge osobe, objašnjava Meerloo. Demokratska društva, kao i njihove kolege koje podržavaju totalitarni režim, podležu podmuklim uticajima kontrole uma. Takvi uticaji okružuju građane slobodnih društava "kako na političkom, tako i na nepolitičkom nivou i oni postaju opasni po slobodan način života kao i same agresivne totalitarne vlade”. Ljudi moraju da se čuvaju od upada u njihov um koji se ostvaruje uticajem tehnologije, birokratijom, predrasudama i masovnom zabludom, ističe holandski doktor.

 

Meerloo piše da sloboda i demokratija delom zavise od edukacije o tome šta mentalna sloboda znači, pomažući deci i odraslima da koriste svoje mišljanje i kogniciju u zaključivanju i da vide suštinu problema – da razumeju koncepte, a ne samo da pamte činjenice. U ovoj knjizi, tvrdi da naša ljubav prema modernoj tehnologiji, uzgaja društvo robota: sugerisao je da osoba može biti “zalepljena” za televiziju, bez sopstvene volje i bez postojanja individualnosti. Mašine, koje smo stvorili da nam služe, prete da postanu naši gospodari. U stvari, Meerloo nastavlja, totalitarizam nije ništa drugo osim dominacije tehnologije, te mehanizacije naših života i naših umova. Deluje da je Meerloo osećao posebnu odbojnost prema televiziji, a o televizijskoj zavisnosti već je pisao 1954. godine, u jednom od mnogih kratkih izveštaja i eseja koje je napisao za Žurnal nervoze i mentalnih bolesti. Televizija, napisao je on, nije samo "kradljivac vremena", to dovodi do stvarne zavisnosti i mentalne apatije, što pokazuju tri rana adolescentska slučaja koja je lečio. Još gore, televizija, svojom "hipnotišućim, zavodljivim delovanjem" sputava individualni razvoj, jer je "svakom koraku u ličnom rastu potrebna izolacija, potreban unutrašnji razgovor i promišljanje, i preispitivanje sa samim sobom."

 


Meerloovo viđenje psihe, uključujući i sopstvenu, bilo je da je ista pod uticajem suprotnih sila između uticaja sredine i individualnosti. Ljudi su oblikovani svim uticajima i instrukcijama svoje društvene grupe i društva, ali većina njih takođe ima "unutrašnjeg pilota" koji selektuje i preoblikuje sav taj materijal za sopstvena svesna ili nesvesna zaključivanja. On je prikazao tehnološko društvo u kojem je ravnoteža između individualnosti i društvenosti narušena, a ljudi su izgubili moć da kontrolišu ili se odupru uticaju. U ovom distopijskom svetu, uticaj je počeo da ima veću moć. Dominacija mašina, oslabila je svesnost, racionalnost i individualnost do te mere da smo uhvaćeni u igri uticaja, napajanih sopstvenim nesvesnim strahovima i željama. Svako je potencijalni manipulator i nesvesno, žrtva u isto vreme. Kontrola je svuda, ali niko nema kontrolu. Samo individualnost nam omogućava da se uzdignemo iznad ove mreže uticaja. Moramo vaspitati našu decu da budu nezavisna, kreativna i kritična, moramo tražiti inteligentan razgovor, a ne bezumnu potrošnju, moramo izazvati sebe da ojačamo našu rešenost i moramo naučiti da se osvrnemo na društvene procese i budemo svesni njihove inherentno prinudne prirode. "Moralna kultura počinje i završava se sa pojedincem."

 

Neki od citata holandskog dr Meerloo-a:


“Jedan od neophodnih sastojaka za efikasnu kontolu uma jeste zbuniti ciljanu publiku”.


“Napetost koju stvara nedovoljno jasna opasnost je još nepodnošljivija od same opasnosti. Ljudi mrze vakuum nepoznate situacije. Žele sigurnost. Oni čak više vole rat, nego nesigurno očekivanje rata sa pretnjom od iznenadnog napada neprijatelja. Ovo nejasno, strahovito očekivanje deluje na njihove fantazije. Oni predviđaju sve vrste misterioznih opasnosti; počinju da ih provociraju. To je evociranje straha i opasnosti kako bi se izbegla napetost zbog nesigurnosti”.


“Gotova mišljenja mogu se distribuirati iz dana u dan preko štampe, radija i tako dalje, iznova i iznova, sve dok ne stignu do nervne ćelije i ugrade fiksni obrazac u mozak. Shodno tome, vođeno javno mnjenje je, prema Pavlovljevim teoretičarima, rezultat dobre propagandne tehnike, a ankete [su] provera privremene uspešne akcije Pavlovljevih mahinacija uma”.


“Duboko u sebi, svi smo podložni da manipulišemo umovima drugih ljudi”.

 

 

 

Tijana Tijanić, psiholog

 

Literatura:

 


a. M. Meerloo, ‘War and Mass-Psychology’, in Medical Opinions on War (Amsterdam: Netherlands
Medical Association (Committee for War-Prophylaxis) by Elsevier, 1939), 39–42.


b. Manipulation Out of Control: J.A.M. Meerloo’s ‘Menticide’ | Hidden Persuaders (bbk.ac.uk)


c. Arnie Lerma, ‘RAPE OF THE MIND – Joost A. M. Meerloo’, accessed 2 December
2013, http://www.lermanet.com/scientology/.


d. Joost A.M. Meerloo (Author of The Rape of the Mind) (goodreads.com)

newsletter

Prijavite se za naš newsletter i prvi saznajte novosti

Kontaktirajte nas

Adresa: Bulevar Nemanjića 85a, Tržni centar zona 2, lokal br. 69, 18000 Niš, Srbija Telefon: +381 60 734 9000 +381 18 305 346 Email: animaplusnis@gmail.com Radno vreme: Pon-Pet 09:00 - 21:00 Subota 09:00 - 13:00 i po zakazanim terminima Nedelja: Ne radimo