Zašto je važno da poštujemo tuđe granice?

 

U poslednje vreme dosta se piše i govori o značaju postavljanja ličnih granica i benefita umeti reći “Ne”. Psihološka litertura obiluje korisnim savetima na koji način se izboriti za sebe, uvažiti svoje potrebe i postići veće poštovanje drugih zauzimanjem za sebe kreiranjem i obznanjivanjem jasnih i čvrstih granica. Međutim malo manje se priča o tome zbog čega je značajno da poštujemo i granice drugih osoba. Ukoliko želimo da neko uvažava i poštuje naše granice i da bismo ostvarili zadovoljavajuće i zdrave relacije sa drugima, potrebno je da budemo svesni tuđih granica i da ih poštujemo. Možda nam je teško da priznamo ali verovatno smo svi mi nekada prekoračili nečije granice.

 

 

Na koje načine prekoračujemo tuđe granice?

 

Kršenje tuđih granica možemo da sprovodimo svesno i namerno a nekada to može da bude i slučajno i nesvesno. Neka od ponašanja koja ukazuju da ne poštujemo i prekoračujemo tuđe granica su:

 

-veliki zahtevi i nametljivost s naše strane

 

-prevelika očekivanja od drugih

 

-odbacivanje mišljenja, stavova, preferencija i osećanja drugih

 

-preuzimanje odgovornosti na sebe da rešavamo tuđe probleme bez da je to iko tražio od nas

 

-davanje saveta bez da nas je neko pitao za savet

 

-ubeđivanje druge osobe da mi znamo šta je najbolje za nju, da bolje od nje same znamo šta ona misli i oseća kao i kako treba da se ponaša

 

-vređanje i omalovažavanje

 

-kontrola

 

-fizički dodirujemo drugu osobu ili decu bez pitanja, bez da smo dobili dozvolu

 

-postavljamo suviše lična pitanja i narušavamo privatnost druge osobe (npr kolika ti je plata? kada ćeš da se udaš/oženiš?; zašto još uvek nemaš dete?)

 

-komentarišemo nečiji izgled, status, izbor prijatelja, škole, zanimanja, stil oblačenja itd.

 

 

 

Znakovi da smo prekoračili tuđe granice

 

Znakovi da smo prekršili  tuđe granice su uglavnom isti kao kada neko naše granice ne uvaži. Druga osoba se povlači, deluje ljutiti ili frustrirano, nezadovoljno, iscrpljeno, oseća se zategnuta atmosfera. Neverbalno može da manifestuje zatvoreni govor tela; prekršene ruke, okretanje od nas, hodanje unazad. U odnosu možemo da primetimo i lagano distanciranje, proređeno odgovaranje ili neodgovaranje na pozive ili poruke.

 

 

Zašto prekoračujemo tuđe granice?

 

Svi smo mi vaspitavani na različite načine i odgajani sa različitim očekivanjima. Ono što se podrazumevalo u jednoj porodici kao normlano i adekvatno ne znači da je i u drugoj, tako da je pogrešno koristiti naše unutrašnje arbitre i lično iskustvo kada procenjujemo šta možda odgovara ili ne odgovara drugima. Nekada samo želimo da pomognemo i možemo da imamo dobru nameru ali kao što izreka kaže i "put do pakla popločan je dobrim namerama". Pomagački stav može da šalje poruku kako ne verujemo da ta osoba ume sama da nađe rešenje i izbori se sa problemom. Nekada može da deluje kao da se mešamo u tuđa posla.  Mešanjem u tuđa posla mi prekidamo povezanost sa sobom a i sa drugima. Usmeravajući se ne druge mi se udaljavamo od sebe. Uplitanje u tuđa posla kako kaže dr Džuli de Azevedo Henks, ukazuje na niži nivo diferencijacije sopstva-da nam nije jasno gde se mi završavamo a gde počinje druga osoba. Sposobnost da se poštuju tuđe granice dolazi iz osećanja lične sigurnosti i integrisanosti. Osobe koje su emocionalno inteligentnije, samosvesnije, u kontaktu sa svojim osećanjima imaće i veću osetljivost za poštovanje i uvažavanje tuđih granica.

 

 

Šta je rešenje?

 

Svaka osoba je drugačija i možda će imati drugačije granice. Najbolji način da uvažimo druge i poštujemo njihovu različitost i njihove granice jeste da ih slušamo i ne samo da ih slušamo već i da ih čujemo šta nam govore. Pored obraćanja pažnje na verbalne poruke trebamo obratimo pažnju i na naverbalne signale koje dobijamo jer oni često govore više nego reči. Neko će direktno reći kada mu nešto ne prija npr. da kucamo kada ulazimo u njegovu sobu ili da ga ne prekidamo dok priča ili da mu je neprijatno ako sedimo preblizu njega a neko će indirektno i suptilno poručivati da mu nešto ne prija tako što će recimo da promeni temu usled razgovora i prebaciti na temu sa kojom se oseća manje ranjivo. Ukoliko niste sigurni oko poruke koju vam neko šalje jasno pitajte. Možda vam neki odgovori ili zahtevi budu zvučali trivijalno, glupo ili besmisleno ali ipak to je nečije gledište i nnečija granica koju treba poštovati. Kada nam neko kaže “Ne” to ne znači da smo mi loša osoba već nam šalje poruku da ta situacija nije u redu za tu osobu. Poštujući drugu osobu i njene granice pokazujemo da smo osoba od poverenja i da smo i mi vredni poštovanja. To je put ka izgradnji funkcionalnih, stabilnih, kvalitetnih i zdravih odnosa.

 

 

 

Jelena Krstić; psiholog; psihoterapeut pod supervizijom

 

Kontakt: nikolic.jeka@gmail.com

 

 

Korišćeni izvori:

“Ženski vodič za asertivnost”-Džuli de Azevedo Henks

https://psychcentral.com/blog/how-to-respect-other-peoples-boundaries#1

 

 

newsletter

Prijavite se za naš newsletter i prvi saznajte novosti

Kontaktirajte nas

Adresa: Bulevar Nemanjića 85a, Tržni centar zona 2, lokal br. 69, 18000 Niš, Srbija Telefon: +381 60 734 9000 +381 18 305 346 Email: animaplusnis@gmail.com Radno vreme: Pon-Pet 09:00 - 21:00 Subota 09:00 - 13:00 i po zakazanim terminima Nedelja: Ne radimo