Crna ovca-porodični autsajder ili potencijalni kreator promena

 

 

Za crne ovce se često može čuti da su buntovnici, izopštenici i četvrtasti klinovi u svetu sa okruglim rupama. Prema Vebsterovoj definiciji crna ovca je osoba koja izaziva stid i sramotu grupe kojoj pripada zbog odstupanja od uobičajenih standarda, normi i pravila te grupe. U porodičnoj psihoterapiji za ovaj termin se koristi pojam “identifikovani pacijent” da bi se označila osoba koja je nosilac nekog problema, poremećaja ili problematičnog ponašanja unutar sistema porodice a koju je porodica okarakterisala kao drugačiju, nepoželjnog ponašanja, dežurnog krivca za sve koji zadaje glavobolje, neposlušnu, nedokazanu, svojeglavu, disfunkcionalanu i koju marginalizuje, kritikuje, nipodaštava, izopštava, okrivljuje, odbacuje, ogovara, optužuje, vređa, ne zna više šta će s njom, ne uspeva da je kontroliše. Psihološki bi se takva osoba mogla definisati kao član rigidne, triangulisane porodice koji čvrsto drži ostatak porodice zajedno jer je on identifikovan kao problematičan i njemu je dodeljena uloga i osobina devijantnog koja naizgled uzrokuje sve postojeće porodične probleme i nesuglasice. Retke su porodični sistemi koji nemaju ovakvog člana.

 

Crna ovca je neko ko je neshvaćen, neukalupljen u postojeći porodični sistem. Nosi etiketu čudnog. Uloga je značajna i teška. To je neko ko se ne uklapa u postojeće porodične standarde. Crna ovca je nekonformista. Crna ovca štrči, privlači negativnu pažnju i izdvaja se svojim nesvakidašnjim, drugačijim ili disfunkcionalnim ponašanjem. Crna ovca je stigmatizovana.  Način života i vrednosti koje zastupa crna ovca odvajaju je od ostatka porodice. Suočava se sa ličnim borbama koje ostali u porodici nemaju. Koliko god da se trudi crna ovca se ne uklapa i ima utisak da emocionalne veze između nje i ostalih članova porodice nisu dovoljno razvijene.

 

Pošto ne poštuje utvrđena nepisana ili neizrečena porodična pravila, ne ispunjava očekivanja ostalih, za to može biti kažnjena ismevanjem, prezirom, omalovažavanjem, otuđenjem od ostalih članova a svi ovi manevri koje porodica sprovodi imaju za cilj da zalutalog vrate na pravi put i primoraju ga da se ponaša, misli i oseća u skladu sa vrednostima porodične grupe. Porodica se stidi  crne ovce jer svojim ponašanjem ih sramoti.

 

Crna ovca može da bude neko ko:

-ima dosije kriminalnog ponašanja ili sukobe sa organima reda,

-ima ili porodici stvara finansijske probleme,

-zloupotrebljava alkohol ili psihoaktivne supstance, kocka se

-ima mentalnu bolest, psihijatrijski poremećaj ili psihološke smetnje

-ulazi u stalne sukobe sa članovima porodice ili sa rodbinom

-nezaposlen je dugi vremenski period

-ima brojne ljubavne afere

-drugačije je seksualne orijentacije,

-ne osamostaljuje se i ne stvara svoju porodicu, ne ostvaruje uspehe na nekim ključnim životnim poljima,

-sledi sebe, odbacuje dotadašnje porodične vrednosti i okreće se nečemu novom i drugačijem; npr u porodici koja poštuje religiju i veru neko odluči da bude ateista ili u porodici gde su svi unazad bili lekari neko odluči da se bavi umetnošu.

 

