Roditeljstvo i seksualnost-kad nas dete iznenadi

Sa ulogom roditelja kao da roditelji izgube određena prava koja su imali. Zahvaćeni svakodnevnim obavezama i usmerenošću na dete, pomalo se zaboravi na sebe, svoje potrebe, svoje želje i svoja prava. Naime, dok je za poštovanje Dečjih prava, ili onih iz Deklaracije ljudskih prava potrebno učešće svih nas, za poznavanje i poštovanje vaših roditeljskih prava ste potrebni samo vi. Tako se u vaša roditeljska prava svrstava i pravo da budete umorni, da niste uvek raspoloženi za svoje dete, da nešto ne znate (na primer, da uradite domaći zadatak koje je donelo iz škole), itd. Ipak, kada roditelji ostvare neka od ovih prava, moraju misliti i na svoju decu, zapravo biti oprezni.

 

 

Ono što je za odrasle najprirodnije, za decu može biti traumatično. Sa roditeljstvom, menja se i seksualni život. Jedan od aspekata promene jeste što sada postoji rizik da roditelji imaju i neželjene posmatrače, nepozvane svedoke. Kada dete, svoje roditelje zatekne na delu, to jest prilikom seksualnog čina, njegova reakcija će uglavnom zavisiti od uzrasta, a roditeljska od toga kako će mu ovaj aspekt svog života predstaviti.

 

Ono što je veoma važno da se naglasi jeste da od deteta ne treba skrivati fizičku privlačnost koju roditelji osećaju. Deca će razvijati zdrav odnos prema seksualnosti i emocijama ukoliko vide da se roditelji poljube ili grle. To će kod deteta stvoriti osećaj bliskosti i imaće zdrav model kako trebaju da se ponašaju partneri koji se privlače i vole.

 

Kako reaguju bebe?


Mnogi roditelji dele sobu sa bebom. Čekajući da ona malo poodraste, pa da je presele u njenu sobu, česta je pojava da bebin krevetac bude u sobi sa roditeljskim. Ponekad, beba čak i spava u istom krevetu sa njima. U ovom periodu, roditelji su slobodni u ispoljavanju svoje seksualnosti, jer su uvereni da beba ne razume šta se oko nje događa i da je ništa ne može posebno uznemiriti. Međutim, da li je baš tako? Pojedini stručnjaci dečje psihologije smatraju da se brojni utisci o sopstvenom okruženju veoma duboko urezuju u dečju svest. Po njima, ono što bebe ne razumeju, što ih zbunjuje, ili im je na bilo koji način neobično - upravo se najizrazitije utiskuje, i to kao trauma. Činjenica je da beba ne može razumeti ono što se događa, ali će biti uznemirena neobičnim zvucima i pogledom na svoje roditelje u drugačijim ulogama nego inače.

 

Kako reaguju predškolci?


Oko treće godine, počinje buran razvoj polnog identiteta. Tada većina dece sebe doživljava kao pripadnike svog pola. Uskoro će početi polne igre (mame i tate), kao i igre uloga (učiteljica i deca). Oko četvrte godine, deca imaju nejasnu predstavu oko toga kako nastaju bebe, a u nedostatku odgovarajućih informacija - grade sopstvene verzije (na primer - misle da, kada žena mnogo jede, postaje debela, pa na kraju rodi dete ili, kada se muškarac i žena ljube, uskoro će se roditi njihova beba...). Sa druge strane, većina roditelja koji pokušaju deci u ovom uzrastu da objasne kako nastaju bebe - koriste se jednostavnim jezikom, utemeljenim na biološkim činjenicama, prezentovanim tako da ih malo dete može razumeti. U ovim objašnjenjima, roditelji zaborave da naglase da odrasle osobe imaju seksualni odnos ne samo zato što baš uvek žele decu, već zato što se međusobno vole. Odnosno, da seksualnost nije uvek povezana sa bebama.

 

Šta se dešava kod školaraca?


