Психоаналитичар Роло Меј

 

Роло Меј (Rollo Reece May), рођен 21.04.1909. године у Охају, био је утицајни амерички психолог и аутор једне од најеминентнијих књига Љубав и воља. У својим радовима, многи су га често повезивали за хуманистичком психологијом и егзистенцијалистичком филозофијом, а он се, заједно са Виктором Франклом, заузимао за егзистенцијалистичку психотерапију.


Као дете, имао је јако напоран и тежак живот. Након развода родитеља, његовој сестри је дијагностификована схизофренија. Како је био први од шесторо деце, од малих ногу имао је велику одговорност према својој браћи и сестрама,  укључујући и болесну сестру о којој је морао да брине.
Неколико година касније, каријера га је одвела у Мичиген, где је студирао енглески језик. Током студија, удаљен је са Универзитета због свог ангажмана у радикалном студентском часопису, али је на крају дипломирао енглески језик на другом факултету. Током каснијих година сарађивао је са Алфредом Адлером, са којим ће касније делити идеје и научно мишљење.

 

Након повратка у Сједињене Америчке Државе изабран је за министра, али је убрзо напустио тај положај, како би се посветио студијама психологије, на којима је и дипломирао. У тридесет и трећој години живота дијагностификована му је туберкулоза, па је осамнаест месеци провео у болници. Последње године живота провео је у Сан Франциску, а умро је од последица срчане инсуфицијенције у осамдесет и петој години. (wikipedia.org)


Роло Меј се врло често доводи у везу са хуманистима, као што је Абрахам Маслов. Меј нешто дубље од Маслова истражује свест о озбиљним димензијама људског живота. Поред Маслова, сматра се да је на Меја велики утицај имао и Ерих Фром, који је, између
осталог, проучавао слободу воље и самоизражавање, концепте на којима су се заснивали каснији
радови Меја.


,,Може ли слобода постати терет, превише тежак за човека, нешто од чега покушава да побегне?“ – Ерих Фром, Бекство од слободе (https://psihocose.com)


,,Анксиозност је стање човека... када се суочи са својом слободом.. Кад год појединац визуализује ту могућност, попут будућих путева који се не могу знати пошто их још није прешао и доживео, укључиваће анксиозност..“ – Роло Меј, Значење анксиозности (https://psihocose.com)

Као и Фројд, Роло Меј је дефинисао одређене ,,фазе“ у развоју. Ове фазе нису тако ригидне као Фројдове, већ означавају низ главних питања у животу сваког појединца:


1. невиност – фаза детета пре самосвести. У овој фази нема ни доброг ни лошег, у тој фази
се ради оно што се мора (као код животиња које убијају да би јеле). Међутим овде се ипак
јавља воља, улаже се напор како би се постигло оно што се жели.


2. побуна – фаза детињства и адолесценције, фаза развоја ега у којој адолесцент схвата да
постоје одређене одговорности у његовом животу, али се још увек ослања на родитеље.


3. фаза устаљености – его је развијен, а ова фаза је конвенционалног карактера, одговорност
је научена, али и превише захтевна, па се често уточиште тражи у традиционалним
вредностима и складу.


4. креативна фаза – у овој фази се истиче оно што је аутентично код одраслих, испољава се
тежња ка самоактуализацији. У овој фази се прихвата живот као такав, а са анксиозношћу
се суочава храбро.

Различити концепти према Меју

 

Анксиозност


Анксиозност је главни фокус Меја и предмет његовог рада ,,Значење анксиозности“. Интересовање Рола Меја за изолацију и анксиозност снажно се развило након његовог трогодишњег боравка у санаторијуму када је боловао од туберкулозе. Његови осећаји деперсонализације и изолације, као и посматрање других како се боре са страхом и суочавају са  анксиозношћу дали су му важан увид у ову тему. Закључио је да је анксиозност неопходна за раст појединца и да заправо доприноси схватању значења самог човека. Један од начина на који Роло предлаже борбу против анксиозности јесте трансформисање анксиозности у страх јер он сматра да ,,анксиозност настоји постати страх“. Тврди да се том трансформацијом анксиозности у страх може открити подстицај да се или избегне предмет страха или да се пронађу средства за уклањање тог страха.


