Mentalno zdravlje kao osnova kvalitetnog, smislenog i ispunjenog života

Mentalno zdravlje je važno u svakoj životnoj fazi, bilo da smo dete, tinejdžer, adolescent, odrasla ili stara osoba. Vekovima i decenijama unazad mentalno zdravlje je bilo tabu tema ali danas smo svedoci da se o njemu sve više i više govori, raspravlja, piše, radi na njegovom unapređenju. Ono ne predstavlja samo odustvo mentalnih poremećaja ali svakako pomaže u zaštiti od razvoja mnogih problema vezanih za naše psihičko funkcionisanje. Mentalno zdravlje je sveobuhvtano blagostanje uma, tela i duše sa kojim se osećamo dobro i dobro funkcionišemo u svom unutrašnjem i spoljašnjem svetu. Možemo ga zamisliti i kao jedan kontinuum ili raspon gde je na jednom kraju mentalno blagostanje a na drugom prisustvo ozbiljnih psihičkih poremećaja. Na početku tog raspona ljudi se osećaju dobro, pokazuju visok nivo zadovoljstva svojim životom i sobom. Prelaskom u narednu zonu ljudi mogu početi da se suočavaju sa nekim poteškoćama. U sledećem području ljudi osećaju više poteškoća, počinju da se javljaju simptomi. Na kraju kontinuuma simptomi su već izraženi, ozbiljni su i po broju i po učestalosti i mogu dovesti do raznih rizika i posledica poput psihičkog sloma, samopovređivanja, samoubistva i slično. Mentalno zdravlje nije fiksno ili statično već uvek možemo na tom kontinuumu da se krećemo unapred ili unazad, ka stanju boljeg ili lošijeg psihološkog funkcionisanja.

 

 

Svetska zdravstvena organizacija ističe da mentalno zdrava osoba može da se adekvatno nosi sa životnim stresovima, radi i stvara produktivno, ostvaruje svoje potencijale i daju doprinos zajednici i društvu. Kada smo mentalno zdravi imamo osećaj smisla ili svrhe. Osećamo mir. Emocionalno smo fleksibilniji i inteligentniji. Sva osećanja su prihvatljiva. Sposobni smo da emocije, i prijatne i neprijatne, osetimo, doživimo u svom punom obliku, izrazimo ih i upravljamo njima bez potiskivanja i supresije. Suočavamo se sa izazovima umesto da se povlačimo. Adekvatno se nosimo sa usponima i padovima. Postoji generalno zadovoljstvo životom. Osećamo se optimistično, ne krivimo uvek sebe za sve ono što se ne odvija kako smo zamislili, postavljamo ciljeve, osećamo se dobro u vezi sebe, imamo dobro samopoštovanje. Ne živimo svoj život prema tuđim merilima niti na osnovu onog šta drugi misle o nama. Osećamo se prijatno u svojoj koži. U stanju smo da stvaramo i održavamo dobre odnose sa drugima. Ne živimo ni u emocionalnoj ni u socijalnoj izolaciji. Ne težimo da impersioniramo i zadivimo druge, niti da dobijemo njihovo odobravanje. Lakše možemo da podnosimo neizvesnost.

 

 

Aktivno radimo na sebi i izgradnji unutrašnje otpornosti koja nam pomaže da se nosimo sa neočekivanim promenama i životnim stresovima koristeći unutrašnju snagu i mrežu podrške ljudi oko sebe. Proces rada na sebi možemo da opišemo kao ličan, dubok i jedinstven proces promene životnih stavova, uverenja, vrednosti, osećanja, ciljeva, veština i uloga koji nam omogućuje da se lakše nosimo sa izazovima i smanjimo verovatnoću razvoja mentalnih poremećaja poput depresije, napada panike, generalizovanog anksioznog poremećaja itd. Karakteriše ga potraga za vlastitim snagama i sposobnostima, biranje zadovoljavajućih i značajnih društvenih uloga. Biti mentalno ili emocionalno zdrav mnogo je više od oslobađanja od anksioznosti, depresije ili drugih psiholoških smetnji. Biti mentalno zdrav ne znači biti “jak” i ne dopustiti sebi ili ne pokazati “slabost”, ne osetiti tugu nakon nekog gubitka, ranjivost ili bes kada nas povrede, naruše neko pravo ili prekorače lične granice, anksioznost, uplašenost, zabrinutost.

 

Biti mentalno zdrav ne znači negirati problem. Biti mentalno zdrav znači zauzeti aktivan stav u životu, uhvatiti se u koštac sa izazovima i truditi se da sebi obezbedimo kvalitetno življenje, da lakše učimo, isprobavamo nove stvari i rizikujemo, da napredujemo i ličnoj i profesionalnoj sferi, da preuzmemo odgovornost za sebe, da koristimo resurse koje imamo. Biti mentalno zdrav ne znači da se uvek osećamo srećno i u euforiji ili da nikada nemamo loš dan, loše raspoloženje, loše misli. Svi imaju loše dane i loše misli ali je razlika  u načinu kako se s njima nosimo Mentalno zdrava osoba je u stanju da saoseća sa sobom.  Razmišljaće, osećati, težiti i reagovati na načine koji su joj potrebni sa željom da živi svoj život što potpunije, smislenije, nezavisnije. Lakše će podneti životna razočaranja jer razume i prihvata da život nije savršen, da se razočaranja dešavaju svima i da iz toga treba nešto naučiti a ne očajavati. Ne poistovećuje se sa svojim greškama. Prepoznaje svoje emocionalne probleme i ako joj je potrebna pomoć neće se ustručavati da je potraži. Zna da nema kontrolu nad svojim emocijama ali ima nad svojim ponašanjem i reakcijama. Poštuje i sebe i druge uprkos različitostima. Lakše donosi odluke i oslanja se pri tom na svoj sud i svoje mišljenje. Oblikuje svoju okolinu kada je to moguće a prilagođava joj se kada nije u mogućnosti da je menja.

 

Mentalno zdravi ljudi vode računa o svom mentalnom zdravlju. Niko ne poseduje apsolutno sve odlike idealnog mentalnog zdravlja i ne postoji savršeno mentalno zdrava osoba ali kada god smo u mogućnosti trebamo raditi na razvijanju, jačanju i unapređenju svoje psihološke dobrobiti, investirati u sebe i svoje emocionalno blagostanje. Bez dobrog mentalnog zdravlja nema ni dobrog telesnog zdravlja kao ni smislenog, ispunjenog i svrsishodnog života.

 

Jelena Krstić, psiholog

e-mail:nikolic.jeka@gmail.com

 

newsletter

Prijavite se za naš newsletter i prvi saznajte novosti

Kontaktirajte nas

Adresa: Bulevar Nemanjića 85a, Tržni centar zona 2, lokal br. 69, 18000 Niš, Srbija Telefon: +381 60 734 9000 +381 18 305 346 Email: animaplusnis@gmail.com Radno vreme: Pon-Pet 09:00 - 21:00 Subota 09:00 - 13:00 i po zakazanim terminima Nedelja: Ne radimo