Живот и рад психоаналитичара Франца Александера

Франц Габријел Александер (на мађарском Александар Ференц Габор) био je психоаналитичар и лекар. Рођен је 22. јануара 1891. године у јеврејској породици у Будимпешти. Отац му је био Бернхард Александер, филозоф и књижевни критичар. Оснивач је психосоматске школе у Чикагу и сматра се једним од оснивача психосоматске медицине и психоаналитичке криминологије. Студирао је најпре у Будимпешти и Готингену, где се и уско специјализовао из области истраживања физиологије мозга. Касније се, током Првог светског рата, преселио у Берлин, где је наставио своје студије. Године 1921. постао је члан Немачког психоаналитичког друштва, у исто време запослио се као асистент на Берлинском психоаналитичком институту и био едукант психоаналитичке психотерапије. Био је део утицајне групе немачких аналитичара окупљених око Берлинског психоаналитичког института под менторством Карла Абрахама.

 

 

Одржао je серију предавања (1924. и 1925. године) која су прерасла у његову прву књигу „Психоанализа тоталне личности“ (1930) - дело које развија психоаналитичку теорију суперега, које је похвалио и Сигмунд Фројд. Од 1930-их до 1950-их, међу психоаналитичарима била је присутна дилема око тога како скратити процес психотерапије, али реализовати исту ефикасност. Франц Габријел је увидео да су они пацијенти који су имали вољу за брзим ангажовањем, који су били фокусирани на терапију и који су имали способност да уче из својих претходно доживљених осећања и других искустава, имали највећу корист од психотерапије. Такође, пацијенти који су у почетку били здравији, имали су мању потребу за психотерапијом, па су стога мање били у отпору, што им је заправо омогућило да лакше напредују и имају већу корист од психотерапијског процеса. Овакви клијенти су пружали најмањи отпор због тога што нису долазили са доживљеним траумама и потиснутим емоцијама.

 


Остало је запажено и његово истраживање глуме, где се цео живот пацијента састоји од радњи које нису еквивалент стварности. Овакве радње, према гледишту Франца Габријела Александра, више су биле усмерене на ослобађање несвесних тензија, што га је и довело до описа нове врсте неурозе, под називом неуротични карактер. Његов успех у примени психоаналитичких принципа у проучавању и дијагностици криминалних личности донео му је позив Роберта Хачинса, тадашњег председника Универзитета у Чикагу, 1930. у САД да постане гостујући професор психоанализе.

 

 

Годину дана касније, међутим, отишао је у Бостон да сарађује са Вилијамом Хилијем на психоаналитичкој студији делинквенције, што је резултирало њиховом књигом „Корени злочина“ (1935). Александар се вратио у Чикаго 1932. да би основао Чикашки институт за психоанализу, којим је руководио до 1956. Од 1938. до 1956. Александар је такође радио на факултету одељења за психијатрију на Медицинском факултету Универзитета Илиноис у Чикагу. Заједно са Сигмундом Фројдом и Шандором Ференцијем, Александар је развио концепт аутопластичне адаптације, по коме, када се појединац нађе у стресној ситуацији, може да реагује на један од два начина:


1. аутопластична адаптација: субјект покушава да промени себе, односно унутрашње окружење,


2. алопластична адаптација субјект покушава да промени ситуацију, односно спољашње окружење.


Франц Александар је умро у Палм Спрингсу у Калифорнији (САД) 08.03.1964. године.

 

 

Пацијент, да би му се помогло, мора проћи корективно емоционално искуство погодно да поправи трауматски утицај претходних искустава. Од  секундарног је значаја да ли се ово корективно искуство одвија током лечења у трансферном односу, или паралелно са третманом у свакодневном животу пацијента“.


                                                                                                                                                                                                                Ф. Г. Александер

 

 

Ива Крстић, мед.сестра

 

Литература:
https://en.wikipedia.org/wiki/Franz_Alexander

Franz Alexander and the Foundation of Psychosomatic Medicine - SciHi BlogSciHi Blog

www.goodreads.com

newsletter

Prijavite se za naš newsletter i prvi saznajte novosti

Kontaktirajte nas

Adresa: Bulevar Nemanjića 85a, Tržni centar zona 2, lokal br. 69, 18000 Niš, Srbija Telefon: +381 60 734 9000 +381 18 305 346 Email: animaplusnis@gmail.com Radno vreme: Pon-Pet 09:00 - 21:00 Subota 09:00 - 13:00 i po zakazanim terminima Nedelja: Ne radimo