Љубав


Мејеве мисли о љубави документује књига Љубав и воља у којој Меј наводи пет посебних врста љубави. Иако он не сматра да би требало да буду одвојени, такође мисли да су људи сами одвојили секс од љубави, што никако не оправдава. Неки од концепата које Меј додатно разјашњава јесу:


1. либидо – биолошка функција која се може задовољити сексуалним односом или неким
другим ослобађањем сексуалне напетости


2. ерос – психолошка жеља која тражи размножавање или стварање кроз трајну заједницу са вољеном особом


3. филија – интимно несекасуално пријатељство између две особе


4. агапе – брига за добробит другога изван сваког добитка који се може извући из тога (као што је љубав Бога према човеку)


5. манија – импулсивна, емоционално вођена љубав у којој су осећања веома топла или хладна, а однос проживљава трансформације од успешног и савршеног до горког и ружног.


Кривица


Према Меју, кривица се јавља када људи негирају своје потенцијале, не уочавају потребе других или нису свесни своје зависности од света. Као и анксиозност, кривица такође укључује питања која се тичу нечијег постојања у свету. Исто тако, Меј сматра да је кривица осећање које долази из саме природе бића, а не из спољашње ситуације.

Други аутори (Feist i Feist, 2008) оцртали су три Мејева облика онтолошке кривице. Сваки облик се односи на један од три начина постојања, а то су Умвелт, Митвелт и Егенвелт.


Умвелтов облик кривице јавља се као последица  недостатка свести о сопственом постојању у свету, за шта је Меј веровао да ће се догодити оног тренутка када свет постане технолошки знатно напреднији, а људи, последично, постану мање заинтересовани за природу и њено благостање.


Митвелтов облик кривице јавља се као последица немања способности да се ствари сагледају из туђег угла, па тако, пошто нисмо у стању да разумемо потребе других људи, осећамо се неадекватно у односима са њима.


Егенвелтов облик кривице повезан је са порицањем сопствених потенцијала или са неиспуњењем истих. Ова врста кривице заснована је на нашем односу са самим собом и сматра се универзалном због тога што нико не може у потпуности испунити све своје  потенцијале.


Мејова критика модерне психологије


Меј је веровао да су се психотерапеути крајем 20. века одвојили од психологије Јунга, Фројда и других утицајних психоаналитичких размишљања. Уместо тога, почели су да креирају властите ,,трикове“ у свом раду, узрокујући тиме кризу у свету психотерапије. Меј је говорио да је, уместо тог модерног погледа на психотерапију у коме се фокус ставља на самог човека изоловано, ипак потребно поштовати постулате психологије у којима се човек ставља у контекст средине и функционисања у њој. Како би допринео одржавању тих становишта, Меј се до краја живота залагао за употребу егзистенцијалистичке терапије у односу на индивидуално створене технике
психотерапије. (wikipedia.org)


Роло Меј је био јако утицајан психолог који је за собом оставио значајна дела, мисли, критике и својствене визије одређених концепата. Само неке, од многобројних књига чији је он аутор, јесу: The Art of Counseling (1939), The Meaning of Anxiety (1950), Man’s Search for Himself (1953), Existence (1958).


Поред тога што је и сам био веома компетентан у пружању помоћи другима, и данас се може рећи да живи кроз своја дела и несебично пружа психолошку подршку онима којима је то потребно и у чијим се рукама његове књиге нађу.

 

 

Бојана Бранковић, психолог

newsletter

Prijavite se za naš newsletter i prvi saznajte novosti

Kontaktirajte nas

Adresa: Bulevar Nemanjića 85a, Tržni centar zona 2, lokal br. 69, 18000 Niš, Srbija Telefon: +381 60 734 9000 +381 18 305 346 Email: animaplusnis@gmail.com Radno vreme: Pon-Pet 09:00 - 21:00 Subota 09:00 - 13:00 i po zakazanim terminima Nedelja: Ne radimo