U nižim razredima osnovne škole, deca imaju veliki broj informacija, ali su u njih nesigurna. Nemaju ličnog iskustva, a sa odraslima iz svoje okoline nemaju dovoljno dobru komunikaciju da bi mogla da razgovaraju o onome što im predstavlja dilemu. Ona sada znaju da seksualni odnos njihovih roditelja nije uvek priprema za dolazeću bebu, ali kada zateknu svoje roditelje u seksualnom činu, osećaju se postiđeno i zbunjeno. Ovo osećanje stida je karakteristično upravo za ovaj uzrast. Stid nije kao primarna emocija postojao u predškolskom periodu, niti će se zadržati kada postanu tinejdžeri. Upravo zato, školarcima je potrebno veoma konkretno, ali delikatno i oprezno pojasniti ono što su zatekli u roditeljskoj sobi. Takođe, ne sme se zaboraviti da ono što roditeljima predstavlja zadovoljstvo, malom detetu može izgledati kao nasilje. Uostalom, u mnogim filmovima ste već imali priliku da vidite kako deca pokušavaju da odbrane mamu od tate, jer misle da je tata bije, i slično.

 

Da li je sa tinejdzerima najteže I koliko je komunikacija važna?


Kada vaša deca postanu tinejdžeri, po mnogo čemu oni predstavljaju opasne igrače. Nisu više deca ali još uvek nisu ni odrasle osobe. Ipak, ponekad sebi daju za pravo da se ponašaju kao bebe (naročito kada pokušavaju da izbegnu neke nove obaveze, pa kažu: Ja to ne
mogu, ti ćeš to bolje...), a ponekad veruju da su upravo oni najpametniji, najsnažniji, najmoćniji. Omnipotencija je psihološki izraz kojim se često opisuju tinejdžeri, a označava njihovo uverenje da oni mogu sve, i da granice njihove moći zapravo ne postoje. Upravo zato, od tinejdžera možete očekivati najrazličitije komentare i reakcije na svakodnevne situacije. Utoliko je važnije da roditelji ličnu seksualnost predstave kao nešto što pripada samo vama i, što dete nema pravo ni da komentariše. Osim toga, pubertet je vreme buđenja i postepene svesnosti svoje seksualnosti.

 


Ne može se očekivati da se deca ponašaju kao odrasli u svom pubertetu. Ako su roditelji za pojedine stvari bili zreli sa šesnaest godina, deca mogu biti spremna sa četrnaest godina. Zato, nema potrebe čekati da dete zatekne roditelje u seksualnom činu, i time rizikovati da i svima bude neprijatno, već ovu moguću situaciju predupredite razgovorom. Tada insistirajte na tome da je seksualnost odraz emocija i način da se one dodatno prodube, a ne samo prirodan i prost nagon. Ovakav razgovor je neophodan, jer on predstavlja istovremeno i objašnjenje za vaše ponašanje… ali, što je još značajnije, deo pripreme za njegovo prvo seksualno iskustvo. Važno je reći detetu i to koliko je ovo iskustvo važno, kako je neophodno da bude što spremnije, kako osobu sa kojom ima seksualni odnos treba dobro da poznaje, i da zaista oseća mnogo ljubavi prema njoj.

 

Normalno je da se osećate neprijatno kada razgovarate sa decom o seksu. No, zapamtite to, uz tačnu i otvorenu komunikaciju sa detetom, povećavate šanse da će dete razumeti svoje vrednosti i doneti odgovarajuće izbore o seksu.

 

 

Psiholog i porodični psihoterapeut


Ivana Stanojević Krstić

newsletter

Prijavite se za naš newsletter i prvi saznajte novosti

Kontaktirajte nas

Adresa: Bulevar Nemanjića 85a, Tržni centar zona 2, lokal br. 69, 18000 Niš, Srbija Telefon: +381 60 734 9000 +381 18 305 346 Email: animaplusnis@gmail.com Radno vreme: Pon-Pet 09:00 - 21:00 Subota 09:00 - 13:00 i po zakazanim terminima Nedelja: Ne radimo