Porodica sa ovakvim članom je disfunkcionalna porodica ali ne zbog njega već je njegovo ponašanje odraz postojeće disfunkcionalnosti porodice koja možda na prvi pogled nije uočljiva a koju ostali članovi ili negiraju ili ne vide zaista. Disfunkcionalni roditelji izbegavaju da razmatraju i rešavaju neke druge, manje ili više očigledne probleme i umesto toga “biraju” dete na koje se gomilaju greške, problemi i porodična disharmoničnost i patologija. Žrtva, crna ovca, bilo da je dečak ili devojčica, ne može da izbegne rano nametnutu ulogu ojačanu dodatnim pritiskom porodice na braću ili sestre da je podrže. Upiranje prstom u crnu ovcu je nesvesna strategija  za ostale članove porodice da izbegnu sopstvene emocionalne probleme, patnju i bol. Ovakve osobe vrlo često i kada zasnuju kasnije svoju porodicu nastavljaju da igraju rano nametnuti scenario iz svoje porodice porekla. Biti porodična crna ovca stvara jednu toksičnu atmosferu i toksičnu porodičnu dinamiku koja može rezultirati kompleksnom traumom i širokim spektrom negativnih psiholoških uticaja. Porodica ovakvih osoba se retko kada suštinski zainteresuje da vidi ko je zaista taj neko ispod onog površinskog što pokazuje i da se emocionalno poveže s njim. Kada porodica “predodredi” nekog da bude crna ovca porodice to ne čini namerno  i svesno i to ne znači da ga ne vole ili da namerno pokušavaju da mu naude već ta njihova potreba potiče od njihovih sopstvenih ranjivosti koje ostali članovi, roditelji najčešće, ne prepoznaju, od sopstvenog nepoznavanja sebe iznutra, od sopstvene nepovezanosti sa svojim unutrašnjim bićem i svojom suštinom. To je njihov očajnički i nesvesni napor da izbegnu suočavanje sa sopstvenim neadekvatnostima, slabostima, greškama i unutrašnjim prazninama. Preko crne ovce koja postaje nosilac svih nevolja u porodici ostali članovi se oslobađaju svoje emocionalne odgovornosti ili potisnutog nezadovoljstva, ogorčenosti i sve dok crna ovca pravi smetnje oni ne moraju da se fokusiraju na sebe, na svoje nesodstatke već prebacuju fokus na rešavanje problema sa poznatim stvaraocem svih porodičnih muka. Psihoanalitičari bi mogli da kažu da je crna ovca neko ko je najprijemčiviji za projektivnu identifikaciju ostalih članova tj za prikupljanje otcepljenih, nepoželjnih delova ostalih koje on ili ona sada doživljava kao svoje dok su ostali rasterećeni.

 

Crna ovca je neko ko traga za putevima oslobođenja za porodično stablo, kako ističe Bert Helinger i ona može biti dragocena i lekovita za ceo porodični sistem, ona može osloboditi i spasiti patološku porodičnu dinamiku svoje disfunkcionalnosti. Svojim ponašanjem crna ovca može omogućiti ostalim članovima da se udalje od zastarelih obrazaca, da nauče da postupaju drugačije, da napuste dotadašnju liniju ponašanja. To je ujedno i najosetljiviji član koji ujedno ima i najveću moć jer reguliše ponašanje ostalih članova i član sa najvećim potencijalom da menja sistem ukoliko postane svestan moći koju poseduje.

 

Odrastati opterećen sa etiketom i epitetom pogrešnog, problematičnog, uvek krivog je teško i onemogućava ili otežava upoznavanje svoje prave suštine. Ako odrastamo u atmosferi gde smo stalno kritikovani, osuđivani, označavani kao izvor svih porodičnih nedaća ili porodičnih sramota to postaje deo našeg identiteta. Kao odrasla osoba racionalno ćemo razumeti da mi ustvari nismo bili suštinski izvor problema u porodici ali da bismo to promenili i iznutra, da bismo se oslobodili internalizovanog stida i loših osećanja intelektualno razumevanje nije dovoljno već je potrebno dublje emocionalno isceljenje. U tome može najviše pomoći psihoterapija i rad na sebi i ličnom razvoju kako bismo nastavili da živimo autentično i oslobođeni nametnute uloge i teških osećanja poput stida, krivice, besa i traume koju smo morali da nosimo. Ako smo crna ovca u porodici ili se tako osećamo, trebamo razmisliti i o tome zbog čega i dalje prihvatamo da igramo tu nametnutu ulogu, koje benefite imamo od toga a kada sagledamo celokupnu situaciju iz svih uglova potrebno je preuzeti odgovornost za sebe i vlastiti život u cilju promene svoje životne pozicije i poboljšanja kvaliteta življenja.

 

Jelena Krstić; psiholog

Kontakt:nikolic.jeka@gmail.com

newsletter

Prijavite se za naš newsletter i prvi saznajte novosti

Kontaktirajte nas

Adresa: Bulevar Nemanjića 85a, Tržni centar zona 2, lokal br. 69, 18000 Niš, Srbija Telefon: +381 60 734 9000 +381 18 305 346 Email: animaplusnis@gmail.com Radno vreme: Pon-Pet 09:00 - 21:00 Subota 09:00 - 13:00 i po zakazanim terminima Nedelja: Ne radimo